Правда, 22. 08. 1937., стр. 2

Прети озбиљна опасност да Шангај буде уништен од пожара Међународна концесија угрожеиа јапанском инвазијом Шакгај, 21 авгует (Спецнјалан извештај) Шангају озбиљно прети опасност да буде уништен од пожара. Разни пожари који су изазвани јуче еисппозијама бомби, узепи су због северозападног ветра вепике размере. Пбжар се све вишо ШИри и упропашћује Швнгај, а уједно много смета јапанским трупама у војним операцијама. На многим тачкама јапанскг трупе изпожене су опасности да их ватра отсече од њихове базе.

Северна стажша Шангаја пору шена Је услед бомОарловањл, Десно: рускв црмва такође Је пострадала

кннези иСкОрншћују бву окбл и бацају нова велика пЈја» Чања У борОу. Ова счтуаинја опрети нгбим компликаин|а« ма. Постојн бојазан да ће јвпаискн вошиЦн, под прнтиском Кинеза, прећи реку Сну-Чу и по кушати да пролру у међуиарод* ,иу КзнаееиЈу, која би ив та| начин пистале! поЗорниие борбе и .,16 Ом значило. ог0о«иу опасНост за пеутралио становннштво овог наееља. Зато су енглеске и амернчке трупе при улазу у коицесију по Јдчане и Добиле на.1ог да разоружају соаког јапанског војника који би покушао ла пролре у иеђународну концесију, Из Пејпинга |ављају да кинеСКе трупе !ОШ увек са успехом бране кланац Нанкао. гле су кониентрисане три кинеске ди* внзиЈе. Јапанци врше прегрупиеавање својих снага. За сада се ве боде веће борбе на овом

фронту, него саио чарке прет« стрвжа. МОНГОАСКИ ПРИНЦ ТЕХ ПОВЕГАО ИЗ СВОЈЕ ПРЕСТОНИЦЕ Шангај, 21 август Авас јав.Ђа: Агенција .»иентрал. Њуе" еаоП' иггава да је принц Тех. погдавар Монпимје, сТиРао у Чинге-ау, побоавшн нз своје престонице коју су Книези заузеди. Кађ што је познаТ1Г. ТгрЈМд Тех" је прнсталнца Јапанаца. ЈАПАНЏИ УПОТРЕБЉУЈУ БО.МБЕ СА ЗАГУШЉИВИМ ГАСОВИМА Шангај, 21 август Аваб јавља: Претставник вр*овне комаиде Ки неске војске на фронту код Шн1* гаја саопштно је да Је Чианг-Тинг. н«далеив од ушћа реке Јаигце, бнл бомбардован од стране јапансккд аћиоиа бомбдма с ааагЈшљивкм гасо&има. ДАМАСК

Парив, 21 авгт (Телефоном) Неколико францускн* авнЈатичара квја >чествују у великој међународно) трци Марсе.-в — Дамаск — Парич, п^ема извештајима агеи ције „Радио , стигло Је јутрдс у раиу зору у Дамаск. Авијатичр Гиомеј прелетео је осТрво Патернбтр јутрос у два часа. Пуковинк Фраисоа спустио се иа аеродром у Дамаск јутрос у 3.43 часов*. Пет италијанских апарата спусти ло се на асродром у ДаМаску ју1-рос нзмеђу 4 н 4.16 часов». Авијлтчвр Гиомеј, који је на путу иешто заостао. јавио је јутроС да је прешао лнбаиску обалу.

Ред којим пете учесници у трци Истр—Дамаск —Париз Париз, 21 август Авае |звља из Истра: Ига.шински звиоии, ио|и учеству 1у у вазлушнои гдкинче н.у И9 дини| и Истр — Памасн — Париз крвн»лн су изиеђу 15 и 82,34 часа. Кренулн еу |сзаи аа лругнм Ровис, Рол9нан, Г9. ета, фиори, Лиии, Коиаи, Купини, а 991НИ Буссо н Бруно Мусолнии у истои авнону.

>♦ ф«

V Бахонијн код Кракова дошло је до пушкарања између полиције и учесника у земљорадничком штрајку

Варшава, 21 август Авае )авља: Зсил.оралиичкп штра|к аау. аииа све внше иака а у нзассиии кр91еаииа лриаружили су му м такође разииии у фабрн каиа н иањим прелуаекииа. хао што се дссило у Кн|слцу. гдс су даиас раднле свсга двс

радионние мзнуфакт№В. У Вокннјн коа кракова аош .10 је до пушкарања нзмеђу по лнин|е и штрајквча при чему су погинула два а рањеио ви, ше лииа. Према аваинчним статистнч' кии ппааиниа исна поврћв И9 варшавској пијацн порасла |с аа 60»/».

Г. Мусолини уверава да фашистичка Италијз намерава да аоди коршну оолитику мира

!*им, 2! ивгуЕ* Прет^Лник нталијанске владе г. Беииги МУсолини одржао -е > Палгрму гођор у кбие |е, иаиеђу осталог, рекао: „Другови Пвлермљами, Овим %ашим оеличанствеч.гм ?КУЛ0М ЗЈђршара Се %4о.|е Лруго путо0ами> по Сииилији. Сада мц ру да кажем Д9 сам уиетимм по гегно вашу диоиу зеил>у и о 1дго њено радно и веома понос1 «: т о 1 1 јв м н ш г в о. У лелу свог го§пра г&вбрићу 6 взма. о азшим про. лемима, о нашим проблемимЈ. пошто не посто;н у било кој»м делу Италије проблема који ни су сбИИМ +им и ћроб.1еМ ие-1? нацИј*. У другоМ делу оСВрну* ћу се на извесма питања којл се баиоРе нз саДашњу м?НуН.1« родну ситуацију. Пре соега желим да упозорим другове из осталих 85 покрајииа краљевства као и преживме аитифашисте. ко!и се Шета1у по . да ј ? Сицили1а фзшисгии ка До сржи, да су Сицилија ' и црне кошуље једно те исто. дз СНЦИлн-а и фаштзм пргтстзл. .ђа ;у сзвршену иСто§етноСт. Си цили!а |е ТЗкоће иапреЛовала за ових првих 15 годичз фашис гмчке ренодуциЈр. Када би мн било дозпољемо говорити у пр•• иеитима. казао бих да I* 25% &?Н учињемо. ла |е 2б*/» иа п\-т» остварењв и аа ђО°/в ос?а!е ДЈ се уч№ш и биће учињено. МеНу Јим. ираблг.м иад прбблемима 1а ваше острпо усредсреНен !е у редној самој краткоЈ. |едно. ета& чз! и^ л*г1о| итали!амској ре Омда ће селаии из Си

)а је рвеНбЛеШена да пруЖИ #§о Гу сарадњу у погледу свих про блема који Тврвте европски г1олитички ж#зет. " *им треба да се поведе р*чу*\" о извесним ства1Иостима. Пров ОД тич јесте царст&о. говорило се л§ ми желимо ♦* ко иризмање од страме Друш Т09 мзрЈла. То ме стоји. Ми не тражимо аа чиновииии Друштса народа заведу у сво) про!« ко.з пороНај. Мислимо, меНутим. да |е дошаа тр^нутак. дв се зј» веде Једаи смртни случа! В^Н 16 месеци постоји један мртвац. Ако нећетв да га сахраниге из поли.тичкиХ обзира, сакран/ле га бар Из МИгијенскНХ рШОТЛ, Иако ме иоЖемо д а будвмо Ј* сумњичени због прегерам меж нзсги за ж?невску устанозу. при сеему томе веЛИмо да |е сувишно ^одатн великим размимо илажењима којИ морг тај орга Низам. Још 1«дзи раскол ијмрНу Оних кОЈн еу призивли И ОИ , -'К ко!и нису прзмвли Римско ЦЗрствО. Друг;» сгварност о којој треба позести р9Ч\иЗ |есте она ко!а ес од сада уопштаввно иазис« осовмна берЛин—Рим. Не сТиЖе се више у Рим заобилазећи Бер лин или проти§ Верлина и ме долази се V Берлин игнориш\ћи Рим нЛИ против Рима. Изм-!Ну двлју режима посто!и 1«д о стсариа солидврмост. Разумигс ме, велим Стварна СОлидарност и вн ћсге ме схватити што ја хоћу тимс да кажем. Казао сам тиме на на|кате. горичиији мачим ла ми иећемо трпети у Срелоземном мору СЛИЧ'

чи ивола 1 . ... , иили(е као и они из епич крвјг бољШеанзам или нешто 89 бмти рреНнм ла жиое ш зеи љч коЈу сами обраНују. Импм. зивмим обраНиђаиЈем. аашз згм ља моћи ће ла исхрами двостру ки бро! стамооммштва ко;е ома сада нма. |ер Сииили|а треба аа постзм« и п^стаће 1едт од маЈплодмијих областн курле земалске Сво!им очима видели сте како расту копмема, поморска и вчздучопловна постројења ради од

Када Не са СрелеземноР мо. ра бољшевизам Оити отстра« њен То зло ко|е иаговештава рат? ЗадовољиНу се ла азкључим свој говор упуНу|уНи апел за мир. свимз земљама које суна обалама овог МОра На коМе СУ три коитинемта створили сво. ју цивилиза»1И|у. Ми живо желммо да ова| а-

брвне вашег острва. Само наЈве! пел буде причваНен. МсНутим.

ћом лудошћу могло бм се поми шљати иа неку иттвази!у наше земље. Овде се иикада неНе ис. крцати ни један војник, Сада чујте што Ну вам реНи: За вашу земљу отпочиње једно од најсрећнијнх времена које |С •икада иМВЛа за сеој-ИчХ 4000 год« на историје. Историскв чињенииа је у то ме дв -имамо част да живимо у доба оснивања другог римског церства. ЕмергиЈа државе биће од сада са још већом упорноШ ћу упућена ка вама, пошто Сицилија претставља геогрвфски иентбр царСТба. Када свм се ре Шио да приредим војне маневре на Сицили|и било |е узбуне, бм ло је претеранич и бурних ту мачеЊа. Све то Је прошло. ОЈ садв цео свет треба ла се убе дн да фашистичкв Италија иаме ргеа Ла воДи конКретну политн ку мира. На овнм директнв9ма иамера* вамо да Побољшамо своје одно се св свимв суседмим лржавама. Нема сумње да су се наши од носи са Југослввијом ОД марта месеиа наовамо побољшали, од ноеи са АуетриЈом и Маџарском увек су надахнути Римским Про гоколима коЈи су се. нарочито за време оштре пр#вредне кри зе ноказали ефикасним. Немам потребе Лв кажем ла су наши односи са Швашврском иа!пријател»ски!и. Оствју сада копнене ррвниие, Франи\'ска. Ако ммр мо и рвзуммо расмотримо цели ну тмч однОса долазимо до за. кључка да иема боЈазни од неке драм%. Односи би изоесно билМ бољи дв у Фрвниуско!, у мзвес м»тм лоста меролввмим кру-овима, не певвју слввопојкв Женевн и чак кад Ме 6И било и дру гнч струЈа, Које су у току 1б гоДиНв са уПорношћу, достоК ном најбоље сгвари, из двма у Дам прижељкичали пад фаши к стичког режнма. Ако са копненич границв преНемо на поморске и колонијалне Ми се сусреНемо, Умољавам, по лазеНи у првом ргду од оних који Не преиир-пеио преволетм и Изопачити мо| говоо. ла изво ле правити раалику измеНу сусрета и сукобв..К л -' помичплЈам нв последње ролиив ившич одмо Св са Л&ндоном, г чмораи сам Да закључим да у суштими ло. стоји велико неразумеввњв. Јав но мнење је заостало. О Италији постоји површно и живописно схватгње а ја мрзим такво схватање о Италији ко!з !в тобоже само жизописна, Ме Нутим. још се свет н» : е упознво са овом Италијом младом, 0Лл>'ч Ном и всомв Јаком. Споразуммма од јвмуара мссепв смтувии!а се рвз!асмилв. Затим су ДошЛе жалосне епизоде о коЈима је ие потрсбно да гопорнм у овом гренутку. Данас требв рвшчи стити чоризОнт узимајуНи у обзир колоиијвлне грвнице, ммс. лим да је могуНе да се доНе До трвјног и коиачиог измирења из меНУ »пута" и „животв". Итвли

вко не буде. ми смо потпуно мкрни. пошто фашкстичка Ита лиГа има толику луховну и ма тери|алну снагу да се може су протставити сввиом удвсу".

кловачком (авпштс да је став португалске владе омео испоруку оружја

Праг, 21 авгуеТ Четека ј§вЛ>в) Поводом весги, које су ОРОШИ рене у вези са прекидом дипло мЗТских односа измеНу Порту|Л лије и Чехословачке. званично

Г. Др, Хоџа ев саопштава, да се портурвл. ски послаиик 24 Јула ОбрвтиО ми нистарству спољних послова и тражио одобрење за лифераци ју оружја Португалиж. Министгрство спољних послова је ова! први корак портурвлског по слвнмка Проучило у вези са оба везама, које Чехословачка има прсма оДбору за немешање. Вла

да је треНеР ввгуста саопштиЛа минИстрУ Португал^е да ће ЈаТИ ОЛббрење за ову лифераци |у, ако португалска влада да о беНање, лв оао оГуж е неНе ли феровати даље, спеиијално две ма зараНеним странма у Шпани 1И. Од тог моиенгв преговори СУ се водшли једино о те.чничкој СТрани овог аранжмана. Потпуно |е нетачно, да |е таЈ аранж ман бно лефинитивно склои. љен и да Је после тога министар спољних посл« оа учинио ►тевесне примедбе. Чак и да |е министарство спољних послова I августа било обавештено о чи њеницама, које му се упису|у у криаииу, а нсто тако и о одлуци иоргугвлске влвде ла се св ли ств лмФераиата нскључе лржав љани Чечословвчке. миниС1арст во спОљних послова бн У Тбм случају изразило своју добру во љу. да је чехословачка влзда и даље спр^мна да изврши ту ли ферацију у року који би одго варао потребама сопственог нао ружања Чехословачке. Кад је поргугалска влада чзјавила да одбија сввку промену у погледу рока лиферацнје, предложено 101 1е лИферовање оружја у предвиНеном року, с том нзменом што Он то оруж|е било дру гог типа, наиме типа који се у веНини и^рвћује у чечословачким фвбриквмв за чеочсловачку војску. Према томе |е само став португалске владе Омео о ву лиферацију.

Напредовање легионара успорено због рђавог снабдевања намирннцама Парнз, 21 август (Телефоном) успореио услед тога што су на-

Према нзвештајима из ШнВНИ' је, иаиионвлисти настввљају ш* нердоаање према Сантандсру. Изгледа да се они сада нзл4*е Свега 16 километара од Сантаидера. Напредовање иационали* стичкич трупа биНв сада знатио

ОДЈЕК ГОБОРА г. Бенита Иусолмниа у ЛОНДОНУ

ЛсИЛОИ, 21 аВРуст (Специ|алви извештај) Емглеска јавност с интересоввњем је очекивала говор г. Мусолиниа у ПаЛермУ. 1ер знала да Не т. Мусолини дати важне из!аве о томе како он замишља ааљи развој односв измеНУ Игалнје и бнглеске. Не ки лн<тови су 1ош синоН об!з|авили ванрелна издања са тск стом ровора г. Мусолиниа у Пвлерму. Очекивало Се дв Не г. Мусо. лиНи употребити притатељскИ тон према Енглеској. Сви ју* трошњи листови у Лондону конствтују да 1е г. Мусолиии чак и срдачии!« говорио о Еиглвско! него што се претпоста. вило. Званични енрлески круговп сматрају да говор г. МУСОЛИниа претстввља важаи корак на путу за побо?>шање односа измеНу Италијр и Енглеске. Наро чито |е задов^љан „Морнинг Пост". који је иначв увек нак. лоњен Италији. Тај лист вели да говор Дучеа заслужује захвалност сваког правог пријате ља мира V Европи. „Дејли Телеграф" такоНе прн знаје пзмирљиви тон г. МусО* линиа према Енглеској. али ло» даје да она полчтика Ко|у Ита лија воли у СрелозеМНОм Мо» ру не може наиНи на пр^н§» ње Енглеске. ма како Г. МуСО. лини покушава да ту ПОлиТИку поткоепи идеолОШКИМ раз. лознма. Ипак, вели лист, требз поздравити повол>не изгледе које је говор г. МуСОЛИИна створио за Зближењб са ЕиРле ском. ПРИЈЕМ У БЕРЛИНУ берлин, 21 август ДНБ јавља: Говор г. Мусолини|1 у Пвлер му прнмљеи !е у иемачким по. ЛИТИЧКИМ круровнмв врло ср* дачно У меродавним кпуровн. ма из1ављу|у. ла 1е г, Мусоли* НИ ИМОЖИА сполну политику Италије с|в1мнм речима ко1е не остављају ннкакву могуНност за нетачну ИНТврПретацију. Из. јаве г. МусОЛИННја претстввља» ју нову маннфестаЦију мИрОЛУ биве политике Немачке н Ига. лије. које су V том погледу ВеН одавно сагласне. ГОВОР г. МУСОЛИНИА ПРОЧИТАН ЈЕ НА 12 ЈЕЗИКА Рим, 21 август ДНБ јавља: Говор који је претседчик вла

де г. Мусолини ОДржао У Па. лерку у тОКУ НоНИ ОбјЗВЛ>ен је преко радиа на 12 језика. Првв емисија 1е на портурвл. ском 1 е%илу зд БраЗили!у. а затим долазе шпанСкЗ и немвчкв емксија. ИзмеНу и 24 часа италијвнске радио. станиЦе пре носнле су Ровор г. Мусолимија св плоча за Јужну и СеВерну Америку. агенција стефани 0 односима италије и енглеске Рим. 51 аагуст Агенин|а Сг.фани 1§вл>а: Диплочатскн саразмик Агем. ције изиоси паемом говора с. М\'Солини!а v Палерму прнквј мЛунаролинх оЈНоеа Итвли|е. Нарочиш су наракгеристичнс опсепааии|е о олноснма измг* Пу ИтзлИ!? и Велике БриганН. је. Дипломатски сарзлник ПН. ше: „Итали|а се сусреНе. како на своји<м Поморским тако и на ко лонијалншм границама. са Ве. ликом Бритаии |0м Г. МусолИ« ни је нарочито нагласио. да се

ишле иа терене ко1и се у страте»иском порлслу смагра!у за наЈнепог.«дни|е у иело| Шпани|и. Велике тешкоНе очеку|у иаиио налмстичке трупе и због то.а што су републикамци у току сво ра повлачења баиили у ваздух све мостове ма линији МадридСаитандер. Ту се налази и део железничке пруге ко1и пролази кроз клание и рудуре, где су билм саграНени ви|адукти и мостови на|СМеЛи1ИН архИТ&Нто#ск*ч ПЈТСза. НаиионалИСТИ у СВо!нм Изв^П1Тајима тврде да 1е ситуаци|в у СантанДеру врло Тешка За републнКанСке грУпе НароЧнТО уСЛ2д велике оскудиЦе Хране. РадМо станице у Служби генерала Фр^н ка јављају да цивилно сгановнишгво бежи из варошн и да Се предаје националНстИма. Ове ИзбеглиЦе причају да је у СаНТамдеру наствлв град. Др. Г» М. НАЦИОНАЛИСТИ ПРЕД САНТАНЛЕРОМ Сапта*мерскв фронт, 21 аћгуст Асгивна[*" „днвизије ииктвра" про д>жчлн 'Ч* напредован>е н стнгли до Сан Винсента ае ТораНдо, а ле гигжари „анвМзи1е поннх Стрела" ЗДувем су предео Сала а. којн је удаљен И»КО'Нко километара од ва рЛШи Ви/ва Карч;ето. Напредовање је успорено ВбОг ^оШег времеиа и тешкоНа V снабдевању трупа кивот Иим иамсрнниама. Колона шпаискнж трупа продужила јс ТакоКе и&предоват* н ааузела је околину Лас Аренаса. Француекв жепезнице прећи ће из приватних у државне руке

току ПОСледње ЗВе РОдине

ло је измеНу овик две|у зема љв много иепазумеввњв. МеНу тим. измеНу ЕнРлеске. аа ко!у Средевемно море прегстављв пуТ| н Итали1е. за ко|у Средо. аемио М0ре претсТааља живоТ» ни услов, може лв доће до тра! иор и асфннитивног иамирењв. треба нпак водити рачУНа о из весним ревлним чињенииама. Прва од тик чнњвиипа је ита. ли|анско царство. Италија не тражи да с» ПризнаЈу њена оСва!вњв него лв се констатуИ ла 1» иестаЛ! »лвлввина Негу. са. Лоура чињенмиа <е — осо* внма Рим—Берлин. Не може се Више рвдити у Риму не познв. Вв|уНи БерлиИ илн ПрОТНв Бер ЛИна КВО ни обратнО. ТреНа С1варна ЧињеННЦа јесТе у томе, дв ИтаЛНја НИКвДв неНе ТрпеТН бОљшевИзам илИ једвн сличаН ПОкрет на Средоземном Мору. Нереди. кО)и СУ се десИли на Средоземном Мору. а које су иавзвалн страни елементи. треба да буду. избегавами и Ита. лија у том правцу чИни апел на све земље које се налаЗе на обалама озога мора. У саз* ком случају Итвли|а |е потпу. нО СП0К01НВ н убсНсна у своју снагу."

Париз, 31 авруст (телефоном) № Јуче је претседиик владв Шотан имао конферениију са

министрима г . р. Блумом . Далад|еоМ м Сароом и том Прилнком конферисао С њима о претстојрНем радУ нв национализацији франиускик жеЛезнниа. Влада намерава Да нзврши постепену нвцноиалиавии!у тнм* што Не сс створигн 16ДНО нгоо државно вкиионврско аруштво. Очо аруштво ћр припремитн дефинитив му мацнонвли1аии)у франиуских желеанииа На ">во1 комференцнјн расправ љан> Је н о претсто|еНим финанснск»м и соци!алннм мерамз ВЛдДе нароЛнОР фронта. Као што Је лозиато. 3» ввруста нстиче рок пуномоНја К01е 1е Лобнла влала нвролиог ф«лнта од Наподие Скупштиие и Сенвта. Влада еала рпли на острарењу предвнНеник мерв.

.Праваа", 22 август ' 37 КУПОН зд ГРДФ0Л0ГД1 (Важи само за елну аиалнзу