Правда, 28. 11. 1937., стр. 3

Њ. В. Краљица Марија је посетила јубиларну изложбу у Уметиичиом павиљону

Н>. В. КраљИца посматра бисту вајарем I. Н>. В. Краљнца Марија, која по сЛује св« изложбе Удружен>а при јаггвља уметности „Цвијета Зузоркћ", довезла се јуче поподне у уметничкн Павнл>он да разглвда н досвту јубкларчу изложбу београд скнх уметника. Н>. В. Краљица дошла з'е у прат м дворске даме г-ђе Еле Хаџић к дежурног ордонанс официра капетана г. Марка Ајдарића. Ту је бно н ађутант пуковник г. Погачвнк. Високу Гошћу на улазу су дочехале чланнце управе „Цвијете Зу5орић" на челу са г-ђом Кристом Ђорђевик. Н ј . В. Кра.г>ици је предат врло леш букет цвеКа. У свнма дворанама Н>. В. Краљнца показа.\а је живо интересова н>е за изложсне радове. Г-ђа Ђор

Стјепана РаДића н раз1овара са Стојановићем ђевић је Н>. В. Краљици претстави\а и приоутне уметнике, који су се налазилн поре.д својнх радова. Од излагача су се налазили у П\внл>ону Мн.\орад Михаиловић. Недељко ГвозденовиК. Сретен Стојановић, М.\аден Јоснћ. Валтер -А.\бсрти, Бела ПавловиК, Јелисавста ПетровиК, Ђура РадовиК и другн. Пошто је Н>. В. Краљнца Мари ја разгледала све слике и скулптуре, поздравила се са прнсутним дамама и напустила Павиљон. У разгледануу изложбе здржала се више од пола часа. При.\иасом дочека и испраКаја Њ. В. Краљице Марије прнсутне су бнле г-ђа Миланка РадовановиК, Гита ПредиК, Нела Алкалај, Стана ЂорђевиК, Иванка Дероко и г-ђица Олга ПоповиК.

Данас је на свечан начин освећен темељ зграде Државне Штампарије

ПРАВДА

Подиподок Црвеног крсто розвијо успешон род Цанас је одржана конференци|а претставника бановинских секција Подмлатка

.У дому Друштва црвеног кр- | ста одрЖана је данас конферен I ција претставника секција прд- ј, млатка банозинских одбОра Друштва црве«ог крста. Конференцију је отворио у девет часова пре подое пригодним говоро -М први потпретседник Друштва сенатор г. Светозар ТомиН. Он је пожелео учесницима конференције успешан оад. Претседник Подмлатка Друштва црвеног крста г Вгса ЛазаревиН, начелник Министарсхра \-нутрашн>кх по. слова у пензији. руко®одио је радом конференције. Он је ис~то тако поздравио делегате и истакао лепе циљеве Подмлатка. Главни одбор Дрлтштва црвеног крста претстављали су на конференцији г. г. др. Лазар ГенчиК и Ђорђе Ђорћевић, генерални инспектор Министарства унутрашњих послпва у пензији. Конференцији су у својству делегата присуствовали претставници престоничке организације Подмлатка и бановинских организацита г. г. Љубомир Мирковић (Београд). Ст.јепан Заниновић (Загреб), Син.иша Војиновић (Скопље), Душаи Ружић (Нови Сад), Петар Богуновић (Сарајево), Фрања Карман (Љубљана), др. Рудолф Вратинић (Ниш), Фран>а Слуњски (Бан>а Лука). Исто тако 6>1И су присутни директор Друштва црвеног крста г. Мирко Ма/ринковић, делетат Министарства просвете г. Милутин Михајловић и г. Божидар Зечевић, шеф секције Подмла^тка при Главном одбору Друштва црвеног крста. Према примлпљеним статистичким подацима о раду У прошлој школској години 1936-37 Подмладак црвеног крста се стално развија, а његов програм се у великој мери остваг>\'је, што доиоси видае резулта те у погледу моралног и здравственог васпитан>а наше школске деце. У школ0ко1 години 193Л-57 свега је у нашсђј држави било 4.390 школа ортанизовамих у Подмлатк\' са 426.716 чланова, \'ченика ч ученица основних. средњих и стручних пгкола. па рочита је пажња бчла поовећена хигијенском просвећивању теце и нуиховом здравственом подивању Одржана су 63 теча!а прке ПОМО»1И за будуће ма|. и за чланове виших разреда средњих и стручних школа. Рчлило је 700 школских кухин>а V којима су 41.000 деце добивали топлу и здраву храну. Прирећено је 53 леповалишта V котима г? летовало око лснј школоке деце. Поред тога, у 800 оргаиизованих школа уста-

цовљене .су школске апотеке. У свима основним школзма и ниразредима ч^а, нови Подмлатка играју „Игру за добро здравље".,- Школоки одбори Поамлатка црвеног крста набављају уколико је потребно сапун. мзрамице, машиие за шишање и друге предме-

Г. Васа Лазаревић те, кофи ау потребни за извоћење игре за Добро здравље. Поред хигијенскос рада нарочито се настој авало «а извоћ№>у хуманог програма Под>млатка црвеног крста. Млаћани су учествовали у акцији за зим ску помоћ и сво}им напорима и средствима успели су да помо■<пну више од 15.000 ооо .'Дне деце у одел\', обући, рубљу и школоким потребама. У свима (приликама они су уколико су могли помагали свопе неорећне другове. Треба нарочито спомен>ти рад Под/млатка црвеног крста на оонивању својих сталних установа, као што су школоке кухиње, купатила, бумари, чес<ме. Овај је рад утолико. значајнији пгто ове установе V већини случатева служе не само школи, већ и становништву места. Школоке чесме се, на при мер, подижу у безводаим сели ада и њима се користе ови становншги. Загго, родитељи посмажу напоре своје деце и доприносе подизању Поомлат1кових установа својим радом, материпалом. Главни одбор шиље мање помоћи школама, које по дижу своје установе с ткм да млаћаии сами прикупе остала потребна средства. До сада |е подипнуто на овај начин о/ сталних школоких установа Подмлатка црвеног крста, и то: 36 школских кухиња. 26 чесама-бумара, 8 (купатнла, 3 економије, 2 радионице 2 итралишта. 1 Лом Подмлатка ц. к., 1 хидро-централа, 1 опоравилиште и 7 других установа.

На Булевару Војводе Мишића проко пута фабрнке Мнлана Вапе подиже се огромна палата Државне ш-^ампарије. Зграда је почела да се подиоке још пре три месеца и подигнута оу два оирата али су темељи тек дана: освеКени, на врло свечан начин. Још пре једанаесгг часова про стор нспред зграде бно је закрчен грађанством. а иза три0|ша, које оу подигцуте код главног улаза, иоцуннлн су цео простор чиновници и радннцн Државне штампарије. У 11 часова почели су долазити званични претставницн. Ту су министар просвете г. Магарашевнћ, министар грађевина г. Сто шовић, министар правде г. Симоновнћ, потпретседник Сената г. Светозар Томић, претседник Српске краљевске акадетје наука г. др. Александар Белић, помоћник миннстра просвете г. Ђока Ковачевић, помоћник министра грађевнна инжењер г. Станислав Јосифовић, нзасланик министра војоке и морнари це пуковннк г. Арсић, у име претседника Београдоке опц]ти не директор г. Божа Павловић, •у име Српоке књижевне задруге професор универзитета г. Павле Поповнћ, у име Народпе скупштине потпретседник г. Је врем Томић и пародни посланици г. г. Динић и Баџак. Поред званичннх претставннка при суствовали аз' и нретставници скоро свих београдских хуманих, просветних и националних друштава. истакнутн )авнн рад ници н бројно грађанство. Г10ЛАГАЊЕ ПОВЕЉЕ У ТЕМЕЉ Тачно у 11 часова дошао је изасланик Њ. В. Краља Петра Другог ађутант — пуковник г. Мнливоје Дурбешић. Његов до лазак био је спонтано поздрав љен. Присутни оу ду г го клнцали Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. Освећење је, затим, почело. Чииодејствовао је свештеник г. Мнхаило Радуловић. Управник Државне штзмпари је г. Момчило Милошевић про читао је повељу, која је узидана у темељ, испод главног улаза. Затим је свештеник г. Радуловић, поздрављајући изасланика Њ. В. Краља и прноут но грађанство, одржао пригодни говор износећи заслуге нашег народа од ослободнлачких ратова до данас на просветном и економоком подизању. ГОВОР УПРАВНИКА Г. ЧИЛОШЕВИЋА Уирашшк IV Д\||^фЦЈевиК .ОДРжао је. 'затим, "говор $ коуеиу је, између оогалог, рекао: — Данашње освећење темеља нове зграде Државне штампарије има изузетан зиачај, јер је Државна штампарија најстарија културн о -пр осв етн а установа у престоници. Од 1831 го дине, кааа је осмована, до данас, за Г06 година живота, она је стално вршила врло важну култ>трну мисију. Још Доситеј Обрадовнћ, почевшн од 1808 године, ради на томе да се у Београду отвори штаиетарија, јер „чрезвичајан је сврабеж књнгоиздавања," а „типоманија е необуздана." Димитрије Давидовић, Димитрије Исаиловић и многи други родољуби, који су знали праву вред ност књиге, прихватили су Доситебева' жељу и после миого година, по објавл>нвању хатншгрифа 1830, ова је идеја приведета у дело. „Књажеско србска књигопе. чатња", чији је први управник био Димитрије Исаиловнћ, мењала је затим своје називе, пре тварајући се час у „Књажеску типографију" час у „Правителствену типографију", а.ти је стално напредовала, тако да је већ 1833 Киез издао „Типографическо наставленије", којим прописао делокруг рада завода и дужности службеника у њему. У јесен 1833 године, Државна штампарија се пресељава уКрагујевац, где је већ тада обеле жен пут стварању њних добрих традиција, које су сачуване и до данас, јер је Кнез Милош гсро. писао: „цена свагда тако да буде како ће један табак наше печатње у десетак гроша јевтиније остати него у Будимској штампарији". 106 ГОДИНА РАДА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ Од 1835 год. Државна штампарија се налазн поново у Беопраду. Она ое ту често пресељава, јер нема своју сталну зграду, док најзад 1847 године није за њу купљена кућа Штајн лехнера, ковача, на самом при ступу за данашњи мост Краља Александра, чија је половина пр&сечегна и порушена, а у чијем се остатку још и данас на. лази главни део њених радионица. Али већ и пре тога, увићајући значај Др-жавне штампа рије, држава је намеравала да за њу подипне нарочиту зпраду, га захтев тадаип&ег „иншпекто ра" Васе Берара. Изгледало је так да ће 1844 почети са зидањем, али се, нажалост, од те на мере морало одустатн. будући за ј<е „стање правителствене ка се таково да се к грађењу ис-

тог здања за сада приступита не може". После тога, Државна штампарија је за свагда остала у зпра ди купљеној од Штајлехнера, а потом је постепено преносила свој рад у неколико суседнич зграда, које су биле ионајмљива не према потреби, Данас Државна штамиарија ради у осам старих зграда, на разним страна ма Варош.капије, тако да ;е по дизање нове зграде дошло у по следњи час. Па ипак, поред св>»х тешкоћа са којима се Државна штамиа рија морала борнти у току чига вог једног века, она је била пргви расадник добре књиге, а самим тим и важан фактор у ширењу просвете и стварању на ше култ>'ре. Почевши од „Србских стихотворенија" Ковачевића и Стама товића, ко;а је књита црва штам пана 1832 године у ново отворе ној „типографији", до последњег издања „Антологије новије српске лирике" Богдана Поповл ћа, Државна шптампарија је ра стурила у народ читаве житнице добре књиге.. Поред Давидови ћевих „Новина србских", свако Вјроних закона, разних упустава, школских књига и осталих штампарских израђевина, Држа. вна штампарнја је за све време свога постојања штампала црквене књиге. Већ трндесетих година појављује се у њој први „Часловац", затим „Ирмологија" (1837), „Мннеј" (1841), „Требник" (1858), „Псалтир" (1861) и ДРУге књиге за црквену употребу. Готово сви културни радници прошлога века штампали су своја дела у Државној штампарији. У њој је угледао св^та корисни „Забавник" Димитрија Давидовића (1833). Ту је изашао . 1846 године први француоко-српски речник Димитрија Исаиловића. Од 183? појављују :е у Србшји прве кћ>иге Доситејевих дела, у издању Возарввића, израђене такође у Државној штампарији. Готово сва главна дела Милована Видаковића, творца српске читалачке публике, појавила су се у опреми Државне штампарије. РАД ЗА ВРЕМЕ РАТА *Па чак нн велики светски рат није умањио ни прекинуо делатност Државне штампарије. По цену највећих напора, она је на Крфу окупила око себе све младе људе од пера и издавала „Српоке новине", али овога пута са нарочитим књижевним додатком. Путем ових новина, Држав«а шталтарнја је загревала д\тне наших ратника у време њиховог најтежег душевног и физичког страдања. Подизала је морал бораца првко родољубивих песама Бојића, Филиповића, Диса и дру гих, а У исто време, кроз „Вести из отаџбине", доводила кх у ве. зу са остарелим мајкама у ропству. Осим свега овога, да би сачувала љубав према књизи, издала је на Крфу у посебним свескама „Косовске божуре" Д. Филиповића," „Српске народне песме", Мажуранићев еп „Смрт Смаил Аге Ченгића" и Јелићев „Србијаиоки венац", разделивши половину ових издања бесплатно. По ослобођењу, Државна штам парија, поред издавања „Службених новнна" и „Просветног гласника", подмирује својим штампаницама готово све држав не потребе. Али она не престаје да помаже и развитак на.мке и књнжввности, доприно.сећи много стварању читала«гке публике својим популарним издањима. У њеној штампи угледаше света чувена дела Јована Цвијића „Насеља српоких звмаља". „Основи За географију" и „Балкамоко полуострво", а у њеном издању девет књита Вукових народних песама, народне пословице и иародне приповетке, ново издање Ву«овог речника, целокупна дела Њвгоша, одабране стране Змаја, музичка дела Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, као и многе друге знамените књиге. Државиа штампарија и овога пута води рачуна о потребама српзке православне цркве, те је издала „Православно српско на-

28-Х1-1937

родно црквено појање" Стевана Мокрањца н „Божестввну литургију" Јосифа Маринковића. Међутт1, последњих година Државна штампарија је отишла и корак даље, предузевши да у нашој публици развије н смисао за лепом књигом, на тај начин што своја нздања у умегннчкој опреми даЈе по релзти^чп ниској цени. ДРЖАВНА ШТАМИ АРИЈА КАО ПРИВРЕДНО ПРЕДУЗЕЋЕ Али. поред свега гога што је Државиа штампарија за време од преко сто година вршила значај.ну културну улогу. ^на је после рата стално деловала као важно привредно предузеће. Државна штампарија се издржа ва потпуно из својих прихода, : осим тога је успела, премда ради под најтежим условима. досад преда држави као чи:т вишак прикода над расходима око 10«) милиона динара V гот.<ву новцу. Према томе, материјалне жртве које данас држава поднО' си за изградњу нове зграде Државне штампарије претстављају у ствари враћање само једног дела оне суме коју је она соп. ственим напорима привредила за своју булућност. Као управник Државне штампгрије, у име 700 радника * службеника овог завода, смат рам за особиту част да са овога места кажем реч захвалности свнма онима који макар и најмање допринеше да се оствари по> дизање нове зграде Држзвне штампарије. Државна штампарија дугуУе изузетну захвалност Краљевском намеснику Г. Др. Раденку Станковнћу. Лојн је' као Мннистар просвете потписао први акт о подизању нове зграде. Не мању захвалност дугује Државна шта.мпарија Претседнику Министароког сзвета Г. Др. Милану Ст<хЈадиновићу и Краљевској вла ди — напосе бившим Министри. мз просвете г. г. Стевнау Ћирићу и Добривоју Стошовићу као и садашњем Министру просвете г. Димитрију Ђ. Магарашевићу. кој-и су широкогрудо о. могућавали изграћивање овога дома. Господину Мини-стру просвете припада н посебна захвал ност што је својом одлуком одо. брио да се данас, уместо уобичајвног послужења, преда 2000 ди. нара Удружењу графичких рад. ника Државне штампарије за по. магање у болести и смрти и хуманом удружењу организације графичких радника „Милан Милићевић" 10оО д. Са искренмм п^и знањем сећамо се у овом тренут ку и свих оних миогобројних знаиих и незнаних грудбеника. бивших управника, радника и о. , сталих службеника Државие штампарије, који су својим пош. теним радом изграђивали њвну бољу будућност. Захваљујући :вима њима, ја у име целок>"пног особља Државне штампарије изјављујем: да ће овај заслужни завод и у будућности, као и уввк досад, часно доприносити свој удео изграђивању наше про свете, културе и привреде, јер ће његово особље, са већ давно опробаном верношћу и преданош ћу, умети достојно да се одужи за све што држава предузима ради његовог унапређења. У подне, свечаност је заврше на. Гости су разгледали радове.

Писмо г. Хитпера г. др. Шахту поводом његовог разрешења од дужности мииистра народне привреде Бсрлнн, 27 новсмбар ВоН н државни канц&лар разрсшио јс од дужности државног и пруског министра иароднс прнврсде г. др. Шахта, претссдника Ра^хс ба«ке Г. др Шахт остаКе и да-ис на положају прстседника Рајхсбан Г. Хитлер га је истовремено за његове изванреднс заслуге наимеиовао за министра без потфсља За државно! и пруског министра иародне приврсдс воћ и државни чанцслар нанменовао је државног потсекретара у мннисгарству за на родно просвсКивање и пропаганду н шефа игтампе г. Валтера Шунка и то од 15 јануара 1938 годинс. ога врсмена повсрио Је канцслар г. Хнтлер вођење послопз мкнистарства народне привреде министру прстсоднику г. Герингу, опу номоКснику за спрочоћење четворо годишн>е1 плана Г. Хитлср упутио Је прстседнику Рајхсбанке г. др Шахту следеКе писмо. ,Драги г Шахте. 30 Јула 1934 године изјавили сте да сте спремни да преузмете и продужите посло ве чшнистарства народне привреде за време бо\ести тадашњег мннистра д-рз Ш\шта Вн стс отада на том положаЈу новом немачком Рајху и мени указали изв^иредне у* слуге Због тога нисам могао до сада да се решим. да примим ваше молбс за напуштаље овог министар ства. коЈе сте ми упутнли неко*ико пути V току последњих година Међутим. потреба спаЈан >а иинистарства народне привреде са апаратом за извођење четверогодишњег плана навела ме Је да примим валЈе разлоге, коЈе сте поново навели у вапшм молбама за разрешсн>с од дужности министра народ не привреде. „ИзлазеКи у сусрет вашо; же.ТЈИ Ја то чиним са изразом најдубље благодлрностн за ваше изванредне заслуте и то са прнјатном свешћу. да Кетс немачком народу и менн као претседник директорија Рајхсбанке ставити још за низ година на расположење ваше одлично знан>е и неуморну радиност. Радостан, што Кете и у будуКности бити мој лични саветник, именујем вас за министра Са немачким поздравом Ваш Адолф Хнтлер." Погубљен арабљански терориста Хаифа, 27 новембар РаЈтср јавља: Тарориста Фархан погрбљен тпнлг ппр полне. "

Г. ДавидовиЈ! оздравио Шеф бивше Дгмократске странке г. Љубомир Давидовић је, као што омо већ јавили, био последњих дана болестан, због чега није мотао да наиушта стан нити да прима посете, осим само "у изузетним случајеви \га неодложне потребе. Сада се г. Давидовић опоравио и данас пре подне је први пут напустио свој стан и са неколико пријатељгЈ извезао ог у шеттву.

данас пре подне. Материнско удружење одржапо је помен Краљу Апександру, Птаријарху Варнави и свим вепиким добротворима МатеЈрииско удружење приредњ1о >е данас пре подне велик < помен Блаженопочившем Витешком Краљу Александру Првом Ујединитељу, блаженопочив шем Патријарху Варнави и свнма умрлим великим добротвори ма, добротворима утемељачима и члановима. Чинодејствовао .' е епископ г. Внћентије Продансв са три протојереја и једним ђаконом. Помену су присуствовале чланице Материнског удружења на челу са претседницом г-ђом Зорком Влајић. Помен умрпим и погинупим официрима тридесет четврте класе Војне академије Данас у 10.30 часова пре под не у цркви Ружици официри тридесет четврте класе ниже школе Војне академије приредили су својим умрлим и поги нулим друговима помен. Поред офицнра из ове класе, присуст вовали су породице умрлих и погииулик. На по.меиу су ".з класе примећвнн диеизиски ге нерали г.г. Михаило Боди, Миладин Цукавац, Димитрије Жив ковић, Александар СтојановиК. Радивоје Златановић и Милан Рааенковић. Од пензионисаннх дивизиоких генерала помену <е приохггвовао г. Александар Ди митријевић. Од бригадтх гене рала присуствовали су г.г. Сре тен Терзић, Милан Поповић, Ми лан Радовановић. Из ове класе помену је присуствовало и неколико активних и пензиониса ник пуковника. На помену сУ примећени и г.др. Милан Гаври ловић и Ика Панић, индустријалац. После помена одржао је врло лвп говор овештеник г. Драгољуб КомарчиК, који је евоцирао уопомену из времена Светоког рата, када су официрн из ове класе дали своје животе борећи се часно на бојном пољу. Затим су официри из ове кла се отишли на Авалу, где су по ложили венац на гроб Незнандг јунака.