Правда

Поводом прославе стопедесетогодишњице од рођења великог медицинског научника Јан Евангепист Пуркиње као научиик и национапни радник

У спомен стопедесетгодишљи це од рођења славног чешког научника и политичара Јана Еаангелнсте Пуркиња одржзно е јесенас у Прагу н у целој Че хословачкој читав низ свечано сти којкма су присуствовали де легати из иногих земаља. Исго тако на овој свечаности била је заступљена и Југославија. Српско лекарско друштво не давно је одржало комеморатнв ну седннцу, којом приликом је одржано предавање о жив >ту и раду словенског генија Пуркиња. Медицински факултет у Беог раду са своје стране одаје ззслужно признање славном Пур кнн>у. Велики Чех и Слоеен Јаи Е-! тангел1кгт Пуркиње заслужан, | 'е, пре свега, што је унапре лго медицинску науку прошлог зека и прослзвио се овојим с!ај чим метицинским открићима. Као професор физиологије Бреслави он је створио од ње експерименталну нзучну грзну и одвојио !е од опште патологије. Створио је први физиолошки инститтгТ у Бреслави, на коии су се доцнное утледале и друге земље. Доцније, кад је прешао у Праг и постао професор физиологије, основао је засеба-н физиолошки институг. Пуркиње је значајан и кпо творац микропске технике. Он је изградио засебну медицинску прану науке — хисторију (науку о ткивима). Међу иногобројним научним радовима из физиологије значајли су они из физиологије чулних органа. Он се међу првима истакао и као експериментални фармаколог. Нарочито су познатн њ.то ви радови о дкпггалиоу и камфору. У Пуркињевом животу заузи мала су видно место, поред нзучне медицинске делатности, и метност, књижевност и вера. Пуркиње је преводио чешкс песме и књите на немачки, пољ ски и друге језнке, а познаги су његоси преводи Шилероеих гирских песзма на чешки. Он е презео на чешки и „Ослобоење Јерусалима". од Торквата Таса. Пуркиње је врло жи®о учегвовао у борби за национална трава и култ\ргни препород чеш чог народа. Кад је та борба бн м на врхушгу он, као велики -»одољуб и Чех, долази у своју >гаџбину и тада настаје под ■Бегоеим утицајем ера ренесансе чешке биологије и медициле. Да би лекари могли сложније да раде он оснива с професозом Бохумилом А;селтом Друш гбо чешких лекара и ради еиер гично на издавању часописа чешких лекара. Он успева *:а \јселтом да чешки професорн чредају на заједничком уш^вер зитету на свом матерњем, чсш ком језику. Нажалост, није до живео да в-иди дефииитиван гтлод свог дугогоишњег национално-културног рада: издва^ање чешког, старослззног Карчовог униаерзитета. што је при еедено у дело тек 1880 године, дакле једанаест година после његозе смрти. Пуркиње је био један од орпанизатора Уметничке беседе у Прагу. Основао је прињојједан научни одбор за подизање науке и уметности. Он је учесгзозао у целом културном животу Чеха и био врло омиљен у свом народу, тако да је -називан „Отац народа". Пуркиње је одржавао везе са гвима слоеенским народима и био наклоњен Јутослоеенима. Колико су Југословени волели и поштовали Пуркиња најбољг се видело на прослави осамдесе гогодишњице живота славног чаучника (1867) када су иу Ју гословени који су тада жизели у Прагу предали једну адресу. Ту адресу, иначе врло лепо отремљену и украшену српским, чреатским, словеначким и буарским грбоеима, предала је леиијална депутаинја. Садржај адресе је био слетећи: „Славни, врлопоштовани гогподине, оче драги! На дал када цело словенство г дубоком захвалношћу и неиз мерним поштовањем према Теби, СЛ2В -НИ и врло поштоватси -осподине,, прослгвља 80-годишњу успомену Теога рође^ва. приступамо Теби и ми, синови југословенских земаља, да би смо ти у име своје браће и зем љака изразили своја најтоплија честитања. Твоје ме, које тако моћно од јекује по целом културном све гу,*још моћније и достојанстве није разлеже се у срцима Слозена. чији најплемегнитији син и понос јеси Ти! Златним словима остаће кроз векоее исписано Твоје име у нстори;и не само наше браће Чеха, већ и целог осталог словенства, које види у Теби не са мо звезду. која тако силно сија на хоризонгу »ауке, него осећа, воли и поштује у Теби вер

ног и пожргвозаног сина свога, одушеељеног поборника и храб рог вођа у борби за слободу и

Пуркиње једнакост, као и правог апосто ла хуманости, који још и сада носи лучу опште образованости и просвећивања. Приступамо Теби да бисмо бар донекле протумачили одјек осећања, поштовања и љубави, који увек за тебе цветају на обалама Саве и Дунаеа и на подножју Балкана, да бисмо по сведочили Теби у име свнх Јужиих Словен који су се, ти-

; ме што су Те изабрали, славни Господине, за почасног члзна Југословенске академије, труди ж да дају доказа бескрајног и искреног поштовања које пре ма Теби гаје. Да живиш још дуго на ра дост и славу целог словенства. које на Тебе као драгог оца мо гледа и нека не престане Твоје благородно деловање, чији пло дови тако богато цвтају! Нека сија сунце среће и задо вољства још и дуго година на I вом жизотном путу и нека Ти мирисне руже цветају још дуго пред сваким кораком! Слава, Теби бесмртниче, оче драги! Многада љета!" П\ркин>€ је умро 1869 годи не оплакан од целог свог народа, читавог словенства и кул турног света, а сахрањен је у Прагу. Њгово име познато је широм целога света. Он се увек поносио као Чех и Словен, иако је дуже еремена провео у Немачкој и није подлегао гер манизацији. Увек се поносио својим словенским пореклом. На његовом надгробном споменику написано је: „Где год те Бог поееде да живиш, буди ве тн Отаџбини, вери и пријате љима". доиент Универзитета Др. Бранко Станојевић,

Суђење чиновницима Техничног одељна на Цетињу

091II омии шшп

Цетиње, 17 децембар Ј>"Че је био четврти дан суђења Гаври Цемовићу и оптуже»им чиновницима Технтгког одељка на Цегињу. Суђење је традало све до 7.15 часовз с ма лим прекидом у подне. Ингересовање у широј јавносги за овај процес постаје све већс, тако да судска сала не може* да прими све. оне који 6» желели да присуствују претресу. У току јучерашњег дана исгеитано је двадесет сведока. Нек~и чиновници и службеницц Фи нансиске дирекције из Подгори це сасл>'шани су поводом четвр тог дела — односно интерзенцл је за убрзавање ликвидације ра чуна одељка у Дирекцији, као и прводом тога, на који су начин могли нестата исплаћени новчани документи из новчанг архивс Дирекције. То су дјку менти који се ^>дносе на Тех»ички одељак. Испитани су, затим. неколико надзорника путева раои >тврђквања набаиси шодера и туцаника, поводом набазк-г дрзе н^ грађе, као и уопште поводом радова на путу Подгорица — Скадар. У вези са последњим питањем испитани су и «еки од рад нкка, који оу тамо радили у том времену. Састушзки органи Финансиске дирекци-ј-е изјав љују да нису ништа знали 0 ж станку новчаних докумената из нозчане архиве Дирекц^је све док нису били позва1ги 1935 го дине поводом тога на саслуша ње. Тако и-сто н* знају да ли је било боисање и поправљање цифара у званичним књигама. Али из њиховог сведочења мо же се лако закључити да се мо гло доћи до новчаних докумената у архнви иа недозволуен на чин. Тако шеф новчане архиве г. ВиДаковић каже, између осталог, да документн нису би ли довољно оситутрани, јер су се налазили у ошорвним рафо вима у соби архкве. У коју су могли улазити и остали чинов ниии Дирекц»ј<г преко дана. Служитељ Дирекције Капизода каже још и то да су се у новчаној архиви налазиле преко целога дана и две дактилографкиње, јер је соба архиве служила за рад. Саслуша« је надзорник путева г. Нико Радоњић, који се гпо миње у оптужници да је саставио радничку листу на 12.000 ди_ нара по наредби Цемовића и Чакића. Он каже да је ту листу саставио уместо надзорника Брацановића, ко;и је био на отсуству, а чија је била дужногт дз саставља ту листу. Радоњић је листу саставио на 0 онову прибележака, које је добио од Цемовића. Радоњић је саставио такозвану обрачун^ку листу, али не зна да ли је исплата врше.на по тој листи. Наводи да је за вре ме саслушања. поводом ове листе. био уцењиван премешта : ем у Прнјепоље. али да је тај премештај доцније био обустављен. За набавку туцаника сведочн да је занста био набављен у акорду Купљено је на јавној ли цитацији 8о4 кубика тунаникз.

који је био примљел комисиски. Надзорннк путева Новак Ива ! новић, који је био упослен као контролни писар на раду пу^а Подгорица—Скадар код предузимача Сигова у 1931 годиич. потвдђује у целости присганак ЦемоЕлћев за одва;ање 200 ра дника од Сигова и састављање њихових засебних спискова. Каже да је исплату врпгио реж»сер Чакић, али не зна кзд су раднипи иоплаћивани колико чх је било, колика им је сума исплаћена, ни колико су износиле њихоее дневнице од 23 маЈ до 1 јуиа 1931 године. Псшто је прегледао сумњиви рачун списка радника на суму од 127.000 динара, који му је показан, рекао је да не зна тач но да ли је то тај списак, јер јто било давно. Он нема копију од тог оригинала. Све док Вуксан Поповић, радник, каже да је радио на путу Подгорица—Скадар од краја јану. ара 1931 до краја августа 193! године код предузимача Сигова. Дању је радио као фигуранг код инжењера Њежинског, а но ћу вукао воду ради поливања изграђеног пута. Каже да му је остало да прими 1800 динара на име наднице, а да је тек идуће године добио свега 40°/о од те зграде. Наводи да су радови у 1931 години на том путу били вршеми од стране Сигова а не од стране Техничког одељка То он закључује по томе што није чуо ни од једног радника да је Технички одељак испла ћивао наднице. Из тога закључује да у томе времену Одељак није обављао никакве радове н« терену у својој режији, нити 1е било у томе времену икаквог уклањања материјала с пута. Н. Д. Бицикп калетео на руског емигрантског генерапа г. Јакова Шкинсксг и тешко га повредио На раокршхци код „Лондона" дошло је јуче у подне до једног тежег несрећног случаја. Трговачки помоћник Мирко Новакозић. терајући^- битгикл број 5552, налетго је.на пролаз ника Јакова Шкинског, руског емиграхлтког. генерала. Удар је био толико јак да је осамае сетогрдишњи генерал пао на зе мљу тешко псврсђен. Приликом пада, стзри генерал је сло мио бутну кост леве ноге. Од мах ј е пренесен у Општу државну болнииу ради указнвања лекарск-е помоћи. Како су његове повреде теже природе, задржан је «а лечењу. Увиђај«см на лицу места и и сказом очевидца утврђено. је Да је ло ове несреће дошло кривицом тераоиа бицикла. И страга се и даље води

# Српска читаоница осн. вана је у Петрињи. За претсел-*, »мка је изабран учит.— у пен-|

Лекар Кајица В. Пе' дерсен, Данац који је учествовао у нашим ратовима за ослобођење и уједињење На Новом гробљу сахрањен јс Кајица В. Педерсен, зубни лекар из Београда. Покојнн Педерсен умро је 44 години свог живота. У нашу земљу се доселио 1913 године из Данске где се и родно. Од. мах после Балканског рата до-

шао је у Београд где је ступио као асистент у ординацију познатог београдског лекара др Винавера. Чим је објављенСвег ски рат Педерсен је као млад човек желео да помогне нашој националној ствари. Одмах је на разним бојиштима узео виднсг учешћа у лечењу наших бслесних војннка. Још у самом по четку Светског рата он је за интересовао званичне данске факторе за нашу ствар и успео да код надлежних издејсгвује да Данска пошаље у нашузем љу једну лекарску мисију. Међу овим данским лекарима налазило се и неколико познатих хирурга. Ова лекарска мисија за све време рата много 1 *е допринела лечењу наших војника и спасла многе од сигурне смрти. Кад је избио тифус у Ваљеву, покојни Педерсен је са мисијом уложио све напоре да се спасе што већи број људи. Из Ваљева је Педерсен, заједно са данском лекарском мисијом, отишао у Ћуприју, а затим у Ниш. Кад је Ниш заузела непри јател>ска војска, лекарска миси ја се већ налазила ту. Пошто нису хтели да остану даље ту цела лекарска мисија са г. Пе. дерсеном отпутовала је у Дан. ску. Покојни Педерсен је заузи мао једно време положај шефа Пете резервне болнице. Код мно гих наших ратника покојни Педерсен је оставио врло леп утисгк, јер их је задужио својом иегом и пажњом По ослобоћењу Београда покојни Педерсен је одмах дошао почео своју праксу као зуб. ни лекзр. Колико је волео на*шу земљу може да посведочи чињеница што је прешао у православну веру. оженио се Српки. њом, сестоом г. Бракка Обрадовића, адвоката, и славио нашу слазу Светог Стевана. На његовој сахрани узели су учешћа многи стари Београђанк код којих је необично био оми. љен. У име Данског послаиства сахрани је присуствовзо саветник г. Мирнер. Присуствовали су још кчсациони судија г. Милутин Пеливановић, адвокат г. Воч'н Во иновић. индустријалац г. Миле Јанковић и многи други. С покошиком се опростио про та г. Љуба Богићевић, који је свом говру евцирао успомене из рата. кад је покојни Педерсен учинио велике напоре да се спасу многи наши војници од смрти.

На суђењу у Нишу по двостоуком убиству испитивани су сведоци Прзтрес Је одложен на првдлог одбране

Ниш, 17 децембар Данас ј« пред проширеним ве ћем Окружног суда настављено с>'ђење пооидици Павла Ж^;вановића поеодом двоструког уби ства извршеном у селу БујмиРУ Приступа се даљем испитивању осталих 26 сведока. НаЈпре сведочи Ђорђе Живановић. непосредни комшија оптужених: — Оне вечери, кад је нестао Тихомир. чуо сам да пси лају. Кад сам погледао кроз про31 >р у Драгутинову кућу видео сам његовог оца Павла. Имао је нешто у руци, или мотку или ггушку. А чуо сам и јаукање не ког човекз. Кад се водила истрага нисам говорио о јаукању. јер сам се плашио освете, ■пошто су оптужени били још на слободи. На суочењу са сведоком оптужени Драгушн и Павле &еле да нк]е било ни лавежа паса нити јаукања. Потом већи број сведока, сељаци «з Бујмира и околних се ла, гврде да су 4 децембра прошле годин« на Ваведење, кад је нестао .мали Драгољуб, виде.ги на славама У оближњем селу Глоговцу старог Павла и Драгутина са женом Дмитром. Према њиховим исказима Пав ле је на слави био од два по подне до после поноћи. а Драгутшн са ж-еиом од 5 по подне до 2 сага после поноћи. Тада се )авља пред судијама на^интересаитнији сведок, у исто време н веома важан, 12-годишња Стојана Стојковић. Њен улазак V суднииу са њеном мај ком Борикол изазвао је велику радозналост у публицн. Малолетна Стојана, др?тарица несталог Драгољуба. иа питање прегседника суда пгта зна о нестанку малог Драгољуба, прича брзо, повезано, и слободно. — 4>вала сам овце заједно са Драгољу-бом, прича мала Стојана. Одједаипут је наишао чика Драгутин и рекао му: — Што ми уби керушу? — За керушу узећу ти душу! Драгољуб се бранио и рекао да није он убио његову керушу. На суочењу са сведокињом Драгутин вели: — Ја сам разгоеарао са њима. а.ти о керуши »ије било речи. јер је керуша још жива. Мала СтоЈана упада: — Рекао је, рекао. Можда је он заборавио, али ја нисам. Прегседнчк суда се обраћа Стојанки: — Погледај Драгутина и кажи му то у очи. Она одвраћа: — Не смем. Претседник: — Да ли би се могла заклети на твоје речи? Кад је она одговорила да мо_ же, догађа се мали инцидент. јер се из публике јавила Стојанина мајка и викнула: — Не може она да се закуне, јер нема ни 12 година. После тога сведочи Борика Стојковић, мати мале Стојане: — Оног дана кад је Драгутин припретио Драгољубу, због ке-

знјн г. Вујош-гвић.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 17 депембар На данашљем састанку Београдске берзе, па званнчном левнзном тржншту тсндснанја је нешто чвршћа. Чвршћи Њујорк. Лондон, Мнлано, Берлнн Брнсл. Незнзтно су попустнлн Парнз. Амстердам н Праг. У прнватном клнрнн ■ незнатво Је попустно Беч. На ефекгтном тржншту тенденавЈа Је чврста, нарочнто код Ратне штете. Про мет Је н на девнзном в на ефектном тржншту осредњн. На ПродуктноЈ берзи тенденпнја Је код кукуруза чвршћа а код осталнх ие промењена. Девнзе (понуда .тражЈМ са прнмрм): Л<х1ДОн 217.08—215.03: Париз 147.41 14-5.97; Њујорк 4313.57—4277.26: Њујорк кебл 4335.57—4299.26; курс долара за о. брачунаваже 4295.41; Женвеа 1003.52 996 45- Ммлгно 223.93—225.К5: ГТрзг 152.43 •151.33; Амстердам 2411.76—2397.16; Бер лнн 1750.41—1736.53: Брнсел 737.26 732.20; Варшаза 821 23-814.72. У прнватном клирннгу: Лоидон 238.80 —537.20; Беч 873—863; бовози Грчке банхе 27.25—26 55: Берлвн 1410—1390. Државнн папнри Гпонуда.тражњз^: Рента ратне штете промпт. 423.50422 50,_ рађено по 422.50; Термннл за ултимо децембар понуда 423.50; Термннн за у.пимо јануар 423—122. 4*/« аграрне обзезнвце тражн>а 54.75: 4*/» аграрне обвезннае 1934 тражжз 55; 6*/» државне обвезннпе од 5000: пону. а «0; 6•/• државае обвеаанце од 2500: траж ња 77.50; државне обвезанпе од 500 : 7675.25; Блеров зајам 85—84; Блеров зајам 94.50—93.75, рађено по 94.25; б'/» далматннскн аграр од 5000; по«уда 78, раћено по 78—77.75; 6*/» далматннсхв аграр од ГО00: 74.50 -74.25. Аканје (понуда-тражњду Народне бан ке 7550—7500; Прнвилеговзне аграрне банке (снтне) тражња 213. Лозови: Дувански 03.75—13; Лутоиски .'ажња 110. ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшсннаа: раћено 18 вагона 160—179 Кукуруз; раКено 80 вагона 82—101 Јечам: рађево 2 вагона 135.

ЦИРИ11ЦСА БЕРЗА Цнрнх. 17 депембар Београд 10, Париз 14.67; Лондон 21.6075; Њујорк 432.375. Брисел 73.475; Мклано 22.74; Амстердам 240.45; Берлн« 174.35, Беч 80.80, Атнна 3.95, Букурешт 3.25; Штокхолм 111.35; Праг 15.19; Бу. днмпешта 86.25; Варшава 81.80. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗл Загреб, 17 децембар Девнзе: Амстердам 2397 16—2411.76; Берлнн 1736.53-1750.41; Брнсел 732 20736.26; Лондон 215.07—217 08; Мнлано 225.55—228.93; Њујорк 4277.26 »13.57; Парнз 145.97—147.41; Праг 151.33-152.43Цнрих 996 45—1003 52. Прнватни клнринг: Беч 8.64—8.74 (8.69), Лондон 238 новац; грчки боновн 26.052735 (27), Берлнн 13.90—14.10 (14). Државнн папнри: 4»/. аграрне обвезнное 52.50 новац; 6*/« беглучке обвезнкце 75 новац; 7*/. Блер 84.25-84.75; 6*/» Далматннски зграри 72 новац; 7*/. стабилнзацнонн зајам 87 —88.50. АкцнЈе; Народне банке 7500 нова«, Привн .1егодане аграрне банке 212—213. Папнрн индустрнскнх предузећа: О. сјечка шећерана 160 новац; Трбовле 210—240; Гчтман 51 60; Шећергла Пе. тровград 650 роба; Дубровачка плови^ ба 405 новац; Јадоанска пловидбз 405 новац; Оцеанвја 500—550.

руше, моја ћерка ми је то прнчала. али сам јој рекла да о гоме ником не говори, да се не би од нас чуло, |ер сам се 6о|ала освете. И сада ии Драгу. гинова иајка Јевросима претн:" — Једнога ће да пусте, па кад се врати онда ћемо да видимо. Загим се ређају многи сведоци међу којима је најважнији Чадомир Динић, врло добар друг несталог Тихомра. Он об јашњава у дегаље све моиенте. — Уочи нестанка Тихомир је свратио код мене по повратку из Алексинца. Тада ми је прнчао како више не може да ћуги. Драгугинови су му обећади 1000 динара да не прича ништа о оној вечери, кад их ]е видео да ваде из песка леш малог Дра гољуба. Али како су они слалч нека писма у коЈИма оптужују Тихимира као убицу, то ми је рекао да ће сугра изићи све на видело, да ће открити ко је у_ био Драгољуба, и ако случајн.о погине го ће бити од Драгута. на. Затим ме је позвао да сугра свратим код њега, да вндим лако стоји ствар. Кад сам дошао њега већ није било. Сведок Чедомир Динић наставља да прича сад о Једном другом догађају: — После несганка Тихомиро_ вог Једном у винограду разговарао сам са Драгутином и при чао иу да ми Је Тихомир рекао да је видео Драгутинове како у његовом песку ваде Драгољубов леш. Он ми је тада одговорио: „То се тебе ништа не гнче. Немој враг да те носи. Не причај то, јер ће и тебе тама да изеде". У суочењу са сведоком опту_ жени Драгутин потврђуЈ "е да је с њим разговарао о Тихомиру, али упорно одбија да је било речи о враговима и тами. После саслушања жандариери ских наредника Лујо Лучића и Софронија Радосављевића позват је сведок Велимир Живадн новић из села Бујмира. Њему је угинула кобила, јер ј'ој |е ве ко ишчупао језик. Он сумња дз је то урадио оптужени Милорад. брат Драгутинов, с којим је бно V свађи. Милорад се куне да није то он урадио, на шта му државни гужилац каже: — Како се кунеш за кобилу, а нећеш за ова грозна убиства. Тад је Милорад устао и рекао; — Ја се кунем на све. Ено, ви дите ли ону слепу богињу. Ја немам већ једно око, али ако лажем да изгубим н друго. Тиме је завршено саслушазање сведока, па су се почела читатн акта прчложена истражном ма_ теријалу. На крају претреса дао је реч бранилац оптужених г. Бора РаЈковић, адвокат из Нишг. У својој одбрани г. Рајковић вели да се цела оптужница заснива на вероватноћи и на исказима сведока. који нису ништа вн делн својим очима, већ чулн само поједине ствари, било од оптужених, како они кажу, што оптужени упорно одбијају, или од несталог Тихомира. Стога бран-Јлац ставља неколико пред лога међу којима да- се писмо. у којему се напада Тихомир као убица, а за које оптужница вели да је нгписао Драгутин, упу ти понова сада у Београд на а_ нализу и да се пре доношења пресуде изврши увиђај на лицу места из многобројних разлога. Тада се судијско веће повукло на већање по овим предлознма. И они су сви прихваћени. осим поновне знализе помену. тог писма. Тако н после тродневног суђења поводом нестанка малолет ног Драгољ\'ба Миловановићз и средовечног Тихомира Антића оба нз села Бујмира, није скинут вео тајансгвеностн са тих догађаја. Цело село је скоро устало да сведсчи протнв породице Живановића. Сви су убеђе ни да су они убили обојицу не_ сталих сељака. Међутим, оптужени тумаче да је цело село про тив њих због утрина, ради којих се парниче са целим селом. И они верују да је Тнхомир жив. можда негде преко гранипе. Да ли ће суд ту тајну расветлити, видећемо кроз који дан. д. б.

Похв:тони сџ извршиоци разоојништвп под Дволом н упућени суду

После сзестране исгоаге органа КрЈгвичне полжт е Управе града Бгограда. на-јзад је оа светљено тајанствемо разбојни шгво иопод Авале, који је извр шено пре неки дан и којом су приликом непозната лица опља чкала Једног имућног земљораДнмка, Лнца која су ухапше на у еези са оеим разбојништвом су Ми.тутин и Милан Живковић и Живко МатаЉ Ин

тересантно Ј*е да су Милан и Жиђко признали разбојништво У целости, док Милути« пориче да је у ње\гу учеггвоеао. Опљачкани сељак је позмао на падаче. Сва ухзппгена лица упућена су данас пре подне истражном судији Окружног суда за округ београдскн на даљу «адлежност .