Правда, 17. 10. 1937., стр. 2

После оудненције код Кроља Ђорђа Шестог. ручка у Бакингемском дворцу и ссстанка са г. Чемберленом Данас пре лодне долутовао је у Париз југословенскн претседнин оладе и мииистар шстршх лослсоа г. др. Стојадиновић

ЗВАННЦЕ НА РУЧКУ У БЕКИНГЕ.МСКОМ ДВОРЦУ Ландон, 16 окгобар (А. А.) Ра;тер Јовља: Мсђу званниама на ручку ко јн је данвс у Вакинт емском двир цу прирећен у част Југосл >венског претседннка владе и Ми н*ктра иностраних послова г. др. Милана СтоЈадииооића, налз зили су се претседник оританске владе г. Чемберлен, 1угосдо венскн посла-ник у Лонлону и гђа Касидолац, мвркиз и Мјрки 'За Салисбери, гроф и грофииа Плимут, гђа и г. Атли, сер Роберт и леди Ванситгрт, шеф л" 3 би«ета 1угословенског МинисЈра нностраних послова г. др. (1ро гић, сер Хорас и леди Ромболи, сер Александр Хардин -г, маршал двора и потпуковник Дермот. Мак Мору, Каванег. Оркестар Уелске гарде за вре ме ручка свирао Је одабрана му зичка дела. ПОСЕТА ВОЈВОДИ И ВОЈВОТКИЊИ ОД КЕНТА Лондон, 16 октобар (А. А.) Рајтер јавља: После полагања венца на спл меник британском Незнаном |у нзку, г. др. Стојалинови^ |е у пратњи Југословенског посланм ка г. Касидолца посетио Њ. Њ. К. К. В. В. Војвооу н Војвотк.1 њу од Кента. Затим ]е г. др. Стојадиновић отишао у аудиЈенцију код Ње говог Величанства Краља Борђ Шестог. После аудијенције, као што је већ Јављено приређен је све^г ни ручак у Бакингемском двору У част г. др. СтоЈадиновиКа, пр. тседника министарског савета и министра тостраних послова Г. др. Стојадиновић напустио ;е Бакингемски дворац у 15.05 ча сова. ВЕЧЕРА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОСЛАНСТВА У ЧАСТ Г ДР. СТОЈАДИНОВИЋА Лондоп, 16 октобар Рајтер јазља: После конференције са претс° дником британске владе г. Чеч берленом, Претседник југословенске владе и Министар спољних послова г. др. Милан Сто:а диновић вратио се у хотел, где је приугио грчког посланика у Лондону, чехослоеачког отправ ника послова н г. Ситона Ватсона. Синоћ је у југословенском по сланству приређена вечера којој су присуствовали Претседник владе г. др. Стојадиновић, опуномоћени мииистар г. Касидолац н гђа, шеф кабинета Ми ннстра спољних послова г. др. Драган Протић, секретар г. Н» надовић, г. г. Петровић, дирек тор Агенције Авале и Милановић саветник посланства и осо бл»е посланства. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ ЗАДРЖАЋЕ СЕ У ПАРИЗУ Лондон, 16 октобар Рајтер јавља, да је претсед ник југословенске владе г. др. Милан Стојадиновић напустио Лондон у 22 часа. Приликом П" аратка за Југославију г. др. Сто јадичовић ће се заржати у Па ризу. КОНФЕРЕНЦИЈА Г. Г. ЧЕЛ1БЕРЛЕНА И ДР. СТОЈАДИНОВИЋА Лондон, 16 октобар (А. А.) Ра;тер јавља: Претседник минж:тарског савета и министар иностраних по слова Краљевине Југослаеије г. др. Мила« Стојадиновић конферисао је јуче после подне са британским министром претсед киком г. Невилом Чемберленом. Г. др. Стојадиновић стигао |е у зграду министарског савета нс колико минута после 15.30 часо ва. Посланнк Краљевине Југо. славије на Сент - Џемском дво ру г. Драгомир Касидолац допратио је г. др. Стојадиновићз до зграде претседништва мини старског сгеета, али није прису. ствовао конференцији двојицс министара претседника. Г, др. Стојадиновић н г. Невил Чсмберлен конферисали су до 16.20 часова. ИСПРАЋАЈ Г. ДР. М. СТОЈАДИНОВИЋА ИЗ ЛОНДОНА Лондон, 16 октобар (А. А.) Рајтер јавља: Претседник југословенске Кра љевске владе и Министар ино страних послова г. др. Милан Стојадичовић напустио је Лондон фери-ботом. На станици су га испратили југословенски посланик г. Кас-и долац, директор Агенције Авала г. др. Светислав Глтроаић и особље ј 'угословенског посланства. Министар инострашге послова

г. Идн којн је то вече био зау зет говором који |е одржао у Велсу, био је заступљен на ис праћају сво|им главним личннм секретаром г. Хервејом. ДАНАС ПРЕ ПОДНЕ ДОПУТОВАО ЈЕ ПРЕТСЕДНИК ВДАДЕ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ Парнз, 16 »ктобар (Телефоном) Претседник југословенске вла.хе н министар иноораиих послова г. др. Мнлан Сто^аднновнћ. који је снноћ напу;тно Лондон, допутовпо |е у Париз јутрос у 9 часова. На железннчкој станнии г. др. Стојадиновкћа су дочекалн претставнидн Ке д ОосгЈа н југословев ског пос\анства у Парнзу. У 11 часова пре подне г. др. Стојадиновић се одвсзао на Париску изложбу где је посетио југосло вемски павиљон. У 13 часова приређује се ручак у павил>ону. Домаћин је главнн комесар парисхе изложбе. Др. г. м. ИЗЈАВА ДИПЛОМАТСКОМ УРЕДНИКУ „РАЈТЕРАЛондон, 15 октобар Рајтер јавља: Претседни« југословенске вла де г. др. Милан Стојадиновил примио је синоћ дипломатског сарад«ика Агенције Рајтер и лз јавио му, да ј-е веома задовољан што се налази V Лондону, где ће имати прилике да се упознз 'а главним личностима политичког живота Велике БританиЈе. То задовољство је. по речма г. тр. Стојадиноеића. утолико већ?е што су циљеви спољне политике Оугослави/је и Велике Брчтаније потпуно идентични у погледу консолида-ције мира. Г. др. Стојадиновић нем-а намере, да у Лондону склапа никака-в сгре«ија-т«и споразум тгти да дискутује о неким нарочитим питањнма. ЕНГЛЕСКИ КОМЕНТАРИ ЛонЈон, 1в октобар Под насловом „Југослооенски претгел »иј< владе у Ломдоиу." дипломатгки уредник „Дејлн Те леграфа" између осталог вели: Г. др. Стојади.човић стигао је у Лондон у дводнезну и зваиичну посету енглеској влади. Г СтојаЈиновић конферисао је већ са г. Идном у Форењ Офису о најважниЈ 'им европским пнтањима коЈ 'а интересују оба држае-иика. Истог да-на увече г. Иди приредио је у име енглеске владе свечан банкет у Форењ Оф«г:у у «аст претседнчно југослоеенске владе г. др. СтоЈ'адиновића. Г. др. Стојадиновић. вели затнм диплома гски уредник „Деј/ти Телеграфа", изјавио је да Је његова земља необичпз срдачно расположена према Величој БританнЈи. Затим је истакао истоветне жлересе двеју земаљз: Југосласита жели мир, безбедност и добре политичке и тргоаинске одлосе са другим држзвама. као и слободу пролаза у Средоземном Мору." „ТАЈМС" О ПОЛИТИЦИ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋА Лондон, 16 октобар (А. А.) У > ђодјним члатгима својчх главгннх уредника и чланцима својих дилломатских сарадни.ча највећи лондонски листови ,Тај<ме" и „Дејли Тглеграф" оп ширно се баве посетом г. др. Стојадиновића Лондону и прндаје нарочити значај његов^м разговорима и личним додирнма са британским државницимз. Тако јучерашњи „Тајмс" у свом уводном чланку под насло еом „Доброаошла посета" доноси следеће: „Претседнтж југослоеенскс вла де и министар иностраних послова г. др. Милан Стојадиновић налази се у кратко;, али до броаошлој посети овој ' земљи. Он се већ састао са министром иностраних послођа г. Идном и данас ће ручати код енглеског Краља и Краљице у Бакингемском двору. Пр&д овој одлазак за Париз и Београд г. др. Сто !адиновић састаће се и са пргт седником британоке владе г. Чемберленом. Глае-ни циљ његове посете Лондону. прга посета коју чини 1'едан шеф југословенске владе Енглеској, састоји се у ступању у додир са бритаиским државии иима и у познавању њиховчх гледишта по питањима која нарочито интересују Југослааију. Г. Сто : адиновнћ је тако исто. нема суосње, био у стању да об јасни циљ погписивања гтријзтељског >товора са Италијом и настојања за успостављање бољих односа између Мале антан и Маџарснг. Један дсо фракцуске пгтампе очигледио глеаа са сумњом на ита-тија«ско-јутослооеноки спо. разум, али та с\-мња ни;е опрпе дана «и историјатом споразума,

ни његовом салржином. Она је лРсђутим, ипак доживела салашње обнављање Југословенск) француског уговора о пријатељ ству. У ствари идеја за закључе ње југословенско-италнјанског пакта сугерирана је прво у Бс ограду од странг г. Лавала после закључења Римског пакта. Иако је схватљиво да потпискегње југословенско-италиј анског споразума у месецу маргу ове године није могло бити повољно примљено од стране Блу мозе владе, југословенска влада, попгтено говорећи, не може бити критикована што је-иској ристила да закључи један уго. вор без кога не би дошло до зближења између двеју земаља. Успостављзње пријагељских односа са Италијом после дугогодишњих озбил^них треења, пт бољшање значајних трговин' ских односа између двеју земаља и гарантије да ће југослове« ске маљине у Италији моћи упо требљавати свој матернЛ* језик, — то су користи које је за св .ју земљу добио г. др. Стојадн иови-ћ. Што се тиче држања јутословенског претставника на Нионској конферениији, то се држање не може ни у коме случају критиковати и сваки ггриЈатељ европског мира може само да поздраеи боље споразумеввње између Мађарске » Мале антанте, којој ирипада и Југославијз. У своме руковг«»у унутрашњим проблемима Југослави1е, на ставља „Тајмс", г. др. Стојздчновнћ је нспољио добру вољу и жељу за боље односе са Хрватима и склопио је политички са вез са босанским муслиманнма и Словенцима. Његова влада већ је донела низ важних социјалних закона док је драстичних диктаторских мера г. СтоЈадшовнћевих прет ходннка, откако је он дошао нч власт, постепено нестајало. По. ред тога, сељаци се поново вра ћату благостању. Незадовољство Хрвата о коме се у великој мери расправљало како у Па/ризу тако и у Загребу, могло би се лакше излечиги када би Кнез Намесник Павле, који је учин-ио све што до њега стоји за унутрашњи мир и г. др. Стојадииовић успелц да увере г. др. Мачека да осудч стару аустр-ијску изреку: „Хрвати не знају шта хоће, али они то хоће одмах". Поред овог уводника „Тајмс" на другом месту доноси следе^е „Г. др. СтојадиновгЛ дочекан ј 'е на железничкој станицн „Вил торија" од стргне министра ино страних послова г. Идна са којим је претседник југословенске владе и министар споних посло. ва имао дугу конфеденцију у Форењ Офису. Данас ће г. др. Стојадиновић битц гост енглеског Краља и Крзљице на чнтим ном ручку у Бекннгемском дво ру, а после ручка састаће се . Даунинг Стриту са претседником британске владе г. Чембе леном. ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ. НА ПОВРАТКУ ИЗ ЛОНДОНА, СТИГАО У ПАРИЗ Пгриз, 16 октобар (А. А.) Враћајући се нз Лондона, претседник југословенске владе и министар иностраних посло. ва г. др. Милан Стојадинозић стигао је у пратњи свога шсфа кабинета г. Драг. Протића секретара јутоос у девет часова у Париз. Претседника -г. др. Стојадиновића дочекали- су на станици француски министар трговине и нндустрије г. Шап. сал, у име г Делбоса секретар његовог кабинета г. Берар, ју. гословенски посланик у Паризу г. др. Божидар Пурић. стални југословенски делегат при Дру штву народа г. др. Иван Суботић, саветник посланства у Па. ризу г. Станоје Симић, југосло. венски војни аташе у Паризу ге нерал г. Ђорђе Глишић, особље посланства, генерални коме сар на париској изложби г. Адолф Цувај, југословенски кон зул у Женеви г. Никола Петро вић, претседник Удружења рат них добровољаца г. Лујо Лов. рић, претседник Удружења ре. зервних официра г. Никодије Богдановић. претседник Фидака г. Љуба Стефановић, југословенски трговински аташе у Паризу г. Шантић и многобројни чланови југословенске колоније у Паризу. Северна станица на коју је стигао г др. Милан Стојади. новић била је и овом приликом украшена југословенским и француским заставама и зелени лом. Г. др. Милан Стојадиновић данас ј 'е гост претседника комитета за париску изложбу.

У психози иеизвесности пред сутрашњицои састаје се данас Одбор за немешање Да учини ових дана последње покуша;е за спасавање светског мира или да ликвидира Париз, 16 пктоПар (Телефонпм) Преко цепог дана јуче француско министарство иностраних послова бипо је у телефонској вези са Форењ Офисом. Француски амбасадор у Лондону г. Корбен посетио је претседника Одбора за немешање порда Ппимута и поднео текст декларације коју ће овом прочитати на данашњој седници Одбора за немешање у ике француске владе.

Лорд Плимут Данашњу седницу пододбора за немешање отвориће лор Плимут. После његовог говора узеће реч француски делегат Корбен који ће прочитаги дс кларацију. Затим ће говориги италијански делегат г. Грандн, немачки г. Рибентроп, који I* јуче стигао у Лондон из Бсрли на и совјетски делегат г. Мај. ски. Позодом данашње конференције пододбора за немешање. париски листови доносе чланке којима се осврћу на нретстојећи рад Одбора за немешз ње. У вези с тим листови чине прогнозе о држању поједи. них делегата у одбору. „Пти Паризјен" у своме коментару вели: — Ако су главне линије фран цускз-енглеске декларације већ довољно познате, не може се оео исто ррћи и за држање које ће заузети ИталиЈа. Поставља се питање да ли ће ИталчЈа пристати да се повуче једзн део добровољаиа из Шпаније, што би могло да послужи као база будућег генералног споразума. Према неким вестима. ита лнјанска владз би пристала на повлач°ње пет до седам хиљаЈа италијанских аобровољаца. ако се у накнаду за то повуче две хиљаде бораца чланова међуна родне бригаде у Шпани»и, а дз се одмах после овог делимичног повлачења страних добровољаца генералу Франку призна пргво зараћене стране како би генерал Франко на тај начин добио правиу легитимациЈУ за извршење блокаде републиканских шпанских обала и гразова. То би био уступак са стране Италије. вели лист, али истовре мено и захтев за уступак «.а стране Француске и Етглеске. Још је велико питање како ће се све то свршити. Говори се неггрестачо о еевкуацији страних добровољаца и највише се помињу италијански добровољцц а ие помињу се добровољцн из Немачке, вели .тист. Треба. међутим. знати. каже лист, да десет хиљада немачких длбровољаца V Шпанији има необично важиу функци.гу не иа фронгу него у позадини. Овн добровољци сл' глгвном из редова специјалЈМх трупа које др же под конгролом пошту, телеграф и телефон н старају се о поправци друмоеа. а исто тако имају важне грађанске, социјал не и економске функције Акција генерала Франка, каже „Пти Паризјен", била би знатно ослабљена ако би се повук ли и ови добровољци. Неизоесно је и држање Нема чке, али се ипак претпоставља да ће оно бити истоветно са ЈР жањем ИталиЈе. Али. највише ј? неизвесно Јржање Совјетске Ру оије. Познато је да су иесецл јула прошле године биле постав љене три тезе о решењу шпанског проблема. По тези ИталиЈе и Немачке, требало би прво дз се изврши признање национали стичке владе у Шпанији, а после тога да се дискутуЈ 'е о по влачењу добровољаца. Енглеска и Француска заступале су обратну процедуру; пр во повлачење добровољаца, а после дискусија о признању пра ва зараћене стране националис тнчкој влади. Совјетска рЈ-сија, међутим, за

ступала |е тезу да се ни у ком случају не може признаги вла да наиионалистичке Шиани1е, л дз је ееакуација страних до г >ро вољаца мора ц вршити неодлож но. У оно време држање Совјетске Русије било |е прилично екстремно Таквом држању припи сиеан је неуспех ондашњич пре говора. Пр в тпоставља се да ће овог пута Русија бити зиатно умеренија у својим захтевима како не бн понова дошла у по-

ложа? ла се гмагра узрочником ееентуалног неуспеха садаш. њих преговора А садашњи преговори, по н • ментарима париских лист-жа. пе обично су значатни за мир у Европи Они долазе v гренугку «адд је цео свет пбухвагила психој ^ неизвеснос'и пред суграиж.иц » и када с<» ие може прелиикм* у шта се све могу изрчдиги ш.м пликаци!? нч ( редоземнчм Мо. ру. Ови прег »вори д<1лазс кас вољаца мора извршити нсодлож Шпаније реши у оквиру ОдЛ>. ра за немеиин.е. Ако го че б\1? могл ћч ј . прибећи ће се ванред. нии мерама које могу аа будч и врло опагне. СвакакЈ, вели „Маген". свч они на које пада одговорност свесни су значца салашњег тре нутка Одбор за немешање покушаће да спасе ситуацију нли да — ликвидира. Др. Г. м.

Ш 1913 ОШИШИ 16 говором г. Идна

Парнз, 16 октобар Ава: јавља: „Ексцелзиор" доносн чланак г. Мартела Пејиа у коме се вели: Синоћњи говор г. Идна расгерао је илузије о могућносги неспоразума у самој британској влади и између Француске и Еч. глеске. Јасио :е указује да Пчрнз и Лондон иако желе да дође до попуштања, не узимају го у обзир под сваку цену и уз сва. ки ризик. „Епок" доноси чланак г. Донзлијеа, у коме се вели: Што се тиче одбране интереса Француске и Велике Британије у Сред«-земном Мору. говор г . Илна јасно је показао да су Пзриз и Лондон потпуно гаглзсни. Француска је оправдано учнеми. рсна због инсталације Италијана на Мзхорки, што претставља опасност за француске саобрзћа|не везе са Северном Африком. Велика Британија гледа не без боЈазни на топове, којн су упере ни на Гибралтар, али и на појзчања, која пристижу италимнским трупама у Либији. Ако за неколико недеља не буде могућно да :е оствари неки спорззум у Одбору, наше две земље биће приморане да предузму мере

безбедности. Било би заиста чуд новато и несхватљиво да се једино Итали|и призна право да мџже да за себе обезбеди страте гијске положаје у Средоземн^н Мору. Зар не би било једноставни је да се постигне споразум ради вршења заједничке контроле над истим положајима. У овом правцу учазује се неки покрет у Италији. Треба га само охрабрити. „Еко д Пари" доиоси чланак Пергинакса у коме се вели: Шпанија није никада била циљ ни за Италију, ни за Немач ку, али им је сада средство да ослабе V даном случају и да у. коче државе западне Европе. Од почетка шпанског сукоба Лондон и Париз, чувајући се ие шања у сукоб. захтевали су ла се поштују уговори и постоје. ћи порелак у Шпанском Мароку и на Белеарима. Говор г. Идна задоинио 1е за 14 месеиа. И пореЈ с&ега то1а ове владе имају могућност да сачувају мир. Вероватно да две тоталитарне државе. с об. зиром на њихово приврсдно стање, немаЈУ намере да се у» пусте у борбу, која би трајала 10Ш врло дуго.

Влада остаје у Валенцији, а генерал Франко се сели на централни фронт

Сан Себастлјан, 16 октотгр Агенцмја Стефани јавља: Врховна команда генерала Фргн ка биће ускоро премепггена у н»ко мссто на централнои фронту. У мгђувремену се сазнаје да је ва\еасиска влада за неко време одлоинла свој пр^лаз у Барселону.

Генералидад Каталовнје пок-јзо је утнцао на г. Компаниса да оду* стзне од своЈе остазке, агто покд* з\је да је дошло до трвења између Каталоније н валенснске владе. јер КаталониЈа не желн да а»ом господарн валенснска влада.

Палестина под олсаднии стањем ДемпнтуЈе се вест да 1е Јерусалимски врховни муфтнја успео да побегне

Јерусалим, 16 октобар (Специјални извештаЈ) Прошла ноћ у Палестини прс текла је релатнвно мирно. На друмовима није саобраћао ни.е дан аутомобил. Возови такоће нису саобраћали у току ноћи. Је русалим Је у току ноћи био пог пуно пуст. На улицама су се ви ђале само војничке патроле У великом броју. Мандатске власти предузеле су мере за сваку евентуалноЈТ. Породице енглеских полицајаца и офицкра, које су становале у Кеброну и другим удаљеним м: ст>пма смештвне су сада у Јеру салиму. О новим хапшењима ниЈе зва нично ништа саопштено, али се гоеори да |е у току јучерашњег дана ухапшено 50 арабљан ских првака кож су смеи»тени у концентрациони логор у Акру. Јуче су се ширили гласови да је врховном муфтији ХусеЈии> пошло за руком да напусти Омгр џами|у где се до сада крио и да побегне у иностранотво. Енглеске власти. међутим, одлуч но демантују ову вест. ,

Демантује се вест о претстојећој кризи маџарске впаде Буднмпешта, 16 октобао (Тел-фоном) Опозиционн лнстови донели су јуче вест. да претстоји криза владе г Даранжа због вемгкнх несу* гласица које су се појавнле у владнној стравци око става којн треба заузети према унутрашн>им пробле мима Мацарске. Из влади«их кругоза. међутим, ови су гласови демантовани као потпун *« кзмишгенп. Као доказ сигурпостп зладе г. Дарањиа наводп се да је баш Јуче сазв&лД велккл конфеоенција владиних посланика за 26 октобар.

„Праваа" 16 - 1

1937

КУПОН

ВА

ГРДФ0Л0Г Ј)[

Важи само «за елну

анализу