Правда, 18. 10. 1937., стр. 2

галија прј И јн италијанско -шпанском фронту. настају тешкоће за пловидбу из Лондона до Рта Добре Нале. Порту^алске коло. није бн могле бити одличан ослонац за добро наоружану не.к риЈатељску силу,*којз бн момз угрожаеати плоаидбу еН1Леск '»с бродова. Споразум с Француском смању|е опас »»ост енглеск'«' нмпери]алног пута, и то на Сре доземном Мору помоћу АлжЈгр-? и Туниса. а на Атлантском Окс ану помоћу Марока н Казаблан. ке. Из тог крагког излета у географију можемо извући разнс закључке. Енглеска мора г!окна риги сваку политичку сарадњу између Шпаније ц Итали|е. Он. да би могла Игалију потпун • затворнти у Средоземном М ј ру. Буде ли шпанско питање ре шено тако, да се манифестује обосгран дезинтересман, онла ће италијанско-енглески спор отупити. јер се може претпоставиги против англо.француског споразума. На друго» стран* Француска не би могла дозволити јако слабљење Игали е. Ако Лондон и Париз досуде Ни му онај положа| на Средоземном ААору, на који нма право, онда ће се снаге западннх снлт осл^бодити за друге ствари на контнненту.

Поврстск претседнико влапе и нинистрс ииостраних послрво г. дг. СтоЈадиновића

Пзрнз, 17 октобра, — (А. А.) Снноћ у 22.15 часова Претсел ник Миннстарског савета н Мннистар спољних послова г. др. Стојадиновић напустио је Париз у прзтњи шефа кабинега г др. Драгана Протића и секре тара Мннистарства спољних по слова г. НенаДовића. Претседннкз г. др. Стојаднновића поздравилн су на стани ци југосЛовенски посланик у Парнзу г. др. Пурић опуномо. ћени министар у Женевн г. др Иван Суботић, војни изасланик генерал г. Глишић. саветник по сланства г. Станоје Симић особљем посланства. југословен ски генерални комесар на Ме. Нународној изложби г. др. Адолф Цувај. претставницн Ју10 словенске заједннце у Францу« ској итд. Од стране Француске поздра вили су г. др. Стојадиновића на станици министар трговине г. Шапсал, а у име миннстрЈ спољних послова г. Делбоса био Је на станици потшеф про. токола г. Берар.

ФРАНЦУСКА ШТАМПА о држању Немачке и Италије у Одбору за немешање

Парнз, 17 октобар Коментзритпућн саопштење Одбора за немешање у ЛонДч>ну, г. Ма»рсел Пеји у јутрошњеч „Ексцелзиору'' пнше нзмеђу осталог: — Јучнрањи ток дебата ако » не допушта овећ великн оптим < зам бар наговештава неке мо. у ћностн за см**рење снтуације. могућностн преко које не 6» требало олако прећн. „Фигаро" каже нзмеђу осталог: — Француска нзјава у Одбору за немешање у сваком погледу је задовољавајућа. Умереност и објектнвност коју је том прилн ком показао претггавник Француске заслужује сваку похвалу. Ако ова изјава при свему томе не би могла да послужи као о. I за уређење проблема дз

^овнца ■

бровољаца и питања правног при знања зараћених страна у Шпанији, онај који би онемогућно преговоре на тој основиии примио би на себе претешку одго. ворност. Г-ђа Табуи у „Евру" каже из међу осталог; — Оста.*1 делегати схватили су изјаву немачког албасадора фон Рибентропа као претњу којом треба да се засграше Фран цучгка и Велнка Британија. Он : е изјавио да за себе задржава слобо;ше руке, иако се мора претпоставнти и да би те две земље у том с.тучају постчтшнле са мното обазриЂОСти и умерености. Немачк>и претстгоннк очиглед но би желео да се нађе изговор за још даље проширење војнс ннтервениије у Шпаиији.

ВЕЧЕРА г И Г-Т" ПУРИЋ Париз, 17 октобра. — (А. А.) Претседник владе н мнннс тлр иностраних послова г. др Милан Стојадиновић посетио је јуче по подне г. Анри Беран жеа, иретседника Сенатског одбора за спољне послове. Синоћ у 7 и по часова г. др. Стојадиновнћ примио је прет ставнике Југословенске зајед* нице н претставнике југословенске колоније. После тога Претседник владе г. др. Стојадиновић са шефом кабинета г. др. Протнћем и се кретаром г. Ненадовнћем био је на вечери код г. и госпође Пурић у Краљевском посланс1 ву. На овој -вечери било је и особље Краљевског посланст. ва. ОДЛИКОВАЊЕ Г. БЕРАНЖЕА Париз, 17 октобар Авас јавља: Претседнлк Министарског саеета и Министа-р спољних послова г. др. Милан Сто.|ад«но вић посетно »е 1уче г. Анри 1>е ранжеа, претседника сенатско; одбора за спољне послове, кме је предао орден Југословон ске круне првог степена, којим 1е г. Беранжеа одличсовало Кра љевско Намесништво. Затим се г. др. Стојадиновић вратио у посланство где је пр-> мио управни одбор Југословенске колоније у Француској.

Сахрана Вајан-Кутириеа, главног уредника „Иманитеа" Париз, 17 октобар Јуче поподне извршена Је са храна главног уредника листа „Иманите", Вајан-Кут1*риоа. Од стране владе по-ред осталих био је и поптретседник вла де г. Леон Блум. На гробу Је одржао говор се натор г. Кашен.

Пресуда специјалног суда у Риму Рни, 17 окт^ар Авас јавља: Спе .циЈа .тн-» суд изрекао је пре суду групи од 14 комуннста из области Емполи. Осватде Мегарвиле, смзтра-н за коловођу, осуђен је на 18 година робше, Бенасаи ц Муненч на 14, а Бањоли на 10 годиш. Остали су оиуђени на кззне крећу од 2 до 8 годнна заточе. ња.

Нова манифестација француско-југословенског пријатељства Припреме за дочеи француских резервиих официра

Нова манифестаци!а традицио-наччно'- француско-југословенског пркјатељства доћи ће до пуног израза приликом доласка француских резервних официра, који првн пут посећују нашу земљу 22 овог месеца, кза гости Удружења резервних ј фицира и ратника Краљевине Југославије. / Овч посета долази после пута у Париз кјји је недавно учинио наш шеф генералштаба армијски генерал г. Недић после посе те Југослааији генерала г. Гамлена, који је присуствовао последњим нашим великим војннм манеерима, затнм посете нашег Претседника владе г. др. Стоја диновића Паризу. Значајно |е да ова посетз пада у тренутчу када цела наша земља спрема да прослави ослобођење Јужне Србик. Наши односи са савезничком Француском били су увек и остају искрени и присни. Наш па род никада не може заборавити на оне услуге ко|е нам је Фран цуска указала у најтежнм часо вима албачске Голготе и за вре ме Светскога рата. Није без интвресз навести речи маршала и нашег почасног војводе Фраише д Епереа чије је име тесн-Ј везано за најславније тренутке наше борбе за ослобођење и V једињење тог великог и осведо ченог пријатеља Југославије. „Француска је горда, рекао 1е француски маршал, што је сарађивалт у победи и при рађању ЈугославиЈе. Верна својој траднцнји Фран цуека, увек тражи начи-на да гарантује независност народч. којима је поклонила своЈе пријатељство, она констатује са ра дошћу, да је чврсти споразум, којн нас оеже, истински стуб у поретку Европе... У мутннм вр? менима која преживљуЈе Еврола Француска и Југославија оста.у уједињене као што су биле ра. ме уз раме и на бојном пољу... То је најси -гурније јемство мкра..." Ова топла при^атељска о сећања завршују речима: „СимпатиЈ 'е које су ми ових дана указане у Београду, Ја сматрам ка ■< кзразе пријатељства не само пре ма менн него и према пелом француском нагроду".

И за то наше поштовање и чврсто поверење у велику наци ју, која је широм света иронела заставу једнакостн, братсгва и слободе, ухватила 1е дубоког ко рена. Да бисмо одали пошту о ннма који су преживели своје другове у рату, и омогућнли д* се још једанпут оретну са дру говима ратницима, и видели њи хову дкену земљу за коју су би јги спремни да положе и сво:е животе, Удружење резервних фицира и ратника Краљевине Ју гославије позива своје др\гове. Француски официри одазивају се и шаљу 120 прекаљених борг. ца који стнжу 22 о. м. да ггро веду код нас пуннх осам дана и да виде после толиких година земљу ко1у су увек волели и поштовали, да се увере овога пута колико је напредовала V свима областима културног, пр* вредног н социјалног развитка. Француски ратници стижу у петак 22 октобра на железничку станицу Бохињска Бистрица у 10.30 часова. Једна делегација Удружења резервних официра и ратника дочекаће своје француске другове и после поздрава од лазе на Блед. После разгледања Бледа приређује им се ручак у хотелу „Парк". Истог дана одлазе V Љубљану где стижу у 15.30 часова На станицн ће биги зпанични дочек, а одатле одлазе са војном музиком до споменика Краља Петра Првог где ће положитн венце. Љубљану напуштају V 20 часова истог дана и одлазе за Загреб. Сутрадан 23 октобра гости разгледају Загреб (катедралу. Горњи град, Зри њевац, музеје и др.). После ручка који им се приређује у хотелу „Еспланад" напуштаЈу Загреб у 13 чзсова. 23 октобра у 20.30 часова фран цуски гости стижу у Београд где ће им бити прнређен веома свечан дочек од стране свију чланова из Београда, Удружења ре зервних официра и ратника. прст ставни-ка војних, цивилних и комунал-них власти, претставника свих ратничких и националних организација са војном музиком на челу После поздрава одлазе гости аутобусимз у хотеле. 24 октобра разгледаће Београд. У 11.30 часова формирају поворку

и с м\'зиком на челу маршуЈу од Ратничког дома ка споменику за хвалности Француско! на Калемегдану, где ће потпрегседнак Средншње управе У. Р. О. г. Сто јаднновић одржати говор о фран цуско — југословенском пријатељству. На то ће један француски официр одговорити. После ручка одлазе аутобусима да обиђу Дедиње, Топчидер и остале делове варошн. Истог дана увече приређује нм банкет Мннистар војске и морнарице ар мијски генерал г. Марнћ. . У понетељак 25 октобра фран цуски ратннци ратници одлазе на Авалу где ће положити венац на гроб Незнаиог јунака а иста предаЈа 6»ће пропраћена војничким перемоннјама. Наш један офчцир том приликом оДР жаће поедавчње о борбама око Београда, које су се водиле од 1914 до 1918 године. Одатле о" лазе за Опленац где стижу у 11.30 часова После кратког по мена којн ће се одржати у Кра љевоЈ задужбиии на Опленцу, францусчн ратници положиће на гроб Краља-Мученика урну са земљом са Вердена и венац свежег цвећа. После разгледања Краљеве задужбине ч нмања, гости одла зе аутобусима преко села Бање и Аранђеловца и стнжу у Београд у 18 часова. У понедељак 25 октобра увече француски гости напуштају Београд подељени у три групе: једна одлази за Ракек, друга за Сарајево. а трећа ћа Скопљ*. Свима овим групама биће при. ређе« свечани испраћај на станици као и при доласку. 26 сжтобра, 27, 28, 29, 30 и 31 разгледају нашу земљу и у понедељак 1 новембра сви се састају у Дубровнику одакле у 8.30 часа напуштагју нашу земљу плов^ћи дуж целе наше дал матннске обале за Трст. Југославија са радошћу очекује дан када ће поздравити драге нам госте, велике хероје и сааезнике из Светско* - рата.

9 присуству делегата н гостијд из целе зенљг прслављгнаје данос 100годишњица Чачанске гимназије и сто година културне и поосветне делатности Западне Срби[е

Чачак, 17 октобар Даиас Ј< обављена прослава стогодишњнце Чачанске гимназије. Још у току јучерашњег да Чачак су преплавили делсгатн и маса народа из свих кра јева наше земље, међу којима ј *е било и много угледних личности. На свечаност су, између осталих, дошли и минисгар пошта н телеграфа г. Војко Чпркић, министар просвете г. Димнтрије Магарашевић, бан Дримске баиовнне г Предраг Лукић У десеп и по часова одржан је свечан скуп V дворани Чач+н ске гимназије. На гом скупу, бл ли су присутни делегати поједи них Удружења из Београда и унутрашњосги. Уиме Београдског универзитета присуствовг)о је професор г. др. Веселин Ча) кановић, Професорског друшства г. др Радосдав Марковић, Више педагошке школе проф-.'сор г. Мчлан Недић, Удружењз Чачана настањених у Београту г Александар Сганојевић и мно ги други Препуна дворана гимназије била је мала да прими многобројне учеснике. који су дошлм да одају достојно признање установи, која је пун један век била жариште просвете целе За падне СрбиЈе. Та^ свечани скуп отворио }е директор Чачанске гимназије Драгомир Марковић, који |е том приликом одржао врло леп говор. Г овор днректора гимна знје г. Марковића У свом говору г. Марковић Јг рекао: — Данашњн дан у културнопросветној исторнји града Чачјесте један од најзначајнијнх. На данашњи дан једна од на;већнх просветних установа града Чачка, гимназнја. на домаку нсториских места Љубнћа Јелице, прославља стогодишњицу свога плодног рада. Скупили смо се овде у овом светом храму просвете из свнх крајева наше лепе домовине дз одамо признање стогодишњем раду гимназшје која је истра11жм и плодним радом у току је днога Столећа радила на просве ћивању и изграђивању слободног југословенског духа, а тако ђе учествовала у стварању новнх генерација којнмз су претстојали еелики н крупни догађз ји у исторнји нашега народа. И сто тачо скупнли смо се да се сетимо и захвалимо старији*м ге нерацијама ко|е прођоше. кроз чачанску гнмназију и узеше учешћа V стварању лепе нам домовине, жртвујући себе за спас славу Краља н Отаибкне. Наш народ је од увек иенно и волео просвету. То се види не само у доба наше славе када је средњевековна држава цветала, у доба Немањића, и када су црк ве и манасгири били једнн-и про светни цјнтри око којих се народ окупљао жељан знања н наука, већ видимо и за време најцрњих дана робовања да су мгнастири и цркве, заклоњенч непријагеља у гудурама и кланцима. кроз вексвс зрачилн светосавском просветом, вршећн пр^светну мисипу н у њих су се стнцали многи, не самз тражећи ггеха, већ и жељни зна Н>а н науча. Остављатућн настрану остале просветне иентре, као манастир Манаснју и друге, у овој прилици поменућу овчарско-каблар ске манастнре, Свету Гору Шу.мадиЈе, у непосредној близнни града Чачча. У почегку деветнаестог века нашн прадедови, скинувши роп ске лание народу V Шумаднјн, дођоше до уверења да је слобо дно»« народу потребна и просое та. Приступише унутрашњем уређењу држчве и, упоредо с тим, почеше са стварањем новнх просветнич центара. Просветне жиже које су се до тада налазнле у црква~ча и манастирима, у гудурама и кланцима, пренеше се постепено у вароши и се ла и у њлма створише прве услове за развита« просвете. После добивања слободе и народ не школе, истовремено се отворише прве гнмназије, у Крагујевиу Чачку, Зајечару и Шапцу- Ови просветни центри зрзчнлн су кроз иео један век и ос-

| пособљавали синове ове земље за велика дела која су нх чека ла. Етј такав један просветни цен тар била је и чачанска гимнази ја. У току целога једног векч кроз чачанску гимназију прола зиле су и васпитавале се многе генерациј? младих људи. Ови млзди људи, снабдевени знањем које мож? да пружи средња школа, ступили су у |авни жисот да часно и поштено, не *а лећи сво)е живоге, паслуже Краљу, Отаџбини и народу. Зч чачанску гимназнју нису посго1але аржавне границе и школска теригорија. У њој се сгииа ла и васпитавала омладина од Триглава до Солуна и од Тимо. ка до Јадрана и напајала националним духом за тешку борбу зз ослобођење н уједињење браће која се налазила под туђином. У њој је кроз цео 1дан век подизана наиионална свест код омладине н тој омла дин-и палало је у део да изврши тако дуго очекивано иаижжалко уједињење. Она је поносна што је међу наставницима, као и међу њеним ученицима. у го ку једног столећа било Срба, Хрвата и Словенаца који су учествовали у културном н просветном препооођају малене Ср б»је, а сви заједно били запојени једном идејом слободе, братства н једннства. Генерацнје су пролазнле и смењивале се, а ииљ је увек остајао исти Чачанска гимназија је својим просветним радом створнла пионире н носиоие ча родне прпсвете и југословенске мисл^и Она Је кроз цео један век давала читаву војску просве ћених људи д1 »брих државника, војскозођа и великих научника књижевника и публнцнста. прос ветних и националних раднича, трговчпа. занатлнја и земљорад ника којн су узелн учешћа у остварању националних идеалз. Од те национално свесне омладине која је прошла кроз чачач ску гимназн^у створене су гусге челичне фаланге, које су у дзном моменту заднвиле цео свет. Њени васпитаници, кроз школу напојени свешћу да су Срби, Хрватч и С човенЦи браћа и јед на крв. васпитани да иене брат ску н верску трпељивост, васпи

Ј таг?и да савесно врте дужносг према Краљу Огаџбини и наро ду и да V ~вему предњаче добрим делима и примером налах. нути при гом ве-ром у Бога давали су и своје животе за осгва рење ове државе када је био у питању њен опстанак. А само у гако националнои духу спремљена оиладина и м) у.огла је да издржи све гешчо. ће и борбе гледаЈући Јгвирено смрги у очи и да пребродившч албанску голготу уђе у велику Југославију. Од малене Кчежевине Србије путем просвете постала |е вели ка и моћна Краљевнна Југославија у чијим се гемељима нала. зи сазидана и дела чачанске гии назије, чији васпитаници узеше учешће v остварењу |угословен ске мислн Ево гакве су прилнке владале у чзчанској гимназији кроз цео један век. Такве је генерације спремала и одга|ивала чачанска гимнази|а. Због тога смо ч>е*е васпитанике срели у свима рато вима за ослобођење и у|едињење брЈће Срба. Хрвата и Слцее наца. Она данас прославља сто годишњнцу плодног рада Њена је жељз испуњена и вековви сан остварен. Она је срећна што је д >чечала ла њену стогодишњнцу прослављају утелињенн Србн. Хрвати и Словеици у 1ед №у заједничку државу Југосла БН1у. Она |е срећна н задовољ. на што |е добила највеће признање. покровитељство Њ. В. Краљз Петра Другог и што се на прослави њене стогодишњи це налазе овако високи гости којн су дошли да сво|им прису ством посведоче да су њене за слуге велике. Некз је слава и хвала стари. јнм генераииЈама које понеш« на себи крст за спас Краља и 0 таџбине! Захваљу1ућн внсоком покро. вител^ данашње прославе на одатом прнзнању кличем: да живи Његово Величанство Краљ Петар Други. ГОВОР МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ После говора дмректора чачанске гимназије г. ДЈШрмнра Марковића у дворани гимназије говорио је машнстар просвете г. Дммитрнје Магарашевић.

Њ. В. Краљ је одликовао Чачанску гимназију орденом Светога Саве првога степена

„Правда" 18 - X 1937 купон зд ГРДФОША Важи само ча еану -шализу

Мнгагстар просвете г. Магарашевић рекао је између осталог: Стотнна година у животу једноп иросветног завода није пре велико в>ременско раздобље, ако народ живи под нормалним приликама и ако се развија уз највеће повољне потешкоће и напоре изграђује своју просвет ну и уопште своју националну културу, онда стотдаа годинз значн, и те како, важан датум не само за Чачек и његову околнну, већ за читав наш народ. Ту своју историјску задаћу чачанска гимназија продужиће ступајући у својс друго :толеће, у слободној и проширеној отаџбини. васпитајући своје ученике, сннове свога града и свога нсторијског, раснога краја, верна и доследна своме досадањем раду. Они ће колу светлих имена, која су изашла из њеннх крила дд. ти нове борце и нове раднике који ће у велнкоЈ утакмици кул турних нзрода осигурати и чувзти ову земљу, негујући свегу мисао недељивости Југославнје и народног државног Једннства. јер је та мисао не само припремила. него и до краја извршилз наше народно ослобођење н ује. дињење, као главна и једина ндејна подлога нашег оп:танка и наше слободе. За сав тај њезнн заслуженн рад у име Његовог Величанства Краља, Краљевско Намесништво од. ликовало је чачанску гимназију Орденом Светог Саве Првог Сге пена који вам, г. директоре, овдр имам част предати, а Краљевскз влада и читав наш народ дубоко јој је захвалан. Ми сви овој нашој заслужној просветно! устано ви н свича грађани.ма нашега драгога Чачка, који ј * увек да. вао моралну и материјалну пптпору у њезнном деловању, од срца честитамо н желимо да она своЈим конструктивннм рад« м до принесе свој прилог лепшим и бољим данима у садашњици и генерацијама који ће нза нас до. ћи. Мени днчно је нарочито мило

што вршећи своЈу дужногг дола зим на једну значајну свечаност у ове крајеве, који су допринеди максимум духовних н материЈзд. них Жргава за нашу заједничку слободу; или, да се још боље из. разим, у ове крајеве где 1е тако рећи, свака породица доприноси* ла своје жртве за ове наше боље дане н где је свака породииа :во јим жртвама писала и изграђивала не само општу народну него и себи своју посебну истори1У. Изражавајући као министар просвете захвалност Краљевске владе, као и своју захвалност лично, ја се у овом свечаном ча« су с пијететом сећам мртвих. а живима јавним и просветним рад нииима, васпитачима и васпнта. чнцама, честитам ову засдужену свечаност. Верна Његовом Величансту Краљу Петру Другом и Узвише« ном Дому Карађорђевића, нека срећно у своме граду и своме лепом крају живи и ради наша драга чачанска гимназија. После г, Магарашсвића гово* рилн су делегати доједннмх у> ружења. Г. Радослав Марковић говорто је у име Југословенског гфофесорског друштва, г. др. Јован Рад-оњи^ у име Српскс крал>евске академије, а г. Веселин Ча]к»новнћ у име Бео»рад* ског универзитета. СВЕЧАН БАНКЕТ ЗА ЗВАНИЦЕ У Једа« и по час по подне прнређен је свечани ба-нкет за делегате и зваинце. На њем^ ;е би.х> преко сто јкну звзница. Одржано је више говора. V ко?има Је изношен знача! ове про славе, на само по Чачак. већ и за иелу Западнч Србнју. Око 3 часа по подое мчпршно је отварање многоброЈних изложби. ко|е су пр+феђене V гнмнази1и. а у сжвнр\- ове велнке прославе. Вечерас у девет часова. у све чаној лворани гнмназнје. приређује се кониерт. иа којему су делују бившгЈ, и садашњи ученнцн Чачанске гимназнје-