Правда, 17. 10. 1937., стр. 1

ЧрпЗ 11 851 I олпна ХХХШ

Београл, недвља октобар 1937 године, В ј 14 '^овићнва У

111'НМ^АК ' тпар

иОШГАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА; за машу земп,у 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ . рачун бр 53220 ~ ТЕЛЕФ ОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560 АДМИ НИСТРАЦИЈА 255-51 Одјек говора енглеског министра иностраних послова г. Идна Државе које имају осећања одговорности према Европи веН су на крају свога стрпљења, И^као ВА р Или Говор г - И дна оставио /е дубок I ■ ПЦП утисак на енглеску /авиост

Један нарочит чланан у листу „Прагер Пресе" Чехосповачка је одржапа реч дату на Конференцијк мира и учинила и внше за своје мањине Докумснти делокоатске иолитике Чехослопачке Републике

Праг, 16 октобар „Прагар Пресе" наставља X. У. серију чланака о спољној по лнтици Чехослозачке. Аутор оп шнрно и документарно пише о тоие шта је чехослозачка деле гзција на мировној конференцн ји заиста обећала у погледу бу лућег мањннског режима у републици. Не>мачка пропага>нда изиие последњих дана тарди да је »к\ослов?чки мироени меморандум обећавао либерално решење, да ће немачки језик бити други јези« у дз>жави, да ће Чгхзсловачка бити друга Швајцар ска и да све то није одржано и да се Немци морају борити за своју народну егзистенцију. '.бог тога а>тор наводн шта су стварно садржали меморандум број 3 и нота од 20 маја 1919 г. У меморандуму бр. 3 је речено да ће се иањин-ски режим у Чехословачкој придржавати де. \ократских принципа, да ће немачки језик бити други језнк и ла ћг углавном режим бити сличан швајцарском режиму. У но ти је изричито речено да Чехословачка жели да створи државни организам, „специјалЈгу вроту Швајцарске, у којој би се разуме се узеле у обзир нарочи те прилике у земљи Чешкој". А на друтом месту ноте се вели да ће то „бити врло либералан режим, који ће у суштини бити близак швајцарском режиму. То длкле значи да нисмо ннкада и нирде обећавали да ћемо оонова ти „нову Швајцарску", с истнм институцијама, него напротнв државу с таквим игаституцијама, које би угзеле у обзир нарочите прилнке У Чешкој, државу која ће преузети некоје ооновне прдаципе швајцароког либдралног режима. Желимо, — вели ау тор чланка, — да тај прави оми сао чехословачког .мемораидума буде сзаком јасан и да се текст тако тумачи како је замишљен и како су га разум-ели аутори и они, за које је одређен. Немачка пропаганда прећуткује главне стзари, наим>е то да су чехословачки документи на мировно! конфере«цији тачно ограиичили V каквом смислу и у каквој мери ће се преузети принципи ишајцарске демократије. „ФЕР ПЛЕЈ" Првл пут пак аутор наеоди текст ноте од 20 маја 1919 године У свој ширики, јер из њеног текста видимо чехословачки „фер плеј" и то како на мипоаној конферениији, тако и -киЈе у домаћо-ј политици. Та нота је поникла иа разговора р. Бепеша с француским деле-•атом Бертелотом о чехословач ком становишту према мањинама. На Бертелов позив др. Бенеш је натшсао садржину разговора и Бе<ртелов је онда тај протокол прочитао на заседању комисије за нове државе 20 ма• а 1919 годич»е. Прото-кол има 9 тачака. У прро.1 се изражава намера да се држава организује тако да од реиублнке буде извесна врста Швајцарске с природним обзиром на специјалне прилнке у Чешкој. Обећава се завоћање општег права гласа с проттор-

Претседник Чехословачке Републике г. др. Бенеш ционалнлм застЈттгништвом тако да народностн могу бити свуда засгупљене. Школе ће се свуда издржавати из јавних оредстава и отварати у оним опцгтинама, где се покаже законита потреба на основу броја деце. Сви јавнн позиви ће бити приступачни свима народносгима републике. Судови ће бити двојезични и Немци ће моћи и пред Највтшим су дом говорити на овоме матерњем језику. Самоуправа ће се водити на језику већине становништва. Пи тање веће се у републици неће поставити. Званичан језик Државе ће бити чешки и према иностранству ће држава бити чехословачка. У празоси, међути "М, немачки језик ће бити дру ги језик у зе/мљи и стално ће се упогребљавати у адмшгистрацији, пред судовнма а у парламенгу на основу једнакости. Специјалан положај чехословачког елемента и чехословачког је зика ће се разуме се сачувати. У деветој тачии протокола се вели дословце: Треба ли то да изразимо на други «ачи«, можемо рећи да ће данашње стање (у којем оу Немци имали огролигу премоћ) углавном остати, само ће се на одговарајућу меру редуцирати привилегије, које су Немци раније уживали (тако ће се на прит.!ер број немачких школа смањити тамо где су биле о\"випгне). То ће у целини бити врло ли. бералан режим, који ће знатно бити близак швајцарском режи му. У даљем делу чланка аутор анализира једну тачку меморан дума за другом и показује шта је мишљено и шта је за републике учињено. Чехословачка де легацша на мировној конферен цији није лакле обећала ништа што није испуњено, али није ни шта на мировној конферениији ни скривала, нарочито не спе. цијалан положај чехословачког језика и чехословачког елемента. Из текста и објашњења по.

Јединих тачака видимо јасно као сунце, с каквом је отвореношћу и искреношћу говорила тада наша делегација о мањинским питањима и како је рекла не само ствари, које би могле придобити Енглезе и Американ це, него и како је искрено говорила о мерама, које су нам касније пребациване. Познато нам је да тако јасно није гово. рила ниједна делегација на чи ровној конференцијн. Текст те ноте је због тога прн меран докуменат отвореног, искреног и лојалног посгупка чехословачке делегације на мнров но<ј конференцији. Морамо шта више рећи да онај, ко познаје атмосферу 1918 и 1919 године, мора објективно признати јуна штво иаше делегације и морз констатовати да је то био јединствен пример, за којтом се није повела ннједна друта победничка држава. Не сме се да кле тврдити да је наша делегација обећавала ствари које су имале Да придобиј ају својом ли бералношћу и које оида нису нспл-њене. Због тога агитацију и пропаганду с том нотом и на шнм тобожњидЈ обећањима на мировној конферен1|»ј« сматра мо за највећу политичку грешку, какву је ико икада учинио. Тај докуменат је за то класичан пример. Аутор чланка, међутим, нма још и другог документарнт сведока. Из књнге америчког делегата у комисији за нове др жаве професора Давида Хунтера Милера, у којој детаљно опису је рад на мировној конференцн ји, цитнра отсек, посвећен 20 мају 1919, кад се радило о ма њинама. У књизи је дословце и нота др. Бенеша Бертелоу и о њој Милер ве.ти од речи до ре чи ово: „Господин Бертело је прочитао ноту, коју је добио од др. Бенеша о правима, која чехо словачка држава намерава да да мањинама на својој територији. Констатовано је да би те мере у знатној мери премашиле обаве зе, које је мањински уговоф требало да наметне Чехословачкој". И то је сатисфакција за чехо словачку полиггику на мировној конференцији. ШТО РАДИМО. РАДИМО ПО СОПСТВЕНОЈ ВОЉИ Као даљи доказ искрености и целисходности наше политике ч државе аутор чланка на крају помиње ситуацију приликом пре тресања језичног закона у пар ламенту 1920 годчне. МећУ влз диним странкама је владао спор ско тфинципијелне формулаци е државног језнчног питања: да ли чехословачки језнк треба да буде државни језик са свима пра ктичким политичким последдаа ма. Претио је конфликт и дирек тно криза владе На заседању парламента 28 фебруара 1920 годнне је због тога узео реч министар иностраннх дела др. Бенеш, нзложио суштину тог пи тања и енергично захтевао термнн „званичан језик" остане сачуван онако, како је употреб'

Париз, 16 октобар (Телефоном) Говор г. Антони Идна који је одржао пред члановииа конзервативне странкеу Горњем Вепсу, данас је предмет опширних коментара енглеске штампе. Говор је изазвао толико интересовање да су слушаоци испунили не само дворану већ и цео трг пред њом да би чули говор министра г. Идна бар преко микрофона.

Говор г. Идна имао је велико унутрашње и спољно политичко значење. Његова главна сврха била је информисање ен. глеске јавности. Штампа с једне, г. Чемберлен својим рани. јим говором и г. Идн јучерашњим говором с друге стране, иду затим да упознају енглеску јавност са тим колико Италија угрожава енглеске интересе у Средоземном Мору. Из овог говора јасно се ви. део смер енглеске спољне политике: — Ми морамо свима показати, рекао је г. Идн, да постоји разлика нзмеђу неинтервен. ције у Шпанији и неинтервенције у Средоземном Мору, где ми имамо директне интересе. Ми смо наиме за неинтервенцнју, али то не значи да смо за по. лнтику индиферснтностн. М < нисмо равнодушни према спољ њој политици коју ће доцније водити нова шпанска влада, а ни према последицама коју би

могло нмати то стање на Средо земном Мору. Г. Идн је у свом говору даље подвукао једну значајну чнњеницу, нарочито кад се узме у обзнр тренутак, у коме се официјелно изразио. — Државе које имају осећања одговорноста према Европи већ су на крају овог стрпљења. Г. Идн, каже да он није од о них који би критиковао нације које буду присиљене на слобод ну акци]у. Ту мисли праенствено на Француску а донекле н на Енглеску коЈе ће морати да предузму слободну акцију на Средоземном Мору, ако Одбор за немешање покаже своју немоћ. У везн са овим интересантна је" вест „Евра" према којој је, за време док г. Идн држи овакав говор, једна енглеска делегација отпутовала у Сан Себастијан. Ова делегација саставље

Г. Идн на је од привредних стручњака који имају да ступе у везу са Франковим амбасадорима у Сан Себасгијану, пошто су већ рани је расправљали са сличним изасланицима владе у Бургосу Дд. Г. М.

Верује се до Совјетска Русијо неће остоти иепоиирљива, ако Италија покаже попустљивост у Собору за неиешоње

Лондон, 16 октобар (Спецпјалан пзвештај) Значајан говор г. Идна који је одржао синоћ о циљевима енгпеске спољне политике према Шпа нији и према Далеком Истоку наишао је на одпичан пријем у енглеској јавности. Присталице стро ге неутрапности одобравају тај говор, док би певичарски кругови, који траже активну попитику Енгпеске у одбрани демократских начепа према ауторитативним државама, хтели још одпучнији став г. Идна. Тако орган Радничке странке „Дејли Херапд" вопео би да је г. И дн у своме говору дао потпуно конкретна обећања Француској у погледу помоћи при примењивању даљих мера у шпанском питању.

Затим, конзерв ативни „Дејли Телеграф," в>рао је задовољзн овим говором. Енглеска јавност, наставља „Дејли Телеграф", очекује од своје владе да ће са највеКом опрезношћу посту-

пати приликом расправе ко)а претстоји у Лондонском одбору за немешање. У неким ентлескнм листовима поставља се питање какав ће став заузети у Одбору за не-

љен у некојима документима на мироваој коиференцији. Парламенат је према томе и донео одлуку. А то се догодило у времену, кад с обзиром на међународну ситуацију није било потребно имати обзира према на шим мањинама, у времену тријумфа у рату и на мировној конференцнји и кад се због тога ла. ко могло захтевати далеко више. Како је с обзиром на такву ствар ност могуће да се говори о превари чехословачке делегације на мировној конференцији и о неиспуњавању обавеза, које је при мила на себе ? Из читаве кампања против нас и из онога што је истина о мировној конференцији изводимо следећи закључак: Наша делегација је на мировној конференцији рекла јасно, разговетно и искрено, какву ће наша држава мањинску политику водити.

Оно, што смо тада назначилч као главне принципе н мере, углавном је код нас свуда заведе. но. И без међунагродннх обавеза и по оолственој вољи нашу ћеио мањинску политику даље кон секвеитно водити и усавршавати према принципима правде и једнакости, према нашем унутрашњем развнтку, према нашнм потребама, према политичким нззорима и уверењу и према на шим плановима и методама. Долази ли у државној админнстра цији понекад и негде до тешкоћа. треба имати на уму да се за непуних двадесет година из сга ре монархи /Ј *е, која се изграћнвала векоенма н из старе генерације, која је жнвела V потпу но другим прнликама и -^леоло гији, не може створнти потпуно нов свет. Треба »птра, стрпљења и добре воље. На обема странама! мешање Совјетска Русија. Совјетски делегат у овом Одбору до сада је стално одбијао да призна владу генерала Франка за зараћену страну, чак ни У случаЈу да Италија повуче своје војнике из нациоиа .тисгичке Шпаније. Верује се да ће Енглеска и Француска утицати иа Совјетску владу да, ако се Ига.тија покаже поттустљивом, нн Русија не остане непомпрл>ива. Г. ДЕАБОС РАСПРАВЉА СА ПАПСКИ.М НУНЦИЈЕМ О ШПАНСКОМ ПРОБДЕМУ Парнз, 16 октобар Агекцчја Стефани јдвља: У всзи са данашљнм састанком м»игастар спољннх послова. г. Дс.\. боса са апостолскнм нунцијем г Валернјем, сазнаје се да је на очом састанку расправљано о ишансчс".' проблемуНА МАДРИДСКОМ ФРОНТУ НИЈЕ БИЛО ЗНАЧЛЈНИХ ДОГАЂАЈА Мадрнд, 16 октобар Авас јавл>а: На сектору Куеста де ла Рашл, северно од Аранхуеске борба је пре стала. Републиканске трупе одбљ\е су побун>еничкс нападе и задржале новоосвојене познпије наневшн непријатељу вслгосе губнтке. На мадрндском фронту нншта се значајније није догоди.\о. ИЗВЕШТАЈ НА11ИОНАЛИ. СТИЧКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ Саламанка, 16 октобар Авас Јавља: Штаб командс напионалистнчкнх трупа саопштава. Рђаво време спрс чава операуиае у Асгурнји. Ипах су националистн успели да заузму дзе коте и трн села на источном отсеку овога фронта. Непрнјатељ је претрпео велихе губнтке. На јужном отсеку тога фронта нацнона.\исти су заузели коту ' 800, а затнм неколико села међу којнма Ла Кал>аду н Аа Инфнестас. Противннчки напад на положај нацнона.\нста код Прадн.т>е заустав.т>ен је. НационаАистичке трупе настаа.г>ају са својим напредозан>ем на арагонском фронту.