Правда, 22. 08. 1937., стр. 4

Буби! Хура! Победник!

Хеј! Врати се са мо!ом ужетом и туђи* точковима!!

Чујеш ли. Буби! Да с м е с т а станеш...

Нешто ми је сумњиво.

Старт! Буби полазии

Б ЕТ

И БУП

На|боље да га потражимо!

= од = М Л К С Ф Л АЈ ШЕУА шшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшашшш^швшшш

Отишао је сиг>-рно на трку, N а са чим?

ЖЕНЕ НА ЕНГЈ1ЕСК0М ПРЕСТОЛУ

14И1Д1Б1 У. С.иСЛп

в 8 Е »ладавина краљице Викторије протицала је у знаку највеће хар моније и усиеха. Али краљииа је пошла новнм путевима. Ола се све више приблнжавала своме народу, а хотимнчно удаљавала од високог енглеског плгм ства. На тај начин је повећала број непријатеља иеђу аристрократијом, што јој није било жао, јер је одлучила, кад је сту пдЈла на енглески престо, да ае прима мудре савете високог плс мства и да као самостална кра љица и не треба да рачуна на саветодавце, који су одувск све кварили, а нису створили ништа конструктивно. И бзш у то доба успешне вда давнне краљице Виктоије дошлп је до Једног непријатног сканда ла, у које је краљииа била сасвим невина и поступала без и најмање злурадости. Јај скандал јој је користио код енглеског народа, али и Д) пдинео да се још више појап мржња високог племства, што -е Викторија н желела да постнгне. Међу дворским дамама војвот кнње од Кента. мајке краљице Викторије, налазила се и дворска дама леди Флора Хестингс. Она је нарочнто мрзела дворску даму краљице Викторије ба роницу Лецен, њену љубимицу и саветодавку. Леди Хестингс во лела је на рачув ледиЛецен да се грубо нашали и подругљиво лонаша према њој. Она ју је мр зела као ривалку, јер је сумњи чила да је нмала интимне односе с њеним мужем, Међути*. баро чнца.Лепен је била далеко од таквих авантура. Била је чести та жена и васпитана у строгом моралу, којега се и краљица увек прилржзвзла. А.та леди Флора Хестннгс је имала прилнке да осети да се краљичином љубимицом не може тек тако нашлити и ругатн. Кад 1е леди Флора Хестннгс у друштву бзронипе Лецен путова ла у јелним кочијамз за Шкот ску — оне су пратнле војвотки њу од Кента на одмор — у њи ховој пратњн налазио се н лорд Џон Конрој. ОПАСНЕ ДВОРСКЕ СПЛЕТКЕ Кад су се вратнле из Шкотске злурада дворска интрига, коју Викторија никако ннје трпела и свирепо прогањала, измислила :е илн можда тачно погодила ?едну пикантну епизоду из жнвота леди Флоре Хестингс, у всзи с њеним последњнм боравком у ЦЈкотској. Леди Хестингс је дошла из Шкотске сасвим измењена. Трбух јој се заокруглио н дворске даме су скупиле своје лепе глз внце шалатом и притушеним кчкотом причале једна другој: — Леди Флора је на несумњив начин променила своју фор МУ- Нарочито јој стомак није онај стари. Округао је нешто... Тхе, она је снгурно у другом стању... А како то? Са својим мужем није могла да има деие... То је разумљнво, — реклз |е једна дворска дама. Он је стал но бнла у друштву лорда Конро ја.... Ха-ха-ха! Ако се ова сплетка одржи, ле ди Флора Хестингс је за свз времена компромитована у дво ру и морала би да напусти двор. За војвоткињу од Кента ствар је такође стајала прилично неповољно, јер се шапутало по ходницима палате Свстог Џемса да је војвоткиња нмала изве сну посредничку улогу у љубав ном сдносу... И самом лорду Конроју ннје ствар могла бити пријатна, јер је био ожењен чо век и имао жену оштроконђу...

Владавина нраљмце Викторије осваја љузлз шлеске масе Али њена популарност опада код високе аристокрације..

Бароннца Лецен је сада нмала прилнке да добн;е пуну сати сфакцију за многе уверде и спле тке, које је о њој шири.1а леди . Флора Хестннгс И она ни;е би ла нимало злурада и осветољу [ бнаа при томе. Саслушала је па жљиво причање дворских дамз 0 љубави лорда Конроја и леди I Флоре, али се није ни осмехну ла, па. ипак, нн;е се могла уздр | жати од прнмедбе: — Не радујем се том инииден ту, ко;и се може претворити у правн дворсхн скандал. што кра љици неће бнти нимало по вољи ни пријатно, али, да будем ис крена, мене ствар баш и не нзн? нађујг. ЛЕКАР ПРЕГЛЕДА ДВОРСКЕ ДАМЕ Ова афера ин:е оскудевала V пнкагнтннм моментима. За краљипу је то бнло до крајностн не пријатно н она је одлучила да најстрожије поступи против кри ваца. Она је наредила дворској комнсији да спроведе строгу и страгу и тако су се утврдиле миоге ствари. Занимљиве појединоств чуле су се тек доцније. 1839 годкне је била бурна и дворска .кроник схандалез" је обнловала у пикантним елизодама. Викторија је доцније наредила да се та књига уништи јер не служи ла углед двора и внше енглеске аристократије. А случај леди Флоре Хестин;с је, ипак, пречишћен. И то тако да је она добила пуну сатисфак цију и рехабилатована како се ни самз није надала. Све дворске даме су настоја ле да жраљнии испричају случ^ј леди Флоре Хестингс. Ова је ле ди Флору позвала у ауденцнју и нзгрдила "|е као мало непослушно дете. После се краљица ка;а ла што је то учинила, али онз није била крива; криве су биле сплеткашице дворске даме. У двору су се купиле личности, ко је су се одржавале лажима и ин тригама. Требало )е донети оддуку дт једна неморална и посрнула ле војка не може битн дворска да ма. Краљица девојка може око себе имати само чедне дсвојхе као дворске даме. И леди Флора мора да иде с двора! Да, али дворсхи морал је стро жи и желело би се да наћу истнна н правда. Да се утврдн да ли је леди Флора ззиста у другом стању и да ли је лорл Конрој заиста крив за то њено стање... Дслнкатна ствар, која се мо рала на делнкатан начнн и решавати. Опрезно и дискретно. Краљица је тако желела. Краљииа је праскала када 10) о свему причалн и било јој је врло незгодно да потпише нз лог дворским лекарима да прегледају леди Флору Хестингс да би се уверили да лн је још чедна... И триумфовала је поново пра вда. Ледн Флора је званичним налогом дворских лекара про1 глашена девицом и добила пуну сатисфакцију за нанете увреде од краљице. Краљнца јој је п> клоннла једну скупоиену огрл.| иу н извинила се у име баронице Лецен за нанету увреду.

ДОН ЖУАН КОЈИ СЕ ЈЕДИНИ НМАО КОРИСТИТИ Ствар се стншала и баронипз Лецен се такође лнчно нзвин-1лз леди Хестингс. Сви су били

Један од нзјозби.т>ннЈнх кандн дата за мужа краљипе ВкгторнЈе, немачкн војвода АлОерт помало утучени и ожалошћенн што је дворска сплетка могла дз оде тако далеко. Али један дво

раннн је био савршено утешгн н користно се ствоерном новом ситуацијом. То је бно лорд Џон Конрој, набеђенш љубавнжк ледн ФлореОн |е сада стекзо глас ->пасног заводннка жена. Даме су >а да налетале на њега као муве на лепзк. Сада су се могле преноси тн сплетке, хоје су бнле сасвим оправдане. Внкторија се још дуто жалила лорду Мелборну како су јелну невнну девојку оклеватили ружцим неморалним нспадом. Али лорд Мелборн није нзража вао своје мншљење, јер је у мо ралним стварнма имао сасвим супротно мишљење од краљице. То она, наравно, ннје морала да знаСада су сви сажаљевали снм патичну леди Флору Хестннгс. И писала је пнсма у којима је изражавала саучешће и жаљење. Она је у своме дневннку на дир љнв начнн изнела колнко је па тила тих дана. Да није било до бре н увнћавне, праведне и пле мените крзљнце, она бн сасвим снгурно невнна била морално са свнм изгубљена. И све то због добро рашнрених н увраженнх дворскнх интрнта. В. Спаснћ

СТАРА ПЕСМА

Низ година плаћао сгм редо&но код Уреда за осигурање радннка. За то време инсам ни једном приликом тра. жио помоћ Уреда нити прнмио какав лек. Сад сам се разболео, н обра тио Уреду и болесиичкоЈ благаЈни да ме пошаљу у неко ме сто на лсчење и пруже мн пс. требну помоћ. Одбнлн су ме. Реклн су мн: — Вн сте одЈављенн! Жалио сгм се Сузору. Од. бише ме и тамо. Одбише ме свн. Сад сам приморгн да се у овом личком сслу лсчи.м сгм н тазорим пред старост. И да мислим о староЈ песмн — бнрократизму уредскнх чнновин ка, о њиховом схватгњу давања подршке и помоћи старнм ралннцима. Бићу ипгк искрен. Многнм моЈкм другоЕкма Је поможего доста. Слати су ц на опоравак И лечснн дсСро. Адн Ја сам, взгледа дошао на рад да стра дам, Јер код Уреда ие можс свако да прође добро. М. Ј. „УСЛУГА БРЗА И ТАЧНА" Вршидба у Јеку. МоЈа врша лниа сваког дана радн те вндим да ће мн нестата денату. рнсаног петролеума, коЈц употребљазм за погон. Стога нгручим иа време извесну колнчшту од Једне за. гребачкс фирме. Одхгах стнгне одгсвор да ми нарученн пе тролеум шаљу. Алн пошнљка I« дође. Упутим тслеграм —

ксти одговор. НаЈзад, пошто Је прошло всћ двадесет дана, позовем фирму телсфоном в саопште мн да ће одмах послатн. Равно двадесет пст дана после првог тражсша, петродеум је приспсо,

Изглсда да ова фирма није прнЈатељ з.1атног трговачокг правила: „Ус.туга брза в тачна". Н. Изложба радова бугарсхих карикатуриста отвориће се у Београду 20 септембра Софнја, 20 август Изложба радсса бугарских к»> р1«атуриста Александра Божинова, Рајка Алексијева, ЈанхПавлова, Ал. Дсбринсоа, К. Бујуклиског и К. Каменова отворсгће се у Београду, у просторијама Уметничког па«иљона. јо септембра.

Нвтнчки свет. стари Грии и Римљанн, био је веома нак.тоњен неза н чувању гедног ОЈеменитог осећања коЈе се изражазлло у пр^јатед»скивв одаосима не само суседа и рођаха, ио н аојединааа који су за неч&и сличн&м тежилм и којм су билм здружена истородннм и призлачннм менталитетима. Још )е Цнцерон говорио моћно, онако како )е само могао он да говорм, о нри;атељству кзо наЈ .тепшо| мећу врлилама. Стари, антички свет у многоме >е био пророчки расположен » у људскнм односима увеч је заао да аредвиди праве ' стубове који носе у многим случајевима друштво и даје му >едав олеменитмЈН скул, дају му лепшн нзглед но што је мзглед једнсм* обнч. ног чопора жнвотжва којн чак. у нзаесннм азаанредаим сд >чбЈевима. нмају код себе разав .ен осећа| солидарности. Не само антички свет, не само Цицерон, ДемостеЕГ, не само Хорације и (Јвидије коги су лепе речн рекли о тој људ ској врлини која се зове прнјатељство; — » доцнији, касннјн свет знао је да лепо суди и да лепо истиче пр»;атељске везе. Прехришћанска ера била је нахлоњена у многоме том прнјатељском неговањ> друштвених обзира и тој такозваној .социјалној култури", о кој"о | је у слоје време много потрошно речи Ферстер. Нријатељство н осећај солндарностн кстнцао је н Светн Павле којц је взражавао божански смисао оног осећаја солидарности којн је држао повезане апостола Христове. Доцни .Је, н средњн еек. па и људи ране Ренесансе знали су речи о знача)у пријатед»ства. Један од најбољнх хуманнста, Еразмо Ротердамски, оставио )е у завештање потомству оно чувемо дело под назмвом „Похвала лудости-. У томе делцету, о коме Стефан Цвајг пише да Је најбоље дело нз ране Ренесансе, Еразмо је, између осталих мана људскнх, које је оштро, и својом Јединственом кронијом, шибао, нгзео и себнчност, антнсолидарност н немање прн)атељскнх и социјалних обзира према људвма у друштвеном склопу. Шта да се тек каже за осам наестн еек који је, величаЈући разум н просветнтељство, био сав у племенитом истицању људских врлнна, међу којимз је прво место давао пријатељству?! Зар деветнаестц век, век роматнзма, музике, расцвата грађанске културе, ни)е нсто тако почивао на толопм осећању пржатељства не само мећу роћацима и блиским су. седима, граћанима једне земље, ио н према тућта зем.г,ама и између народа?! Појединачно. треба рећ« само то да су Гете. Шнлер, а у Руснји Лаа Толстој, ДостоЈевски, Чехов, Гогољ, Пушкнн били онм који су свагда у прве људске врлине стављалн прааи хришћгнскн однос дуб* ке солндарности и дубоког пријатељства. Једном од новијих пнсаца, чнја је немачка култура била толико висока да је растворила границе његсое уже домовкие, Томасу Ману, ненадмаш «ом писцу „Буденброкова* 4 , било је јгсно да се на егоизму, бнло народном бнло поједнначном, не може ништа по. стнћи, те је из те своје благородности и могао, игко Немгц, да руску књнжевност назозе „сзетом књижезношћу"*. Тако је било н до данашњсг дана.

А давас? Данас, тешко је рећн да Је пр1»јатељство мећу врлинама коЈе се на^вмше вегују. Има лрлика* које се стављају у лрви ред. али то су пре изрази витализма а не племевнтости. Менталмтет послератног човека усдоаљен )е баш том несташицом првјатељства, там велвким друштвеинм сгонзмом и онмм што Адлер вазива мвсткнктом за друштве иом пр-ллашћу. за друштвеним важењем. На сваком кораку, наиКи ћете ва људе којима .те обзир према своме блмжњему воследња брмга и чији су судоаи, углавном, сведеим иа ово: „боље ја него тн*. То огромно егоистмчво Ја" чудовив>»о разрасло се данас и оео домин»ра целим друштвом. Због тога су веома ретки ови људи који се жртвују за какву идеју несебично. дају све сво)е моћи за Једно друштво, поклања?у све своје наитепше снособности 'другоме, истичу пргве вредиостн п у човеку гледају у првом реду о«о што Је добро, не мислећи одмах на матернјалну корист ко)у за себе треба нз т'ог'а да изз>-ку.

Зежувсха станица за спасавање и брзу помоћ постала је, због саврлгено промашене ф>"«кцв|е која јот је намењена, предмет за нсмевање, јер оаа таљига са две измучене и изгладнеле жнвотиње, које, поред старања Градског цоглаварства, једу једанпут месечно мало зоОи. могле би можда да се уоотребе за горевожење малих колнчнна песка влн шљукка, а ннуколнко за спасавање људи којима је, веома често, потребна хнтва всмоћ. Друштво за заштиту жнвоткњз, чи>ји су чланови ииаче веома активни, требало бв да )"зме у заштнту та два кљ>~сета и да »м укаже помоћ н, што бн можда било најбоље, смести у Зоолошку башту као ретке егземпларе општивског старања. Одмарајућ« се у једном кавезу, поред обилне и добре хране, они би се. вема суаан>е, добро опорааклн » могли доцннје да улотребе као запрега за таљиге које превозе уличну прашину нлн, ко зна. можда бн нм се судбинз смнловзла да нх купн неки млекација но Малог Мокрог Луга. Уколико се земунској Станицн за брву помоћ, у последњем тран>-тку, као тешком бо лесинку, не >тсаже хнтна помоћ, од читаве Станиие остаће само оне једне таљнге, старе. труле н непокретне и еекн ре>-матнчнн старац, б<х.тннчар тобоже, скмболизирајући ооштвнску брзину. Хронпчар X. Друго заседање Пољопривредно коморе за Дринску бановину СграЈево, 21 гагуст У Сарзјеву је почело друго за седвње Пољопрнвредне коморе за Дринску бановину, под претседништвом г. Радована Мирковића, зевљорадника из Каменнце. Инжењер г. Обрадовић реферисао је о свима нов»м предложеннм статутнма, према кожма је предвићено н оснивање комор ског уреда, којим ће управљати главни секретар Коморе. У опширној дискусији претре сзни су сви чланови статута. Д.