Правда, 22. 08. 1937., стр. 3

ЈЕЗИВИ У7И7СЦИ ИЗ МЕЛИЈ1Е

ПРАВДА 3 22-УШ-1937

Оии се не питају

шша ће осишши

II

В;

е*1 је други дан како смо затонени!" пише нарочити дописник „Правде" г. др. Јован Поповић са брода „Плавник"

Мепипа, 14 август (Од нашег посебног извештача) Већ је други дан како се налазпмо у Мелплп. Наш „Плавнпк", о чпјој сам необпчној авантурп и заробљавању од крстарице „Канарпас" јавпо јуче авпонском поштом, налазп се усидрен у мелилској луцп. За сваку спгурност брод су прпвезалп за прпстанпшнп лукобран. да ваљда не бп побегао.

Већ је други дан како смо заточеници. На обалу не смемо ни да привиримо. А на брод још нико не долази. Формално смо слободни и можемо да се крећемо по броду, али се уства ри осећамо као у тамници. Стра же на нашем заробљеном броду смењују се, а стражари ипзк држе коректно. На лукобрану монотоним корацима шета један Арабљанин и пева сво је арапске арије. Климата њетова пушка немарно пребачена лреко рамена. Ово шиљбочење и ове арапске арије почињу да ме нервирају. Скоро бих сишао у машин ско одељење да чистим парне котлове, јер је неиздржљив овзј заробљенички мир што нам га је још пре два дана наметнула крстарица „Канариас". Мало потом долааи до мене «аш командант. Консултујемо се шта да предузмемо. Он ме ■моли да саставимо протест и да га упутимо Влади у Саламан ци, која је и наредила да нас заробе и одведу у Мелили. Али коме ћемо и како да адресу јемо наш протест? То ћемо још видети. Пишемо протест и преводимо га на француски. Упутићемо га генералу Франку, у Саламанку. То је, дакле, први службени акт наш упућен вођи шпанских националиста. Да ли ће да уваже наш протест? И ко? Када смо усмено протестовали због заробљавања, због једног чисто гусарског атака . ча нашу слободу, одговорили су нам: — Рат је! Господе Боже, или како хоћете, па зар смо ми у рату којом државом? Или са Владом у Саламанцн? „Рат је", то, дакле, треба да оправда кр старицу „Канариас". Једанаест часова пре подне. Комисијз се најзад смиловала да дође на наш заробљени брод. Разгледају га. Наравно, ово се чини само про форма, јер и чланови комисије врло до бро знају да на „Плавнику" не ма ратног материјала. Претсед ник комисије, пошто се сит нагледао дрва и цемента, који је „Плавник" собом носио, каже да ће телеграфисати у Саламанку и известити да нису „ни шта сумњиво" нашли. Ми чекамо. Командант учтиво протестује. Не вреди. Поно во му одговарају: — Рат је! Нестало нам је помало и намирница за кухмњу. Кувар би требало, и.та неко други, да оде и у Мелилу купи потребне ствари. Не дозвољавају, међутнм, да се ма ко удаљи са бро да. Чак ни кувар. Капетан г. Бело®ић енергично протестуое. •Најзад, почаствују нас својом милошћу и дозвољавају кувару да напусти брод и у граду купи потребне намирнице. Хтео бих и ја да видим Мелилу. На заробљеном броду ни мало' није пријатно и добро би било мало протегнути ноге. Најзад, доконао сам како то да постигнем. После подне, сас вим озбиљно, постајем помоћник куварев. Облачим куварско одело, узимам велику географсиу карту Мелиле и полазим у градНајпре посећујемо команданта луке. Предајемо му писмени протест због заробљавања. Командант прима протест, оставља га на своме писаћем столу, али не потврђује пријем. Добро је и тако. Не кнсистирамо, јер знамо да од протеста неће мо видети никакве користи. Ко мандант луке, пошто је примио наш протест и рекао нам, додуше учтиво, да можемо отићи, постао је одједанпут каваљерски расположен: даје дозволу да женски путници са нашег брода могу да изиђу у Мелилу. Наравно, без фотографских апарата. За вођу им даЈе једног капетана. Он носи многобројне ордене, али у исто вре ме има и подеране панталоне! Иначе је јако симпатичан човек. Наше четири путниде опходе се са њим као са каквим енглеским уентлмсном.

МЕЛИЛА — МРТАВ ГРАД У Мелилу сам, са „Плавника", пошао као кувар. Бесумње, моји пријатељи смејали би ми се грохотом када би ме овако видели, у белој куварској блузи и неиспегланим панталонама. Штета, међутим, што им то иије сада могуће. Замишљам их у овом тренутку како седе у каванама, иза ручка, или сујош у својим бироима. Мелила, на првн поглед, оставља утисак мртвог града. То је доиста тако. Грађански рат у Шпанији сада је вехемент но пренет у само срце Ибериског Полуострва. А на почет ку нацнолалистичке побуне, пак, Мелила је имала сасвим другу физиономију. Нарочито њена лука. Јер не треба забора вити да је овај град био од них где је најпре избила побуна. У то време, као и за неколитсо првих недеља крвавог по коља у Шпанији, Мелила киптела од трупа, бродова, Ма роканаца и масе коју је ту била набацила грозница првих да ■на грађанског рата. СВАКОДНЕВНЕ ВОЈ. НИЧКЕ ПАРАДЕ Тада је у Мелили било 78.000 житеља. Сада их је свакако ма ње. Много их је настрадало, < нарсушто радника. Према оно. ме што сам сазнао, око пет хиљада људи стрељано је на град ским бедемима и просто бачено у море. На почетку грађанског рата стрељања су вршема у маси. Рибе у мору, испод Зидина, царски су се храниле од људских лешева. Мртвило града и луке сада донекле нарушавају редови вој ника и њихов свакодневни пролазак градским улицама. Ови војници су све сами Шпањолци. Мароканаца скоро уопште нема. Они сада воде рат и њихови батаљони бачени су дубоко у унутрашњост крваве Шпаније. Ови војници овде служе само за параде. У главној мелилској улици подигнуте су три огромне трибине, одакле војни функционери посматрају ово па радирање сзојих трупа. Параде се изводе скоро сваког дана. Ме лила их гледа и одушевљавасе њима. Цео град као и да нема другог посла већ да гледа како, у парадном маршу, пролазе ко лоне двојних редова. Са војног вежбалишта чују се многобројне трубе. Одјекују пуцњеви. Вежбају се нови војници и спре мају за рат. Они се не питаЈу шта ће остати од Шпаније. Не питају се ни они што им у околини Мелиле предају борбену обуху. Најзад, изгледа да се у Шпанији данас нико о томе не пита! „ВИВА ЕСПАНА УНИКА" Грађани Мелиле, међутим, жи ве тако као да нема ничег мрач ног у Шпанији, а понајмање крвавог грађанског рата. Свуда пред каванама пуно људи и жена. Седе за столовима, пију и слушају радио-апарате. Њихови велики звучници поставље ни су врло често, ту и тамо, и толико су јаки да све трешти по улицама. Саламанка непрестано јавља о новим победама. А на ове победе дошла је јутрос опомена од стране једног владиног авиона. Он је прелетео Мелилу и у сред града бацио пун џак фесова. Ово је зна чило да ће се сзаки тако да проведе, ако пође на фронт: погинуће, а фес више неће да има свог господара. Маса људи шепурљиво и над мено шета улицама у некаквим шареним униформама. То би, ваљда, требало да буду некакви ратници. Међутим, сем шарених униформи, на њима нема ничег другог ратничког, уколико шарене униформе могу да буду обележје и амблем показаног јунаштва. У целом граду срео сам свега два рањена човека. И за чудо, они нису носили упадљиве и шарене уннформе, већ сасвим обична грађанска одела. Сав град је у знаку победа националиста. Видим огромну

Деца и жене избегле у Француску

„Триумфалну капи.ју", подигнуту у част победника са Алказа ра у Толеду. Видим потом улицу Победника Толеда. Електрич не еијалице свуда поређане У бојама заставе националистичке Шпаније: црвено, жуто, црвено. Ове сијалице као да напрегнуто чекају на неку нову победу, макар и замишљену, па да се запале и раскошно осветле целу Мелилу. На свима кућама ви се заставе генерала Франка, а на многима немачке и италијан ске. Улични углови држе, високо подипнуте, огромне натписе: „Вива еспана уника!". На главном тргу великнм лампионима стоји исписано: „17 јули". Тоје дан када је избила националис тичка побуна, прошле године. Мелила је била један од првих градова који су устали и зато је сада овај датум видно истак нут на главном градском тргу. РОБА СЕ МОЖЕ КУПОВАТИ САМО ЗА НОВ.АЦ ГЕНЕРАЛА ФРАНКА Застајем пред једном радњом, јер бих хтео нешто да ку пим и понесем као успомену нз аог гцезда националистичкг пани1е." На .излагУ радње виси валики плакат. Погледа\1. То је наређење да се роба може куповати само за новац генерала Франка. И то за папирни новац, јер Франко другачијег новца и нема. За ма коју страну валуту овде не можете да купите ништа. Чак ни једну иглу, па макар за њу нудили десет фунти стерлинга. Трговац ово не би смео да прими ни по коју цену, јер би га одмах про гласили за противника национа листичке Шпаније и стрељалн га на зидинама Мелиле, поред морске обале. Страну валуту, стога, морате најпре да промените V званичној мењачници у Мелили, па тек онда, пошто до бијете папирни новац генерала Франка, можете да купите коју ствар. Трговац, код кога сам ушао да пазарим, много се и не труди да ми што прода. Јер. шта ће да ради са новцем који му будем дао? Скоро ништа. И он сам зна да је новац без вред ности, овај. новац који се употребљаза У Мелили. ШПАНСКИ ФАЛАНГИСТИ • Пролазим поред једне куће. На њој се вије огромна застава „Шпанске фаланге". Ова згра да служи као обданиште за сиромашну децу националистичких војника. Баш када сам поред зграде пролазио деци се де лила вечера Ступио сам унутра. Видим слику отприлике исту такву као код наших хуманих друштава. Деца су, за чудо, весела и певају. У суседној соби неколико девојака из најбољих мелилских породица свирају за клавиром и певају заједно- са децом. То је химна „Шпанске фаланге" што је певају. Песму завршавају ускликом: — Вива Еспана! Данас, опет „Вива Еспана"! Мелила канда и не зна за ДРУги узвик . Однекуд, овде мисле да сам Немац и ословљавају ме на немачком. А по зидовима, док се осврћем, вндим слик# на ционалистичких вођа. Не само Шпаније, већ и осталих земаља. Враћам се на брод. На Тргу, пред војничком касарном, један одред шпанских „балила", које овде називају „стреле", заврша ва вежбе са малим пушкама* Једним одредом деце, која су стара једва пет до седам година, командује син адмирала Морено, команданта крстарнце „Канариас", која нас је пре два дана заробила. Деца, сврстана у редове, ступају одважно, под командом. Н>ихов командант

издаје заповест да пођу према нашем заробљеном броду. Командант ми прави друштво до брода, а одреди „стрела" ступа ју за нама. Потом, на пристаништу, испред брода, марширају и изводе вежбе својим малим пушкама. Свршавају своју параду јед ном песмом, чији рефрен гласи: „Живела Уједињена Шпанија; „Живела Франкова Шпанија; „Слава генералу Моли". Долази онда одред добошара и трубача. И они припадају „стрелама". Свирају нам поздрав. Нас на броду скоро хвата језа од ове деце која већ сада баратају пушкама и трубе парадне маршеве. Шта ће бити од Шпаније? Јован Поповић

Други заиеник сторешине Соколо Крољевиие југаславије г. Ђура Поунковић навршио је шезоесет годииа свога рааа но ширењу и Јачању (ошства

Други заменнк старешине Са веза сокола Краљевине Југо. славије г. Ђура Паунковић на> вршио је данашњим даном шез десет година свог плодног живота, испуњеног радом на социјалном подизању свога наро да, ширењу и остварењу сокол ских идеја, кроз које су у пуној мери изнад свега изражена национална и родољубива осећања. Тако је рад г. Ђуре Паунковнћа најјаче изражен усо колству и спровођењу у дело соколских идеја. Вративши се са студија из ностранства, пре нешто више од тридесет година г. Ђура Па унковић одмах ступа у соколске редове. И још 1910 године је изабран за старешину тада јединог соколског друштва у Београду. У соколским редовима г. Ђура Паунковнћ, иако још млад, ужива неподељене симпатије. 1911 године, на скуп штини Српског соколског савеза, г. Ђура Паунковић постаје потстарешина Савеза соколских друштава „Душан Силни". Национална и политичка схватања, с којима је увек српски соко ишао у корак, имали су у то време своја специјална стрем љења. Осећала се потреба за што тешњу сарадњу свих сокола из Србије, Хрватске и Слове" начке. Српски соко у томе прав цу развија пуну акцију. Он је свестан да мора чинити спону међу њима и зато настоји да преко што чешћих слетова појединих племенских соколских са веза доводи у додир све соколе из Србије, Хрватске и Словеначке. Тако се 1910 године, приликом састанка сокола у Београду, доноси одлука о јединству српских сокола без обзира политичке границе. Ова одлука неповољно је одјекнула у Аустро-угарској тако да власти почињу чинити разне тешкоће соколима. Међутим, соколска

деја и воља народа је јача. 1911 године у Загребу се приређује други хрватски соколски слет на којему учествује и београдски соколи са својом заставом. И то не као гости, већ као целина. У сарадњи са осталим племен ским соколским савезима г. Ђура Паунковић игра видну улогу. Он је сарадник Јована Скер лића и испуњен је југословенском националном идеологијом. Сав се прелао соколству. Видимо га како ради са др. Сражаном, др. Лазаром Царем, др. Ла

Катастрофални земљотрес на даљини од 9.510 километара од Београда Сеизмолошки завод на Ташмајдану издао Је јутрос ово

саопштење:

„Јуче, 20 овог месеца, у 13 часова, 13 минута, и 6 секунада, забележили су апарати сеизмографског завода на Ташмајдану почетак катастрофалног потреса на даљини од 9.510 километара од Београда. Максимално померање тла у Београду било је у 13 часова, 48 минута и 45 секунди, а износило је 12 микрона са периодом таласа од 16 секунди. Завршетак убележавања потреса био је у 15.27 часова.

I

конгрес Југословенског учитељског удружења дрнас је одржана седница Главног одбора

Г. Ђура Паунковић зом Поповићем, Стеваном Тодо ровићем. др. Војиславом Бесаро вићем и другкм. Значајан подухват у његовом соколском ра ду претставља његова акцијана једном поверљивом тајном састанку соколских вођа одржаном у Загребу 18 јуна 1914 године. Тамо је г. Ђура Пзунковић претстављао српски соколски савез и пред претставницима хрватског и словеначког соколства одржао један значзјан говор, предложивши да се осну |е заједнички савез југословенског соколства, у који би ушли сви соколи из бивше Аустроугарске, Србије и Бугарске*. О&кј предлог истакнутог во^е соколства примљен је једногл*а<&'о. Он је требало да се прокламује на једном слету којн је имао ускоро да се одржи у Љубљани, али су га забраниле аустроугарске власти. Међутим, овај предлог г. Ђуре Паунковића није био осуђен на коначну пропаст. На видовданском соколском сабору 1919 године, коме је претседавао г. Ђура Паунковић. идеја овог ста рог вође сокола приводи се у дело. Соколство из Србије, Хрватске и Словеначке спаја се У једну соколску организацнју, ко ја добија назив Југословенск-1 соколски савез. Г. Ђура Паунковић постаје потстарешина и на том положају остаје све до краја 1929 године. када је створен Савез сокола Краљевине Ју гославије и г. Паунковић поста

је други заменик старешине.

Скопље, 21 август Данас је почео припремни рад за конгрес Југословенског учнтељског удружења који се сутра на свечан начин овде отвара. Учитељи из разних крајее а Ју гославије у току јучерашњег да на почели су да стижу у вели' ком броју. Чланови Главне упра ве на челу са претседником г. Иваном Димником допутова.ти су у Скопље синоћ брзим возом из Београда, у 9-18 часова. На скопској станици дочекали су их претставници секције Југословенског учитељског удружења за Вардарску бановину. Припремни рад за конгрес по чео је данас, у десет часова пре подне, седницом Главног одбора Југослозенског учитељског удружења, која је одржана у сали основне школе „Цар Душан". Седници је председавао претседник Ј. у. у. г. Иван Дим ник. На овој седннци претресена су ова питања која ће се у току три дана конгреса расправљати. Примљени су на знање свн предлози који се упућују конгресу. Данас поподне, у пет сати, та кође у сали основне школе ,.Ш ра Душана" одржаће се конфе ргнција главног одбора са прет седницнма и делегатнма свих број места срескнх одбора из земље. Том ди.

приликом биће извршена преда ја пуномоћја секретарниа и при )гм делегатских улазница. На овој седници донеће се и одлука по избору верификационог и других одбора за скупштину. Затим ће данашњи припремни рад за конгрес бити ,завршен. Иначе, у току дана учитељи су обилазили разнг знаменито. сти Скопља и његоее најближе околине. Да би били што боље обавеш тенн о свима тим историско-културним споменицама Скопља Сек ција Ј. У. У. за Вардарску бановнну издала специјални кратки водић. Свечано отварање извршиће се сутра, у 9 сати пре подне, у дворани Народног џозоришта. Рад конгреса биће завршен 24 овог месеца када ће учесници у групз ма кренути на излете по Јужној Србији. Једна група излетника иде у правцу Скопље—Охрид, а друга у правцу Скопље—Пећ. Међу учитељима за рад конгре са влада велико интересовање, јер су на програму и најактуелнија сталешка и просветна питања. Љ. Д.

ф Удружење нндустријалаца у Карловцу одржало је седницу, на којој је, између осталог, истакнут захтев да његови претставници добију одговарајући Суду добрих љу-

Г.

Пољски задругари на Цетињу Цетиње, 21 август На своме путу по Југослави. ји јуче је посетила Цетиње гру па од 25 задругара кз Пољске. Они су дошли на Цетиње из Дубровника у пратњи г. ДРВлаха Новаковића. На Цетињу задругари су били срдачно дочекани од овдашњих задругара. Госте је поздравио г. Гавро Милошевић, истичући при)а тељске везе у прошлости н са. дашњости између Пољске инаше државе. Гости су У току јучерашњег дана разгледали знаменитостн Цетиња и нарочито су се дуго задржали у кући у којој се ро дио Блаженопочивши Краљ Александар. ^ д У Сенти је отворен течај за обуку ватрогасних официра Сента, 20 август У Ватрогасној заједници Дунавске бановине једно од најистакнутијих места заузнма сен ћанска ватрогасна чета која је у исто време и једна од најстаријих ватрогасних чета у земљи, основана 1874 године. Од 18 овог месеца ватрогасна чета у Сенти отворила је пр ви течај за обуку ватрогасннх офицнра које треба упознаги са модерним сретствима и мето дама гашења. Течај ће трајати шеснаест дана. Све трошкове сносиће Ватрогасна заједница Дунавске бановине. Т. Ж.