Правда, 04. 09. 1937., стр. 1

Број 11 808 1 'одпна ХХХШ Београд, субота 4 септембар 1937 годиие, В.мјкови ћева И 11РИМЕРАК 1 дпчпр

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ. Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560: АДМИ НИСТРАЦИЈА 255-51

У суботу се приређује четрдесетодневни понен Влвдпоијеиом Пвгонјпвд Варнави

У ЦЕЛОЈ ЗБМЈБИ

Као да Те било Јуче, пре два десет четири часа. Болна, изненађујућа вест јављала је >а смрт великог, незаборавног срп ског Патријарха Варнаве, неуморнога народнога пријатеља н трудбеника који је на престолу народне цркве био најоданији и најпожртвованији национални борац за државно и народно свеопште добро. Дубоко се ожалости сав срп ски народ, дубоко болно одјекну та тужна вест. Домови се завише у црно, а цео наш народ непрежаљиво је жалио смрт свог великог духовног оца, чији славни завршетак учи ни незаборавне услуге свом роду и свом отачаству. Видели смо колико беше велики тај бол, видимо колико је он непролазан, непреболан. А славна, горосгасно велика дела Великог Варнаве усађена су у сећања, у срца свег нашег рода. Повест његових дела за отаџбину и народ речито говоре о класичној родољубнвости нашега рода, чији јуначки синови својим херојствима створише, кроз столећа, свету националну етику, потпуно жртвовање за свој народ и за свете идеале његове. НосеКи рођењем жарку љубав за свој род и своју отаџбину, млади Петар РосиК прошао је путеве народних борби ва народну слободу златну и национални крст часни, за васкрс наших националних идеа-* ла, ношених правдом против тираније и цивилизованом миш л>у против тлачитеља и освајача. Зар не живе у свеколиком нашем роду незаборавне мисли на наше националне хероје који ув витешке поклике роду свом гинуше за слободу и добро отачаства? Рођен у српској породици која је српски дисала и певала и под туђинским јармом, Петар РосиК оваплотио је био у себи, све велике врлине за витешку националну борбу. Скромна по родица његових родитеља била је велика по ономе што је најлешпе у животу, по неговач н>у своје српски мисли и своЈе родољубивости. Пет синова по родице РосиК били су аадојени националним духом, а млади Петар РосиК пошао је, и ишао кроз цео свој живот, слав ним путевима у служби своме отачаству и народу. Кад је био у Русији, показао је велику словенску душу и родољубиво срце за своју домовину. Његова млада мудрост и н>его ва топла душа стварале су ста ру, топлу, неупоредиву љубав руске браКе за Србе и Србију, А син отачаственог Раса, где се смењиваху традиција над традицијом националне родољуби

вости и пожртвовања, Петар' РосиК је све више имао мисли, све више жеља за рад на напретку свога народа, за васкро национални и остварење веков них народних снова и идеала. Због тога он је у Царигра- ј ду, 1905, као јеромонах духовни вођ своје пастве. је неуморни трудбеник, ту је национални посао значајан и где сваки напор није сувишан. Он дела просветно, духовно. Он национално уздиже, спрема наше. Његова љубав према народу, према роду свом и својој служби веК 1910 доноси му веКу мисију. Он је 18 марта 1910 главннчки е-1 пископ. Тада, млади епископ има велике дужности. После дуге и значајне борбе, требало је довести српске црквено великодостоЈнике у те крајеве, у којима је живео српски на-

род.Епископ Варнава проповеда љубав и мир у својој дебарско-велешкој епархији. Народу је веК познат родољубиви, народни пријатељ епископ Вар нава. Народ зна да млади епископ хоКе да помогне свахоКе да омогуКи лакши напаКеном народу. Забива завољен, зато та велика љубав народа према своме духовном вођу постаје знана и чувена. Али не треба заборавити да је млади главнички епископ имао огромних тешкоКа. Његова је мисија била и културна и политичка, не само црквена. Добар Србин коме Је сваки брат мио ма које вере био, он је пггитио и Србе и осталу браКу на класичном, националном Југу. У Балканском и Светском ра ту епископ. Варнава налази се пред новим задацима, у новим

националним мисиЈама. Он . је ј у борби за наше националне идеале, за слободу и добро | Српства. С великом енергијом, пожртвовано, он унапређује сво . ју епархију после ослобођења националне груде. У Кичеву, он дочекује победоносну срп* ску војску. У светском рату он је на Крфу, у Солуну, у Русији у националној мисији. Радн за победу праведне ствари нашега народа, за победу правде над тиранијом. Његове су заслуге у томе велике, његов рад незабораван. Његове речи су убеђивале у Русији, његове проповеди изазивале све веКу љубав за наш народ и нашу националну борбу. Тако, стално, увек, и после ослобођења, и као скопски ми трополит и као архиепископ пеКки, митрополит београдско карловачки и патријарх срп-

ски. Велики, пожртвовани Вар нава радио је за свој род и за своје отачаство. Онда смо имали Великог Варнаву, данас Великог и Бес мртног Варнаву! Ц ел ° Српство, свуда, широм наше родне груде, у дубокој је жалости за својим духовним вођом. Он је незабораван, јер где Јв пролазио, ширио је родољубивост и човечност. Кад је требало да национална мисао зра чи озебле, да храбри за.морене и ду^овно заробљене, био је ту. Његове речи су подизале, отхрањивале и стварале нацио налне витезове. Велики Варна ва знао је најсветију дужност, волети свој народ, бити му исправан и частан службеник и неговати његове родољубиве и слободарске идеале, и увек, и раније, у млађим годинама, и све до своје смрти он је био одан том свом завету, тој својој мисли. И увек хришКански добар, он је велики проповедник љубави и сејач мира. ВолеКи свој народ, он је умео да види да му ја Хрват драг колико Србин и Словенац, Словенац драг коли ко Србин и Хрват. Широка, топла његова словенска душа видела је најлепшу среКу све браКе Срба, Хрвата и Словенаца у заједничкој куКи, на заједничком раду за бољу и лепшу будуКност свеколиког нашег народа. Зато је његова човечна и ро дољубива фигура данас у сеКању свег нашег народа, зато га Је оплакивао цео наш народ. Он је подизао цркву уа народ и народ уз светосавску цркву. Његова родољубива, на ционална етнка грејала је све, свуда, свом ширином. Свеколики наш народ му је захвалан, дубоко и вечно. Успомене на Бесмртног Мученика Варнаву живеКе вовјекивје^ кова у нашем народу, преносеКи се с колена на колено, с генерације на генерацију. Слава велнком пријатељу и духовном вођу нашег народа Српском Патријарху Варнави1 Комеморација Благоупокојеном Патријарху Варнави у Тузпи Тузла, 3 септембар У суботу, 4 септембра, после четрдесетодневног парасгоса Благоолпокојеном Патријарху Варнавн, одржаће се у Соколском дому велнка комеморатнв на седннца. Комеморацнју приређују: Црмвена општина у Туз ли, Орпеко певачко друштво „Његуш", Српско културмо ДРУ штво „Просвета", Коло српских сестара, Соколска жупа, Нароа на одбрана и Четничко удруже жење. На комемо-ративној седници говориће претседник општине, претседник Црквене олштине, професор г. Јован Ђуришић. .7*; -."VI. >