Правда, 17. 10. 1937., стр. 4

СЖО ГСДИ1НА КШУРШ је почепа проспава стогодишњице ЧЛЧЛНСКЕ 1ИМ

V присустбу делегата и гостију из целе земље

Чачак, 16 октобар Данас чачанека гимпазнја прославља стогодпшњнцу сиога иостајан.а. Сто година ширен.а просиете и кудтуре. Сто годнна васнитавања генеранија у духу родољубл.а п човекољубља. Сто годнна службе нстини, правди и свему што је лепо и ј добро.

Овај просветни јубилеј. који се одржаза у присуству иногибројних, бивших и садашњих, насгав ника и ђака чачанске гимназше заигта је релак. Слика коју ланас даје Чачак изгледа величанствена. Из свих кра;ева наше зем ље дошао је велики бро| гостију да ода почаст и признање овој старој просветној установи, зз њен дугогодишњи предами рад. ПРЕ 100 ГОДИНА О просветним. културним и соиијалним приликама Чачка и околине. пр« сто година, дана: се мало што зна, ма да је Чачак од свога пистанка служио као глашш иентар западне Србије и играо видну улогу у сваком по. гледу. Подаци о првим школама овога кра^а врло су ретки. Све се своди на неколико уз!реднич записа и путописа пи:мених људи, ко]и су у то време посеКивали чачанску нахију. Но. ипак, и поред тога, сачуване су необ)азљене белешке првих просветних радника из околине Чачка. Ге белешке пружају нам драгоцену грађу за историју наших школа и просветних прилика у некадаш њо) нахији кнеза Јована ОбренЈвића. Школе су биле врло ретке. Свега две-три погтојале су у ј воме крају. И, што је наЈИнтере. сантнше, прве школе осниване су по селима, па тек потом у граду. Поуздано се зна да је прва школа, скоро у целој западној Србији, отворена у селу З ј блаћу. Покојни прота Вићентже Поповић, у својим необјављеним белешкама из тога времена каже : „Пре 1830 године основана је прва школа у селу Заблаћу, код старе цркве. Ову школу отворила |е Босиљка удова кнеза Авр*. ма Луккћа, из села Рајца. У њој је учио и господар Јеврем Обреновић. За Босиљку причају да је била доста одважна. Носида је за појасом пиштоље. сребрењаке и лепо се одевала. Као врло 6 ј гата жена она је ову школу отзо рила за покој душе кнеза Аврзма Лукића. Тек доцније основана је школа у Чачку. Отварањем школе у Чачку, школа у Заблаћу претв )• рена је у приватну. Године 1815 отворена је школа у Јежевици, а доцније у Ласцу, Самајили, Трнави, Слатини, Качулкци и, најзад, у Атеници. Наравно, те шко ле биле су стриздитеене и мале. Систем рада у њима у битностн се разлнковао од данашњег". УЏБЕНИЦИ, НАСТАВА, КАЗНЕПрота Вићентије Поповић у својим необјављеним белешкама о уџбеницима настави каже: „Уцбеници су до 1830 године били сведени на минимум. Наиме, у сва четири разреда учила су се сзега три предмета. У првом разреду ђаци су учили „Будимски буквар", у другом „Часловац", а у грећем и четвртом заведени су као обавезчи предмети „Мала читанчица" и „Христијанско подученије". Учење је по већој части у шчо ли било овако: старији ђак чи1а: Буки из ба. а ми понављамЈ: Буки из ба; ђак даље: Баба, а ми за њим понављамо: Баба и тачо даље. Учитељ или старији ћак напише плајвазом на артији а. б. в, а потом и разне речи, а ми мастилом повлачимо по тим већ исписаним словима и речима. То је у почетку. А после, у старијим разредима, учитељ напише на четзртини табака „прегледницу", а ми са „прегледаонице" прегледамо, преписујемо и учитељу на увиђај подносимо. а он прегледа и оцењује са: добро, врло добро, средње и рћаво. Одличпе оцене није било. Настава није била обавезна. Школу је похађао и писмености се учио ко је хтео. Само, они који су похађалн школу били су обавезни да уче. У противном били су изложени разним казнама за нерад и несташлук. Те казне у многоме су биле строжиЈе од данашњих које се примсњују у основној шко. ли. Нарочито је била позната и често примењивана казна „фир газ" и клечање на љускама од ораха или ситним каменчићима. За првог учитеља у Чачку. неког Тииа. кога су ћаци били прозвали зли Тицо, прича се да је у школи, за вратима. за време предавања, држао ћуп са љу

тим сирћетом, а у њему „фиргаз". који се састојао од неколико витких прутића уједно уплетеннх. „Фиргаз" је опомињао ђаке на ред и рад и замењивао редара. Кад ђзк не на-учи лекцију, или је немиран, учигељ Тицо га повали преко столице и зпали му десет до петнаест „фиргаза" по голом телу, ил« га натера да клечи на љускама од ораха. Но. ипак, и поред све строгости, било је несташних ђака. Несташни су били нарочито они старији. ч есго се дешавало да ђак, док учнтељ пише на „прегледаоници". канапом испод к.тупа, за ноге повеже све ђзке једног за другог. Као што се внди, основна настава ]е била необавезна, а шко ле врло ретке. Отуда је просвет ни и културни живот, не само ио селима него и у самом Чачку био на врло ниском сгупњу. Писмених људн било Је врло мз ло. Да би се просветни и културни живот скоро целе западне Србије подигао у Чачку је 1837 године отворена прва гимназија". Постанак гимназије Из званичних докумената. нађених у архиви кнеза Милоша, утврђено је да су гимназиЈе главне школе у Зајечару и Шап цу — отворене 1836 године. Нможе се наћи никакав разлог из кога би се могло закључити да главна. школа у Чачку није огворена исте године. Наставник млађе класе (првог разреда) главне школе у Чачку Ж ивојин Керечки поднео је списак ученика свога разреда Попечитељству просвете 20 јула 1838 године. Из оаога спнска види се да је у првом разреду школске 1837-38 године било 2 ученика, а за други разред не каже ништа. Један од ових ученика, ЈевтимиЈе Јова. новић, из Чачка, уписао се I новембра, а други, Лука Миловановић. из села Вирова, уписао се 9 децембра 1837 године. Попечитељ просвете Стефан Стефановић-Тенка, по прегледу школа у Србији, крајем школске 1837-38 године, поднео је кнезу Милошу свој извештај о нађеном стању по школама. У овоме извештају за школе у Чачку попечитељ Стефановић каже: да 1е успех ђака био слаб, да је у 1 разреду главне школе у Чачк-у нашао свега 2 ученика, због чега је главну шко.ту спојио са старијом нормалном класом, а настгвника главне школе ЖивојиЈна Керечког сменио, и тако је Главна школа у Чачку затвореиз. Из ових докумената извео би се закључак да је главна школа у Чачку отоорена 1537 год-1не; али. када се узме у обзир платн* спжак из 1837 м 1838 годи«е, извешће се закључак да је главна школа у Чачку отворела 18зб годиие. У школској врхичи Попечитељства просоете из 1839 године, налази се један платни списак по комр су нзставници глаа и осзјовних школа у околини Чачка прима.ти сво!е плате од Дмитров-дана 1837 до Ђурђев-дана 1833 годи«е. У ооом списку налазе се имена: Жквојина Керечког и Јова>и Тутнковића као наставника гласне школе у Чачку. Кад се зна да је у једном разреду све преДмете предгвао само један наставиик. онда се из овога сп-иска види да су у Чачку. бар од Дмитров-дана 1837 па до Ђурђео-дана 1833 године. у глазној школи морала бити два разреда. из чега се изводи закључчк да је и глаона школа V Чачку отворена 1836 године. Што п - )печитељ Стефановић у 1638 гоДШ1И није у главној школи у Ча чку нашао и други разред. раз« лог је иогао бити Да је тај разред у току школске 1837-38 годнне био затворен. због малог броја ученика. Још је вероватније да је тај мали број ученика био напустио школу пре сао шетка школске године. па зато попечитељ и »пје нашао други разре« приликом лржања ис пита у главној школи V Чачку. За време једног столећа гимнззига у Чачку је сиите пута vкидзна. преме»ттана и понова успостазљана. Док, најзад. иије. 1021 године. дефинитивно претворена у осморазредну.

Чачанска гимназија

ШКОЛСКА ЗГРАДА Питање школске зграде било Је сталио »и дневном реду. Оно је за школгку управу посгало једаи тежак проблем још през рат, а нарочито после рата. када се број ученнка повећао. тако да се морало радити у три посебне зграде. од којих је једна била чак у другој улици. Ко лико је то V сваком поглеДу ометало правилан рад није потребпо истнцати. До 1875 године гимназиЈа је променила четири зграде, од ко јих ни једна није била на.мењена ииљу коме је служила, те се, свака показала или иедовољна и.ти неподесна. Већ 1875 године подигла је Чачанска општина нарочиту зграду за гимназију. А.ти. и она се времеиом показала недосољна да прими све већи број ђака и да одгсоори свима по. требама.а уз то се у приземљу почела појављивати влага, »е се питање подизања нове згртде почиње потрзаги, нарочито од Школских лекара још 1904 голине. После много тр^да и нз пора. које је уложио тадашњи ди ректор г. Светозар Мојковић, а пошто је скупштина бившег Округа чачалкког вотирала потребну суму, приступило се, нај зад, грађењу, 1913 године у 1есен. Зима је прекинула рад а у лето само што су подигнути темељи и почело зидање наста - ) је Свегски рат .због чега се цео посао морао одложити до бољих прилика. После рата ствар је узела у сооје руке држава и зидање *е почело. Прсобитни плаи је у не ко.тико морало бити мењан и допуњава«. Зграда је добила прн земље и два оп-рата, место једног, како је то раније било пред виђено Радови су зааршени 1927 године у лето, а 1937-28 Је прва шко.тска годииа у новој згради. Нова зграда Чачанске гимназије спада у ред највећих и нај лепших зграда у нашој земљи. Она располаже великим бројем учионица и може да прими пре ко 150(> ђз«а. Затим има све остале потребне просторнје; разие лабораторије за хемију и фл зкку, одељења за семинзре н разна ђачка удружења. соколску салу, професорске канцеларије. орло легру салу за свечтности и многе друге споредне просторије. ЂАЧКА ДРУЖИНА „РАЈИЋ" При Чачанској гнмназији још пре 40 годииа основана је ђачка дружина „РаЈић", која је, за го дуго време, дала ве.тнкн бр-")ј књижевника и новкнара Литерарна друЈкина „Рајић" оснсжана је школске 1593-94 годипве. Преи претседници дружине ..Рајић" били су гтрофесори. Тада, гимназија је имала шест разреда. Према ондашњим стзтл-тима ђаии н>ису улазили V Vправу. Чланови дружине одржзвали су зборове, на којима су учествсоал« само учепичи два најстарија разреда, петог и шестог. На тим састанцимз или зборовима читанн су и критиковани радози поједнних ученнка. За вре<ме дискусије долазило је до јаких препирки, па чак и до већих изгреда. Због то га 1893 године дружинд „Рајић" је ггретвореиз у књижмииу. Састанци су били забрањени. У ово време прстседници су били: др. Гргур Јакшић, сада п;к)фесор београдског универзитета Теодосгије Бошковић. Петар Велимирсо.ић и други. У току прве годиие нгбављеио је око 400 дела. махом забав ких и поучших. Ове књиге набављане су од ђачких улога или поклона или нопзиа од ззбава. које су пр»гређива.ти учениии у корист књижнппе. Дел.т су била овако загттљена: 3^7 ма српском. 10 из франиуском. 2 на руском и | на немачком језичу. У периоду од 1893 па ло 1901 годнне дружина „Рајић" није

дала много ђачких радова. У ствари књижтца је била у рука.ма насггоника и због тога, код ученикз је било мзло интересовања за књижницу. Међутим, 1901 године кроз Чачанску ги.мназију пролази једиз Добра генерација до гааа гошво замрлу дружину „Рајић." И ако ^е н тада на челу управе био профе .ор Живко Петровић, ученици су узимали активног учешћа у раду дружине. У току те године било је језоорова на којима је примљено 12 ор«1гиналних песама, 2 препева, 8 превода и једна подужа оригинална прнповетка. Школске 1900-901 годиче члан ски улог у дружиии „Рајић* 4 био је Један горш. а прочитано је на српском језику 1020 дела а на сгран^м 67 дела. Интересантно је швгсти да је највнше читан часоиис „Дело" а ззтим „Босанска оила". У 0001 го дини дружина је издала 31,50 'динара на име помоћи четворици снромашиих ђака. Од 1901 па до 1920 године ђачка дружнна „Рајић" иије оостигла неки нарочити успе<. Ра^тно стање, чести премештајн наставника и друте игприлике утицале су те је рад био готово обустазљен. После ослобођења — дружина „Рајић" је нагло почела напредовати. Поред ђачких радова. у то време никло »е и неко.тико часописа. Од тих изрочито се издвајао часопис „Полет". који |е излазио дуже времена. У њему су сарађивали и ученици ван чачанске гимназије. Доцније, сарадници гога часописа истакли су се у нашеч јавном животу. Данас литерарна дружина „Ра јић" радн приморно. Она расго лаже свима бољнм делнма како из југословенске тако и из светске књижевности. ДРУГА УДРУЖЕЊА Поред дружине „Рајнћ" при чачаккој гимназнји постоји још неколико удружења чиш је рад вредно помеиути. Од свих удружења, својнм радом, највише се истиче „Заједница дома и школе". Заједница је основала фон! под имесгом: „Књижевни фочд Витешког Краља Александра Пр вог Ујединитеља". Циљ је фонда да постакне ученике на самз Р зднј У и самостално научиокњижрвни рад, да им јача наци оналну и социјалну свест. У прошлој школској години заЈедница је била расписала кон курс за израду темата. Том прн ликом иаграђено је неколико Ученика. При чачанској гимназији нмо и омладинска ложа трезвеносги „Истрајигчгт''. Ложа располаже књижицом која броји 413 дела. Подмладак Црвеног крста «мао је 26 организованих одеље ња са 1200 чланова. Подоужт»а феријалног савеза и Полмладак Јадранске стра же такође су активна ђачка удружења. Нарочито ннтересовање ћаии чачанске гимназије показују за подмладак Аеро-клуба ..Наша крила". Оне године подмладзч је имао око 500 чланова. На мо деларском курсу, ко:и је основан пре кратког оремена. обу. чава се у нзради различитих мо дела звиона 20 уче»жка. Курсом руководн г Липица, инжењер из Кралева. ШКОЛСКЕ ЗМ4РКЕ И ФОНЛОВИ За нзучаоање појединих пред мета и помагање сиромашних V ченика при чачгнској гимиази. ји има неколико збирки и потпориич фондова. Збирке су доста оскудие. фон , дови слаби. Од збнрки заступ-

л>ене су: збирка за географију, »еологију зоологију, б.)ганиику истори]у. физику, хемију, математику цртање и музику, Наставничка књижница састо | ји се нз 1315 дела, већином из области разних иаука и лепе књижевности. [ ј Наставничкз књижница сасгЈ ји се из 1315 аела. већином *з обласги разниих наука и лепе књижевности. Потпориих фондова има три. То су ф>нл сиромашних ученика чачанске гимназије, ф')ид Кз тарнне пок. Чеде Мигровића. бившег професора београлског правног факултета и фонл поч Милисава Антони|евића. Од њих најјачи је фоид пок. Катарине Чед Митровића. ПРОГРАМ СВЕЧАНОСТИ Јубиларна прослава стогодиш њице чзчанске гимназије изводи се под Витешким Покрови-

тељством Њ В Коаља Петра Друсн. Вечерас у шес» час <Јва прире. диће ге бакљада. Учеснини бак љаде окупиће се у дворишту С" колског л->ма одакле ће V Јдре ђено време поћи са музикоу кроз вар дн У дев-т часова, после бакљаде, поиређу|е се к'>нцерт у велико| гимназиској лвораии. Пз. сле државне химне који ће отпевати хор-^ченика и^вешће се веома леп програм. у коме у. чествују г.ће Леса Дугалић Недељковић. Вера Гољберг Вишљевска и Вишљевска. г. г. Јован Ангони|евић. Милорад Јовановић. Викгор Старчић. чла нови Наполног позоришта из Београда. и Предраг Милошевић. дири! ент Опере из Београ да. Пг>рел тога V извођењу кон церта учествоваће хор гнмнази је и Соколи. М. Шуковић

Графолог' „Правде' 4 —^АНАЛИЗИРА

рукописе читалаца

„Планннарка". — Постоји подобност за брзом прегледношћу стварн н спрп нии сналажен.ем у снтуаиијама. О громне урођене интелнгенцнје. Неу сиљена и природна. Изнад свега пенн своје назоре н нншљење Нежна. вео ма Јсећајна. али доста често склоча строгом просуђивању и кригнковању Искреност се калеиодоскопскм мења са ззкопчаношку. испреплетена неким кон зервативно иоралним настојањнма. -Њен грех". — Типичан рукопис же не, код које су срце а разум у сталној међусобној борби. У суштнни до бродушна. али због недово.Ђног раЈумеван.а од взше околине. маннфестује днјамегрално опречне особине, каткзд само из кзпрнса Карактеристнчно је код вас субјектнвно осећање, аа се нисте изживелн. Веома амбиииозна, али због повучености и неповерљивосгн. с8и покушзјн морају „а прнори" да пропадну. Веома добар укус. „Худа срећа". — Испрва лакоумна. вли се брзо' "повлачи н коригује. И^ћ" много смисла за разумевзње и сау чешКе у туђим боловима. Доста истрај на. Живахна и умнљзта Искреност ;е на моменте дсбро заступљена Још нн је завладала потпуна срећеност изме1>у жеља и настојања „Корнсна наука". — Маркантна је оро менљивост Куди н иазора. Склоност утопистичкнм иилевпма. претерано са мољубље и таштина, маркантне су |ој особине Тежња за авантурама н пу товањима Монденскн тип, са склоно стнма мондеиске изопаченостм. Искре иост једвз светлуца и назире се нза сенке горњих констатација. Неоспорио високе културе духа, али са изопачс ном применом. -Прнморка". — Ваш рукопис указуЈ? на функиионална поремеКења у абло мену за време менструације. Консул тујтв лекара, специјалисту за гинеколо гију. Иначе марљнва н амбициозна Практичност Је тзкоКе лепо изражена, само Је треб« искористити удруженч са осталнм особннама. Доста конзервативна Испољава се тенденпиозна жуд ња за нечим вишим, несвакидањим и настојање њиховом остварењу. Веома распаљика, темпераментна и осетљнве орироде. ,Снобнзам". — Исправннх погледа на живот. Трајна енергнја употпуњена практнчношћу и великом аозом пе дантернје. чини га аобрим н свесним рздником. Пако се гтрнлагођава среднни и прнликама. Добро увићате ту1>е недостатке. Владање собом. Делење пп словног од о .ећаЈног. Страствен н ск!он сексуалчим перверзпЈама. „Сафир". — Избегавање конфликата Ве -Јма материјалистички настројен О вакви су људи веома приступачни ласкању. Неконсеквентан ловољно. нако радо заступа своја настојања и мпшљење Слабост воље Није довољпо истрајан н брзо запада у апатиЈу. бел нздежност и очајање. Иначе уметничлл ирирода са изразитим даром за сли карство. -Две ране". — Сетног ■ префињеног духа. Подобност за крнтиковање. егзи зам Претерзна осетљивост до уврел љивости проузрокована је потенинрлном импулсивношћу Искреност често коси сопствене интересе Нестрпљивк ло досадности Самовољна. све радн на своју руку ао разузавности Ко«зервативне шаблонске и колебљиве при роде Ззпажају се знаци конфузнооч неодрећености у животу и усто уобрз жености Лепо развијен таленат за стра

„4. Б. Ђ." - Ви сте т ји ни сзм не зна шта хоће. Природа вас је издашно обдарилз великом до зом препредености и лукавства У су штани груб н осветољубив Лииемерство вам Је својствено н успешно манипулншеге њиме, на штету наивних Лотеривзње и лицкзње својом прете раиошћу чини вас достоЈним сваког са жаљења. Сивв соко". — Увиђа се цењење своје личности. Поседујете смисво за уметност, а иарочито за музнку. Неоспорно је богатство идеја н одушев љења сз којим започињете велик 6? ој комбинација. али <е иакон краћег в?е мена. чии се по^ави први неуспех на гао хладите и подлежете тоталној зпа тији ЕнергИја је у асвољноЈ мери заступљена а.ти се искоришћуЈе више у идеалне. иего у мзтеријалне сврхе. .Параћннски демон". — Јако разви јена склоност за изопачавањем фзка-а н чињенниа у вас Је маркантна Ина че непрнроднв и извештачеиа. роћена глумииа. неспособиа »а сериозник а* ције, већ (едино на баиалности свакидзњег живота Споре зсоциЈаии|е идг ја и слабе логичности. одакле прписги че интетигеииија аоста ниско> ступн.а Увића се јака неуроз« сриа. пснхички поремећаји -ДоОрз порпиЈв". — Умете аа се пре гварате. 1ер ие *олите за иепозв.тни загледаЈу у ваш аушевни живот Не мате самопоуздања ни аутодисцнплнне

У стварима сваккдањег живога доста непрактичан. нарочито кад се радн о взшо| будућности Несталан. уображеи, склои претераном критиковању. Органн за варење нису у реду. осим то га нмате иередовну циркулаиију крвв. -Само реално" — Доброг српа и иреж .1 >нв У саобраћају волите умереност и углаћеиост. Правдољубив. особина радн које сте већ много страаали Бв стар. прегледног схватања и логичног рзсућивања Ввш рукопис одзЈе аз сте прнјатне, приступачне и лако ооверљиве природе. Предусретљив н пзжљнв доста пракгичан у свзкидањим стварн-

„Главна премпЈа". — Уроћенв интели генииЈа у извесноЈ је мери култивисана. али недостатак средства било материјалне илн морзлне прнроде. кочн да аоведе до пуног изрзжаја своЈе способности н да их на прзктнчиији начин искористи Ма да конзервзтивиост ниЈе најбоље ззступљедв/ нпак је упадљиво пењење свога мвшљења, • нарочито заступање својнх гледишта. „Шкотланћанш] а . — У својим концепиијзмз н нзчичу мншљењз прилично једностран и субЈективан Мирољубив. не волите много да се нсгичете Искрени сте. а то ваша околинз често з.тоупотребљава. Доста јака воља. ала ниЈе примењена онзко како греба При ступачан. дружељубив и радо помаже где год може. Сузишна аедантност вам Је маркантна особина. „Мускетар". — Срећен. уравнотежен чозек Не волнге аа трошите време и енергиЈу на ситнице. Не поводнте се за гомилом, већ умете да своје мншљење исгакнете где имате неку нослов ну илн друштвену везу. Умете да се снаћете у ндаћама и да се прилагодите приликама. Умете логично аа мнслите и аа стварате закључке. Човек крупних идеЈа. свестан свога .Ја* >Дивљам". — Имате аобро рззвиЈеа смисао зз прилагоћавање околностнма. БуЈан темперзуенат и фантазиЈа. аома ннрају свим взшим акцијама Ствари са стране раао критикујете Понекаа умете да будете и поверљив. У животнзЈ борои недовољно актнван, нзрочито кад је у питању ваше материјално ,Ја". У послу сте тачни и уредни И К. Р. М." — Из вашег рукопнса увићаЈу се особине које окарактернсава* ју особу аобродушну, која гвји много саосећзња за своју околину. Нека бол на веселост проткива вашу меланхолију н даје вашем нзразу пуну араж Нерадо се мешате у туће конфликте. Ма рољубива и аобродушна Религиозна. Нежна душа, префињених осећања. Ле по развнјен смнсао за породнчнв аш-

Наш графолог г. Петар В. Петровић ће сваком нашем читаоцу који пошаље рукопис ■ приложи специЈалнн .Купон за графолога*. нсечел нз „Правде". оотпуно бесплатно нзвршити аиализу рукопнса Аналнзе ће се објављмвата у .Правди" свакодневио. псцд шифром коју чигалза буде вазначно а оннм редом којим буду рукппиги оригтиза.ти Учесник може оослат« само свој рукопис. аећ ■ рукопис друге неке особ«. коЈа га ишересуЈе У аатвореноу коверту адресова■ом на адмииистрааију ,Правде". са озиеком ,3а гоафолога . треба по слати следеће I > На хартиЈм бег лкнмј« 15—Г' редака исписани* мзстцлом Текст мора биш оригиналан. а не препиг к&квог тућег текста 2) Назначење по-1в ■ доба старо 4ти 3» Шифру, оол којом ће св у листу објавитв анализа 4» Купон .з» графолога". исечен кз Лравдр* (купо» јг увек иа аругоЈ с т ранн) Без купона рукопис се неће у јимзт *- у оОзмр На оааЈ иачил .Правда* омогућу Је својим чи1аоц№1» бесплатно ировере в корнсте графолошк« аалззе о својим карзктерним в мелталмим особннзма Купов с« налазн аа аругој страни

Дебата о међународној ситуацији у Горњем дому почеће идућег четвртка Лондов, 16 октобар Авас јав/ђа: У Горњем дом> идућег четвртка повешНе се дебата о општој међуиа оодној ситуаџшу. Дебату Ке о-ворити лорд Снел. шеф радничче опозицице.