Правда, 18. 10. 1937., стр. 10

»

ПРДВДД

«

ВАС ИНПРВ1УИШЕ __ СБАКОГ ДАНА

Уб, 17 октобар Вароптиџа Уб је центар Тамнавског среза, у којехгу је нароа до пре неколико годкна живео само од прнхода — прнноса од пшениџе. кукур>ча и шл>взв. Обнлатн принос давала је добра н плодна тамнавска аеа>л>а. 1934 н 1935 године. које еу бп. лв неродне, научи.\е су аемљорад ннка Гамнаоског среза да тражн из воре за живот и у другим гранама пол>опрнвреде п сточарства. Почсо се бавнти воћарством и да поднже иове н младе воКке на место старнх.^које је упроттастила „штитаста ваш . Нарочито се много полагало на одгаЈиван>е шљиве „Маџарке". Поред овог почео се башЈтн н ој гајнван>ем лепе рогате стоке, нарО' чиго велене „колубарске" н „там навске", н чисте симеиталске коју су узима_\н од Алексе Алекси.Ца, сопстзеннка одличне фарме. Успсх са показао на пос.\едн>нм вашарима на Убу, v Обреновцу, Валеву н Лазарезцу, где се продавало аа 5—7000 дилара једав пар дебелид волова. Иако ј *е варк>шнца Уб доста удаљена од најб \иоке ?Келезт1чке стлнице Лајковац (14 ки.\ометара), а од паробродске Забрежје још и зи ше (31 км.), чиме је отежан извоз, жиггна пи аца Је кпак увех јака. Це не пољопрнврадним производкма н стоци равне су ценама на пнјацама н Ваљову н Обреновцу, која места нмају средстава за кзвоз. Обншао сам сточнн вашар. Мноштво депо однегоаалнх дебелнз во лова прн».\аче пажлу. — Прилазим сопственику Александру АрснКу, вемљорадиику ко;н их са сином др жи ради продаје. Он ми прича: — Поред земљорадн>е оа гтре трн године почео сам се бавнти н сточарством. Гајим рогату столу домаће расе, а обичио пред јесен продаЈем дебеле волове које прехо године го;им. Јер за добар пар волова могу да добкјем преко 6000 динаоа. Ево, за ов:, које сад продајем. добијам 6500 динара, али 1и не дам језтиније од 7000 дичара јер су добро угојенн. Пород дочМаКе расе добијао сам од АлексиКа и снменталце, па сам и нлгх сада почео да га;им. нарочито кразе, које дају одлично млеко. ВраНајуНи се са сточног вашара прод општинском зградом срео сам Димитрија СандиКа, угледног земљо<>адника и оттштинског одборника Иако стар око 60 година, он ,е ипак чио н младалачког духа, пун воље за рад. — Како сте задовољкн г. СавднКу? — Доста добро. Синови су ми добрн и вреднн. Имам вршалицу и еав пољотривредни алат, тако да евој посао лако н успешио заврша»ају, иако је моје иман>е у неколико парцела, а у површж« преко 40 хектара. — Како сте прошлн озе годкн« са притгосом од циглане? — Хвала Богу, одлично. Ове го»ине, кахо у само) варнппицк Убу, тако и у целом срезу, аидано је до ста новиз грађевина н продаЈ *а цвгле и црепа је била од .\ична. — Како стс ове годиае са усевнма »адовољни? — Усеви су испочетка понелн од лично. Принос би био одличан, али кишна година и последља непогода упропастиле су ин усеве, нарочито по парцелама ко;е се налазе поред реке Уба. Јер при мало већој кипти речиуа се. услед нерегу лисаног корита. излива и тамо ми плави кман>е. Надам се да ће надлежни ускоро повести рачуна да се споозеде регулација реке Уба, јер тада поред мог кмаи>а спашКе се још хнљадс хектара земље ае-

ЛИМИТРИЈЕ САНДИЋ, земл>орадник: — Радим и борнм се, алн мв је поплава ванела велнке штете.

АЛЕКСАНДАР АРСИЋ, земљораднИк из Совљаиа: — Дошло Је врем« аа сс ■ ми. Тамнавци. бавимо ■ другим грапама по.гопрнвреде ~

Г. МИЛЕН ПАРИПОВИЋ, влагаЈник С. н. н Грађаиског": —Жеља ии Је да омладнну отргнем спортом од разних порока.

Г. ДУШАН МАРЈАНОВИЋ, ите«Јер: — Тсшко таворвмо мв — угостнтел>и... н.т»орааника Тамнавског среза, чија кман>а увех п-\авн ова речнца. Наилазим на г. Лушана МарјаковкКа. хот^лнјера и претсед1ги:<а У гоститељсхог удружен>а ва Убу. Питам га о пословнма: — Тешко ми, угосткгељи, даиас таворимо". Узроци су веК много пуизнети на нашим сталмнкпм скушптинама, којн су јавностн и по зиати. Са своје страис могу реКн само толихо да мгрода-вни Лактори овој страин привреде похлан><1* мало пажше. Из »скуства знам да је казана пре 25 годкна била врло призната радља и иа а»у се

кт у животу

зовиси у првом реду од успеха у школи, Свуда се граже школске квалнфнкације коЈе можетв иа|лакше и ■аЈбрже оостиКи преко »авол .Гимназнуи". ДОПИСНА ШКОЛА -IИМН АЗИУ М" пружа вакоме могуђност за код своје куће, нр цапушмЈуНн чво|* редио^о «аннмаи>е. спреми н устешчо пјложи јелан, ам ■«■ аише разреаа гимназнЈе у Јуи> 19^*. Наш оригинални метол ■САМОУК" својои чдеадиом лакоћим н схва' љиаошћу 'арантуЈ| успе* свакоме. Прславац.|. еаображеиа иаЈчови ј*ч ллану и програиу. шаа>у с« аоштои о нашеи топшку свакн* 14 Д1на Раа начин>е одма*. ПРР.ВОДИ СВИЈУ ЧИТДНКИ (ааиискни. фра.шускн ■ цт* ■пк) 1а сае разреле иагу сс аобнти преко иаше шкоае ШКОЛА .ГИМНАЗИУМ" спрема по наричитом азспореду прнаа^н*. редовис. елабе и исклучвне ђаке *а сенх >саи раареаа Наставом рукоаод« 2в одабраниа професора. Упиг Још траЈе. Ђаке «.'Ј» еу палн и« ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ. спреиамо гако. «а уЈедмо чоложе прИЈСмни испи» и I оазреЈ 'имналиЈе V |учу )938 год МОЛЕРНИ ЂАЧКИ ИНТЕРНАТ „ГИМНАЗИУМ". урећен |е оо у вору ча : .глегке колеже и прниа само Јграничеч број пнтомаиа Има велнку вашту, вештачку олгжу са гимиаггичким спрзвама ■ са* V добности То Јч |единн интернат у београду. који |е етображев одноеннм пропнсииа Министарства прогвете. ГТитомии нашет интерната су стал но иод стропм, роднтелскни стараљем ■ иаазором стручни« профе еора ч ин1ериатског аекара. °«ше'»>ииа Министарства аросвете С Н 6ј ВТБЈ/ЗЗ С Н бр 832ОД4 и С Н бр 26*46/37 |едии» 1в иашем »нтернату аозао.>емо да уплсуЈе V београдске гимчазије ћаке. чи|и водител>и ет«иу!У ■? ван Бе^грзда У издању нашег завода нзишеа Је кљига „ВЕШТИНА ПАМЋЕЊА* (Мнемотехннка). свставлеиа слеииЈално >а ћаке, коЈа сваком учелнку гтруисв мог.ћност да лако »чи ■ траЈно памтм с>* шхолск* предиете ЦЕНА КЊИЗИ ЈЕ ДИН. 20.-. Свакпдмевно иам присгиже велики бро) аахаалиииа Оашнрна обаоештежа и аро спекге ша>* иа >ахтев евзиоме: ИНСТИТУТ ГИИНАВИУ М"

миого полагал«. Јер у каваии су се доноснлн корисни закл>учци за трговину. решеша за националне подухвате н тако даље. Кав^снја је у то време био после интелектуа\а ца наЈразборктпји и наЈначитанији привредннк, па н финанснјор. Здто се у н>ему огледао човек, којн Не најбоље моки корнститп општој ствари На пример: пре рата кавеџиЈа је био у веНини случајева онлј човех, ко;н Је из основне шко.\е изишао као најбољи ђак и у сзојој 12 годинн отишао аа келнера. Као такав једним увстом ј *е слушао шга ко од госткју тражн, а друпгм слушао шта паметни д>удн говоре. То га је усавршавало н у послу и ј . политиџи и у нациоиа-\ном осеКаљу њу, па је после отслужен>а всГног рока отварао за себе радику н с пу но разумеван>а је водио, унапређи. вао на сво?у и огшгг) корист Данас случај није тзкгв. С »р* ло малим кзузецима, даиашнл угоститед>н су угоститељн с овлашћен>има. која се дају по фамозиом ч<\. 2 Уредбе о доказу стручне спреме. Овим се чланом уогтште не тражи ннкаква спрема. Тако се множе уго стителске радп >в од којих нема нико користи, а најмаи>е оин који гех држе као правн професиоиалцн. 1 Код самог игралишта, пред ула* зом, срео сам г. Милаиа Паркпчвића, благаЈника Упскот Л С. К. „ГраНансхи'. Увек расположел ка« млад човек одмах почии>е: — Знам, знам шта је кнтервј> за клуб. Трудим се, жел >а ми је да спортом омладиау отргнем од раа* них пороча Ја сам футбалер ви*пе од 10 година. И данас играм. Жел>а ми је да омладину окупљам око себе. да је упутим добру, спнм корисним спортовкма као н сохолству. Пос.\е растурања С. К. „Тамнаве" прошле године основао сам С К. „Трговачкн" у заједници са тргозачком омладином. Клуб је почео лепо да вапреду г е, али јелног дана. пошто је у к.\убу било в хру гих професија сем тогоааца, променили смо кме н иазвали ЈГраНаи ски". Клуб одлично напредује. Ове године смо игра.\н неколихо утакмица с клубовима кз Обренсвца. Ваљева и других об.\ижи>их лтеста и постиглн лепе резултатс. Клуб да нас нмд преко 90 чланова, ©д којнх су прехо 30 ахтивни футбалери. — Борно саа* се аа нтралиште. Сада смо на једиом замљишту, које Ј*е својнна Баиске управе и за нсто смо мерали да платимо 2000 динара закупа. услед чега се озе године нисмо прн ави\н у Потсаве»V, али ксмо то усхоро учтвнити. Када би нам Баисха упрааа лично издала аемљиште, ко_\нхо је потреб но за вгралкште, онда би нам миого лакше бнло, а ујеано би се оно могло употребитв и за терен на којему бн се вежбали н сохо\и. А.\н, Божо здраа/м, надам се да ће«о. ипак. успетн. Ја радим и надам св да ћу имати успеха—

у Београду На дан Чехословачког држзв куће, него и у Прагу, у Моравног празника 28 октобра имаће :кој. Бечу, и другде. Сада дола београдска публика инзваредну зи првн пуга у Београд, да доне

прилику да чуЈе познати оркес-

Г. др. Цирил Баржинка, претсел ник Словачке филхармониЈе тар Словеначке филхармони]« ко ја приређује свечани симфоннски концерат у великој сали Кј ларчевог универзитета. Филхармонија броји 70 чланова, дирсгент је музичкн писаи и диригент опере Словеначког народног позоришта Зденко Фолпрсхг Зденко Фолпрехт од 1923 го» 'дине је диригент Словеначког нз родног позоришта у Братислави, а од 1925 уметнички вођа Слове начке филхармоније. У том свој ству претставља значајног пропогатора чехословачке музике у земљи (Народно позориште у Прагу, Чешка филхармонија. че хословачки радио итд.) и у ин> странству (Југославија. Румунија, Аустрија, Немачка, Мађарскз итд.) Од његовох композииијз помињемо: „0:уднз игра љублви" на текст браћа Чапека (изво Нена у Братислави, Кошицама, Прагу и Бечу), „Сломљено срие", сцснска сннфонија у 4 сличе. „Песме за баритон и оркестар", „Расположења" за камерни орке стар, и симфонија „Летњи кресови" симфонијска песма. На својих 150 симфонијсхих концерата извела је Словачкз филхармонија сва елитна дслз чехословачких мајстора и кулминациона дела словенска и свет ска. И југословенгка музичка гво рба изводи се у Братислави често (Зајац. Хаце. Христић, Шафранек. Кавић. Широла, Славсн ски, Острец итд.) Концерти Словачке филхармони|е наилазили су увек на одличан уметнички одзив не само код

се огледе музичке гворевине музичког живота у Братислави и нада се да ће код београдске музичке јавности наићи на пријатан пријем. Питање подизања вршачие јавне кланице Вршац, 17 октобар Поглаварство града Вршиа је решило да подиоање |авне клјнице уступи |едној привагно! фкрми која буде дала начповољ нију понуду. Када фирма бу 1? исплвћена од клан»«не гаксе. кланица би прешла у свожну Вр шачке општи-не. Акта су бнча од стране Бансвкие одобрена и враћена, Сад Бановина траж* поново акта. Отуда произла^и мишљење да ће модерну хигијанску кланицу морати Општина из свогнх сред:тава ла поджне, кгко не би били ни пу* блмка ни месгр« од стргне пре дузимача искоришћеи-и. Ово п.и тгње вероватно ће се расп>рављати нз ндућоЈ седиици гразског већа. Претсед»ик општине г. др. ВелгЈмкр Југа проучава сад предмет, како би са конкрот ним предлогом могао изићи пред веће. К,

ПРАВДА 10 18-Х-1937

Прослава оспобођења Апексинца Алексинац, 17 октоб»р Дан ослоб^ћења Алексиица прослављен \е врло свечано. У исто време, прославио је и Два десст шести аргилериски пук своју славу као успомену на дан уласка наше војскс у Алеко наи 1918 године. У свечадостч Је узео учешћа и први наш во . ник који |е ушао у ослобоћећ* Алексинвц, Алексинчанин г. илија Мгрксвић. Свечаност 1е почела службом у цркви. Чинодејствовао |е прота г. Брана Кору. новић, уз асистеииију свештеника г.г. Милана Миљкоакћа ц Борисава Милосављевића. Одго варао Је хор певачког друштвз „Шуматоеац". Загим |е у касарни артнлери. ског пука изв-ршено резање кплача. Домаћин славе био |е командзнт п\-ка потпукавник г. Кг зинир Поје. С, С.

Трсдневни марвени панађур у Мпаденовцу Младеновап, 17 октобар И ове године, као и лосад, одржаће се гродлевни марвени панаћур у Младеновцу 19. 20 и 21 октобра. Значај панађура |е повсћан тиме што он долази бр зо после веома успеле мећународне изложбе стоке у Младеновцу. Д. Н.

Графолог „Правде 4 ' == АНАЛИЗИРА

рукописе читалаца

Публика тражи иови тип жене на филму Случој лепе плавуше Дните Лунз

*• (Днректор врофесор И. Ј. Бапић) Тел. П-9« ■ 29-057 — 6ЕОГРАД

Кав штв се у Аитератури, сликлр ству, па и иузидк, украткв у свима гранама умстности увел тражи нешто новв, так4 и фалмска уметност увек ндетојн да неће нове израае. Формулд за сваку уметничкт манифсстацн/у је кратка и јасна: жизот пројнциран ■ ргородуковаш у машти умстннкоаој. Ова формула остаје нста аа уметничко стваран>с овнЧ епоха од египатскш рељефа до Пккаса, од прастгоад кинескнх песама Шу Кинг до Џомса Џојса. По ово1 формули настала су н фнлмска уметничка дела: сценаристи. режисерн в глумци релродуко вали су живот снагом своје маште и проЈИнирал« га на фнлмско п.\ат. во. Нису фи-\мски рсализаторн кзмшп.т»али, стваралн н ланснрали по једине типове н жмре, „вамп" жснс, гангстер — филмове, тип накзке, неодољкве дон жуане ит*. Све те типове стварао је жнвот, ПЈнрока маса аамишљала је и кренрала сво.е љ-убнмџе. Даиас публкка, као сведок велнке всторцјске фнлмове са јаком драматском акцнјом. као што су „Антоније Адверсо", .Поручннк кндкјске бригаде", „Кзаљеги^ н просјал" втд. тражн херонзам духовннх велнкана какав је изнесен у Пастеровој фнгури »Спаснлац чо вечанства" н у фнлму „Бели анђео" н.\и „Светлост у магли" тражи илу вије јодне лагше прошлости и бол>е будућности. И баш у томе нзбегаеашу салаппбости огледа се слнка наше садашлипе, која је мутна, растргана н холсб/ћнва. Према томе. филм као н саака друта умстносг. даје лхуднма » ну утеху *о?у су тражнлн, дела велнких концепцнја. племенитих идеја и оеличине духа, да би се надокнадила поааиина данашн>ице. Што се тиче типова. публиха тра „Вамп" —

више: само жену... Мајка или л>убазннца — тражи се стопроцентна женственост Живот је пун разних типова жена. почееши од Фројдовог па 50 последн>их литерарних

жн ноае старове. „оамп — жене п« мало падауу у ааборав. Публижа I ме јој је партнер Ерол Флћн, први КраЈ»вк« МарвЈв 6. тражж од »ојнх и авеада" много пут у мондснској улоан.

Анита Луиз креација. После патоглогнје долазн поезнда, после .лампова" — сто процентна жена. Тахо ј« настао и тип нове Варнер Бросове звезде Аннте Луиз. коју смо већ гледали као краљнцу ви\а у Рајихартовом „Сну летн>е ноћн". »атнм као Пастерозу ћерку у <ћи .\му .Спа-снлац човечанства". Осагм своје деветнаестогодишн>е младости и свежиие. Анита Лунз доноси сво ом појавом сав шарм нскрене поезн г. ко'а се оаћа у смч слу духовнте Шоове изоекс да жена не сме бнти лепша копија мушкарца Према општем поизнан>у. тај новн тип жене који публика тражи оличон је V Анитн Луиз. нарочито у филму „Свгглост у магли". у ко-

п Мариета — Даи". — Бдасткчна ауха в спретне асоаиЈациЈе кдеЈа. где се кзо резултанга јаала нзраЈигз говорннштао. Початкад јој се јзви жеља за оригиналним наступон у опхођен>у. Способност за органнзовак>ем леао је испољена, али јој науштрб иде нерзцнонално диспонова>(>е материјалних, олносно пекуниарних средстава н порел уочливе практичности у сигннцала кивотне свакидашн»ице. ,Кум Дане". — Код вас Је веома дошшантна скроиност, озвнљиост н стваоност схватаља, а нарочито све то лепо уоквнрује аутокритнка. Др\-ш твеи, радо виђен у свом кругу. До ств штедљив, гз лепо развнјеиим сми слом за оргаиизовањеи. Алтруизам Је главна карзктеристихз вашег рукописа. Склоаост обољењниа органа за варење. -Сплнтскв лепоЈка". — Ваша встрај ност н уредност. т.ј. педантност. ол:к шзКе ван посао. Крупне амбициЈе и ретке нстрајноств која Је резултамта несаломАиве воле. Ваша љупкост чи ни вас ониленон у друштву. а ориги иалност внтересангнои. Практичност Је лепо уочљнва Изразнтв предиспозв цнја за музику. »Лепа —" Новв Сад". — Живахна и несташна. Изразнта жеља аа неким ви шим. На коменте плане, али се брзо савлада. Стриктно настоји да савлађује душевне нанифестације. уз припожЛ хладие логнке. аналнзк^з ЈуКи гтоступже п чињеииае. Склочост оригиналнкл наступкма и аењење као и заступање својих гледкшта и назора нмлозаитно Је. „Петвт-Парис". — Неоспорио в»со<е културе духа, коЈа Је твнденцнозно култивисана, Доста уметннчка настроЈена, са нзразнмтки смислом за лепоту форме. Ваша аакопчаност в непо верљивост је иаксимална и не мо*е»е је икуком случаЈу правдати да Је само пзражај предострожностн. која Је неопходна гтри сваком послу Претерано осетљивз. га потеицираном им персивношћу. Увиђа се слабост аоље и лако западање у очајање. „Г. М. Барт". - Дар говорништва је упадљнва особина. МатернЈалнзам много довриноси изопачавању вашнх добрвх својстава. При подухвагнма прзо оопуштате у кстраЈиости. али брзо увиђате и одмах се коригујете Незадовољан своЈом прнсебношКу. коју увиђате, трудите се и радо би аа изгледате оно ш-ј у ствари нисте. „Рекс*. — МатернЈалнзам провеЈава кроз начела н вастојања не баш у иај хармоннчннје<м складу са рзционалнкм диспоновањем материјаликх. односао пекуннарннх сретстава. Дар за књижевност је иеоспоран. као и легго раз внјен смнсао аз хумор. Просечне интелигенпије. необуздана жеља за знањем н усавршавањем. Лепо развиЈен дар за стране језнке а такође подоб ност запажања и критиковзња. .КрвЈперова Соната". — Недостаје вгм гтопроцвнтнз консеквентност при спровођењу извесннх иниаијатнва. илн ззкључака. у дело н поред тога што поседујете приличну доау аутоднсцн плине и подобиосг за самосавлађива њем душевних манифестациЈа. Огромне пркродне интелигенције, коју је у завидној мери н култивисала Илеалнз ваша- врлина Ј« стрпљивост Веома уредна и педантна. БиКете добра супруга и нежна мајка, утолнко пре што постоји ореднспозиакЈа за плодност „Хартвшгоаа улиаа". — Реална способност свела се ча Једну незнатну меру. док уображење расте у обрнутој срззмери Изразнта жељз да св превите важним Јако потвнцнра грандомвннЈу. којв |е узела великог мзкз И порел ове кардкналне болести. ваша добродушност н сусретљнвост долазл до пуног изражаја актнвносч — кад назирете квкву корист од векога. .Књнжевш вдбор". - На момеите искрен. а нсто тако н груб. У свакидашњен животу доста непрактичан Из веснз мапозушност, проузрокована слабошћу во,ге. долазн до лаког западања у очајање. Нестрпљицост очнто указује на снмптоме нервозе. који су већ доста маха ухватили н поред тога што је успостввљено свесно иа>.тојање за с»мосавлађивањом душевних манифестација „Коруппнонаш". — Ваша нстраЈно>.* је за лизљење. заЈедно саенергиЈом ^Ја Је за по.хвалу. Добро азвИј^аугодисциплине нако Је рааум у стал ној борбн са срие-м. Увиђа се огромио ин^ересовзње за окултне науке и скло ност свим необичннм. несвакидањим и таЈзнственим сгаврнмз Просечне ннгелнгенције, иеобуздана жеља за знањем и усавршавањем. „Мала са Чубуре". - Практнчна у свакидашњим стварина лшвота. не до пишта да Ја догаћаЈн и прилике доволе у неизбежан положаЈ, или да 1в стаа« оред свршен чнн, уко.зико Је то

могуће. Уочљиво је развиЈен смнсао за породнчнн живот Слабо полаже на нзглел н форму спољашноетн. Нек ннх. арефн1бвних осеКања Прилично подложна сугестиЈН, н го често доводв у питзње стабнлност ваших оллука н жеља Разви)ен музичкл талент. »Жнвотна борба". — Ваш рукопм указуЈе на човека чнЈн ће послови л буду успешни. То су обично људи зр ганизаторска духа, „бусннерснан* вмернчког ка.тибра који умеЈу да оо»не ситуацију н да из сваке, па н п око неповољне. црпе бар некакву кприст за себе. ПоседуЈу огромну дов»« љивост и спремност у животу. „Чемерика". — Живогне прилике су вас привикле на веомз велнку ш^елњу; то Је од вас створило тако добру домаћнцу, која уме у свнм ориликама спретно да се снаће н са иалнм сретствима да кзлазн на краЈ. Такве жвне не пате од маније помодарства. П остоји склоност обољењима у доњеи делу абдомена. .Будкте Усуд". — Типнчни знапв ру коииса ваше веренице значе да Је дотнчна особа увредљиве природе. ташта и уображена. То су особе, које су увек с некнм у завалн. коЈе свађу граже као погребу; оне су као бомбе. коЈе ће да експлодирају на нај мањн додир. Код њих Је усађена огромна доза нервозе, која се манифестуЈе у грчевигим иервним нспалииа Такве особе не знаЈу за аутокиртику. а Још мање зз аутодисанплнну. нли иа какво савлаћнвање. ^ова душа". — Његов рукопис углавном је знак јаке н чврсте в"*е н аутолисинплине. коју Је сопствевиЈ таквог рукописа разгрално свесннм. илв бесвесннм школовањем, којс му јв жквог натурно. То су енергичвв људн, који су 6и.тн ,на снту и иа решету". и који су способнн за лснвот у свакоЈ његовоЈ форми. Мећутвн знацн вашег рукопнса указују на резервнсаност и загворенкт. Ви рало ћутите н не говорнте нн в себи. нн о другнма. кад не сматрате да је тв нарочнто потребно Ваша иеланхолвј« ннје тако старог дагума, већ потнче од неког кобног доживљзјз нј блиске прош.тостн. .Шабац 2". — Ваш рукопис својствеи је »оннзннм лицима. која су вична послушности. Твкође то је знак иелавхолкје. која потнче од увићања своЈе немоћи. Очиги су знаци сгнлљнво* стн, који се машају са осећаЈкма потнштеностн. Ипак, у вамз нешто буЈа што не може да доће до вилљиввЈег нзражаја, алн за остварење тога вв још у дну душе гајите скривену ввду. очекуЈућн бо.г>е гтрнлике. „Јпнсен". — Ваш рукопис еопствев Је људима. који ннају обичај да амвотне прнлнке оштро ш твчно просу де; код њнх преовлађуЈе разум нзј о* сећзЈнма. која су обично слабо оазвнјена, н испо.г>аваЈу ее нскључнво У олрећении номентнма. Ово су људи којн знају да владаЈу својнм емопиЈама. докле ооседуЈу раззвијеиу аутоднсцнллмну. алн астовремено без икакве самилостш газе и ■ајнеопходнмЈе обанре. џ

Наа графолог г. Пгтар В Петро мћ ће сваком налем чнтаоцу којв пошаље рукопис ■ прмложи спеиијвлнн .Купом аа графолога". исечел аа .Правде*. потпуно бесплатж> вршнтн аиалнзу рукопнса Аиалкз« ћа с| обЈављивата , .Правон" свакодневно. пој шифрои коју чигвлач буде иазначио а оннм редо* коЈнм буду рукпписм прнстмаали Учеснн* може послати ■« само свој рукопнс. већ ■ руколис друге ■еке особе. која га ■нтересује У затвореноу коверту алресова ■ом ма алминнстрааију .Правде" II ознакон .За гоафплога^ греба оо слати следеће 1» На хзртиЈК без линкј « 15—20 рвдака исписаних иастнлом Текст мора бнтн оригниалан. • ве оретгг «»квог тућет текста 2) Назиачење по-ча ■ до«л старо»тк 3» Шнфру. оо/ воЈом ће с» у а «ту вбјавнтв аналмза п Нупон *" графолога". ■сечем кз .ЧрааД1»" (купат Је увек на друС'рани> Без купона рукошк се неће узмматг у обамр На оввЈ «ао>и> .Правда* омогућу Јв својкм чшапдш) ј » бесплатио провере ■ корнсте графолошк« ■•лазв о саоЈнм карахтериш ■ мев талмкм особниама Купва ее иалазм ва другоЈ страл.