Правда, 28. 01. 1938., стр. 3

Данас су прославе Светога Саве обављене у Београду на величанствен начин ГСрослави су присуствовале огромне масе грађана

На Уннверзнтету

У свакој епохн нашег напноеалног жнвота Светн Сава је бно као личност н трудбеннк најближн народннм осећањима. Светосавскн култ постао је у сгвари у нас светосавски еп, у којему су дошле до пуног н складног изражаја најлепше тежв>е нашег народа. Тај култ се, пгга више, подмлаНнвао, освежавао напоредо с мен>ан>ем разних облика у нашем животу. Јер тај култ није произвол»ан, апстрактан, нзвештачен, иего је поникао у једном исторнском тренутку као напионална ■ друпггвена потреба. Алн најлепше је да је данас у том култу недељиво н свесно сједнн>ен>а пела наша школска омладнна. Она у е>ега уноси сав полет и све лепоте своје младости и љубавн. У свим школама у нашој земл>и иаша школска омладина данима је већ грозничаво припремала свој велики н лепн дуг Светом Савн. На самим свечаностима оиа му је, преко песама, рецитација и разннх игара, све у нацноналном духу, одала своје свесрдно днвљење и љубав. Бнло је право н стварно место Светом Сави у тим искреним националннм манифестацијама. Јер наш иацнонално-друштвени живот сједиљује у себи светосавске смернице, тако јасно н сликовито изражепе кроз векове. Школска омладина је освежила и подмладила светосавскн асулт, уневши у н>ега нове и топле акценте. И тако увек, нв године у годину. Ни једна школска иннцијатива није у стањт да у толикој мери изазове одушевт>ење, пробуди, распалв радозналост и сједини снаге пгколске омладине као ом светосавске манифестације. Све је то жнв докав да светоеавскн дух живи дубоко у душака, мислнма ■ осећањима ■нн нтколске омладнве. Тога дш све што је векад у шивоту емладнне »ауанмало взвесно ■ вачајније место сада добнја сасвнм споредно. Дечје душе су кае препорођене. Погледајте те љупке, младалачке, насмејане и племените ликове! Нека топлина преовладала је њиховнм душама. Светн Сава живи у најлепшем н најдубљем увбуђењу омладнне. Живн у њиховој чистој ■ дубокој искрености. А нскреиост је, ивмеНу осталнх, највиша вредност у животу. Све ове светосавеке светковине су дирљиве омладинске апотеозе Светом Сави. Прослпва Свбтог Саво у цпквама НА АРХИЈЕРЕЈСКОЈ САУЖБИ У САБОРНОЈ ИРКВИ САУЖИО ЈЕ ЕПИСКОП Г. ДР. ЈОВАН У Саборној урквн одржана је свечана архијерејска служба. Служио је нишки епископ г. др. Јован уз асистенцнју свештенства. Служби су присуствовали митрополити г. г. Петар и др. Гаврило и епископи г. г. Емилијан, др. Сименон шабачки, Дамаскин и викарни Сава. За време службе одговарало је Прво београдско певачко друштво. На крају службе, пред препуном црквом, професор г. Живан Маринковић одржао је лепу и са-

држајну беседу о заслугама Светога Саве за Српску православну цркву и нашу културу. АРХИЈЕРЕЈСКУ СЛУЖБУ У ЦРКВИ ПОКРОВА СВЕТЕ БОГОРОДИИЕ СЛУЖИО ЈЕ СКОПСКИ МИТРОПОЛИТ Г. ЈОСИФ Црква Покрова св. Богородице у Кајмакчаланској улици била је данас препуна света још у девет часова пре подне: служена је велика. архијерејска литургија која траје обично по два сата. Лнтургију је служио скопски митрополит г. Јосиф, уз асистенцију четворице протојереја г. г. др. Милоша Паренте, ректора богословнје у пензији, Милоша БранковнНа, Илије СавковиКа, старешнне цркве.

Свечано сечење кодача на Универзитету

н Божндара ИлиКа, са ђаконом г. Деднјером. После свршене литургије, око десет и по часова пре подне, митропо лит г. Јосиф одржао је лепу светосавску беседу о темн: добри пастири полажу своју душу за свој народ. Митрополит г. Јосиф истакао је у чему је Св. Сава, снн Стевана Неман>е, тај добри пастир који је за својс стадо и за народ прнпремио своју душу и н>у положно. Он је мирио своју браћу на престолу. крунисао брата, отклањао утицај наших непријатеља споља, положио темеље схватању верско-националне мнсије нашег народа. — једном речи, давао велики и светао пример којим стопама треба наша истори-

ја да креКе. Следећи његовом примеру, и Блаженоупокојени Патријарх Варнава, као и толики други наши првосзештеници и свештеници, настављао је дубоке традиције наше светосавске цркве, проповедајући велик љубав и хармоничност у свом стаду. Том светосавском завету, чије је основе назначио његов творац Св. Сава. имамо да захвалимо што смо изишли здрави и читави из многих мука, нево-Ђа и народних несрећа; што смо чврсти н постојани. н што свој народ виднмо окупљен око православне цркве, једнодушан и сабран у свом духовном животу. ЗавршујуКн свој говор, мнтрополит г. Јосиф апеловао је на све верне да се данас, више но икад.

У Трговачкој академнјн

чвршКе и тешње збију око Свете православне цркве. На крају је митрополит г. Јосиф делио нафору и благослов искупљеном народу који му је прилазио руци. У ЦРКВИ РУЖИЦИ По свим православним храмовима у Беаграду одржане су у вези прославе Светога Саве све чане, архијерејске службе. У цркви Ружици, у Граду, пред велнким мноштвом народа, службу је служио жички епископ г. др. Николај Велимиро вић. који је по завршеној литур гиги одржао велику беседу о Светом Сави, људима од вере, Светосављо', Јеванђељу и нацио налности

Универзитетје евечано прославио Светога Саву у својој стотој, јубиларној години

Данас пре подне на веома све чан начин лрославио је Београд ски Уаиверзнтет своју славу Светот Саву у великој дворани •нове зграде Универзитега. И овога пута дворана је била дупке пуна угледних личности, наставника Универзитета и студе. ната. Нешто после 10 часова почели су пристизати гости дочскивани од професора, доцента и асистента Универзитета. Међу првима је дошао епископ загребачки г. Доситеј са епископима г. Викентијем бањалучким, Нектаријом тузланским, и викарним епискапом г. Савом Трлаићем. Потом су ушли у дворану командант Београда армиски генерал г. Петар Косић, гувернер Њ. В. Краља г. Јеремија Жнвановић, саветннк француског посланства барон г. Кош, намачкн посланик г. Херен, претседник Касационог суда у Београду г. Русомнр Јанковић, претседник Београдске општине г. Влада Илић. врховни рабинер г. Алка лај. Затим су се појавили у дво рани потаретседник Сената г. Светозар Томнћ, потпретседник Народне скупштине г. Фрања Мархић, бискуп Старо - като личке цркве г. Калођера, управ ник Војне академнје генерал г. Цукавац. Прослави су присутни г. г. Ди миприје Магарашевић, министар просвете и Милетић. министар за физичко васпитање. Нешто пре 11 часова у двораму је ушао изасланик Њ. В. Краља Петра Другог, дивизнски генерал г. Никола Христић Кад се појавио г. Хрнстић студенти су бурно клицали: — Жнвео Краљ! Кад је изасланик Њ. В. Краља генерал г. .Христић пришао и поздравио се са епискоиомг. Доситејем, студенти су и остали гости дугим и френетичним аплаузом поздразили са узвицима: — Живео Краљ! Потом су сви декани фзкултета на челу са проректором г. Петром Ницићем сталн за сто, док је ректор г. Драгослав - Б Јовановић са једиим студентом био к?рај проте Николе Божнћа. У дворани међу гостима су се налазили и многн професори Универзнтета, међу којима су нарочито запажени г. г. Павле По повић, др. Драгољуб Аранђеловић, др. Мнливоје Лоззнић, др. Леон Којен, др. Милан Бартош, др. Борнслав Лоренц. др. Милан Жујовић и други. Прота г. Никола Божић са ћаконом г. Угљешом Јелићем обавно је црквени обред н пресскао колач са ректором г. др. Јовановићсм и једннм студентом. На јектиннја одговарао је хор академског певачког друштва „Обилић" под управом г. Бранка Драгутиновића. Академско певачко друштво „Обилић" отпевало је химну Светом Сави, а затим народну химну. Потом је ректор г. др. Драг, слав Јовановић, топло поздрзв љен од студената одржао дужи говор. ГОВОР РЕКТОРА Г. Др. ДРАГОСЛАВА Б. ЈОВАНОВИЋА Ректор Београдског универзитета г. др. Дргаослав Б. Јовановнћ у свом говору углавном је рекао: — Данашњу прославу Св. Саве одржавамо у години која је јубнларна за наш Универзитет. Ове јесени навршиће се сто година откада је основан Лицеј из кога се. у току једнога столећа, развио данаш њи наш Уннверзитет. Лицеј је осно ван 1838 године заједно са гнмназијом. али је већ идуће године донета Уредба „да се Лицеум као внша и свезе и сношнија никаквог са гимназијалним немајуКа школа од гимназије одјели, и свако заведеније за себе своје одјелно управљеније да има". Истом уредбом установљено је и звање ректора кога су

професорн бнрали по међусобном договору. Пет година доцније, 1844 донета Је уредба о устројству лицеја, у којој се он назнва Лицеи прописано је да се у њему предају науке философске и правословне, као и друге овим сродне науке, с којима Ке се изобраеније младежи у Отечеству нашем акључити и савршити". Године 1863 Лицеј је претворен у Велику Школу са три факултета: „философ ским, правним и техничким, а 1903 годиие донет је закон о оснивању Уннверзитета. Овај је закон предви1)ао шест факултета, алн су пре рата постојала свега три: философски, правни и технички са укупно 770 ученика. После рата основана су н остала три: медицннски, богословски н пољопрнвредно-шумар. Седмн факултет — ветерннарски основан је 1936 године. Осим тога основани су н филозофски факултет у Скопљу и Правни у Суботиуи, тако да у састав београдског Универзнтета улазе данас девет факултета са укупно 800 ученика. — У току прошле године научна делатност на нешем Универзитету

била је врло жива; и у току те године наши професорн су објављивали своје научне радове у земл>и и на странн н узимали учешКа на научним конгресима. Позиванн су да држе предавања на другим универзитетима; тако је један наш колега држао целог овог семестра предавања на више немачких унивсрзнтета, а баш пре неколико дана други наш колега је позват да одржи низ предавања на Универзитету у Греноблу, који изражава задовољство што се може обратитн једном свом бившем ђаку, признатом научнику. који је тамо оставио најбоље успомене. Овакав рад на нашем Универзитету јесте довољна гаранцнја да Ке он и у будуКе своје задатке с успехом испуњаватн, развнјати и даље рад на науци и давати довољну стручну спрему из свих научних грана које се на њему предају н тако развијати нашу националну културу и бити од праве користи своме народу и држави. — Блаженопочивши Внтешки Краљ Александар Први Ујединитељ коме нека је вечна слава и хвала, поднгао је Студентски дом

и тиме у многоме помогао студенте: у Дому је смеаггено до 300 сту дената. У Дому студенткиња „Краљица Марија" живи 100 студенткиња. у Дому Гајрета око 150 студената н студенткиња, и у интернату Богословског факултета око 100 студената; што све заједно нзноси испод 1000. Затим је г. др. ЈовановиК рекао: — Исто тако тешко је и питање исхране студената. Сиромашни београдски студенти хране се у не- ( колико студентских менза под врло нехнгијенскнм околностима. Стога је неопходно потребно да се што пре подигне нарочита зграда за Општу студентску мензу, у којој би могло добијати здраву и јевтину храну бар 1000 најсиромашнијих студената. Универзитет се нада да Ке таква зграда у току ове године бити подигнута уз помоК државе. Ове тешке прилике под којима студенти живе, врло неповољно ути чу и на њихово здравље. Фонд за здравствену заштиту студената, који постоји на Универзитету, чини све што може, али му на расположењу стоји свега 250.00.— динара годишње, што је врло недовољно. Због тога би потребно било, да се целокупна сума, коју студентв уплаКују за Централни здравствени фонд, ставља на расположење Фонду за здравствену заштиту сту дената и да се та сума још П повеКа. Универзитет се залаже за подизање санаторијума за оболеле студенте; ово би се могло остварити на тај начин што би се Фонду за здравствену заштиту студената ста вила на расположење из Централног здравственог фонда сума коју су студенти у тај фонд до сада уплатили. Прошле годнне створено је и Потпорно удружење које има да настави рад раннјег Фонда за потпомагање сиромашних студената. Универзитетски одбор обратио се дужницима старога фонда да врате позајмљене суме, и велики број дужника се томе одазива. Поред тога г. Министар просвете прописао је Правнла Потпорног удружења, по којнма је свакн студент дужан приликом уписа да плати 25 динара у корист Потпорног фонда. Декзн Медициноког факултета г. др. Александар Костић прочитао је награђене темате.

Награђени светосавски темати на Универзитету

Универзитетскн сеиат на својој седници од 24 јануара 1938 године, по саслушзњу предлогз Савета: Филозофског, Правног, Богословског, Медицинског, Техничког и Пол>опривредно шумарскг факултета за награде Светосавских темата одлучује да се ове године о СветосавскоЈ" прослави награде наградом Ње говог Величанства Краља од 2000 днн. 1) Видорије Блечнћ, студент Филозофског фамултета, за темат „Ново налззиште

Леополидум Алпинум". 2) Ставислав Бајић, докторанд Правног факултета, за темат „Индустрија гвожђа у Југославији"; 3) Благоје Андоновић, студенг Богословског фамултета, за темзт „Аутономна оргашизација Српоке православне цркве у Кар ловачкој митрополији у време»у.од постанка Митрополије па до уједињења Српске цркве"; 4) Александар Жигмановски, студент Медицинског факултета, за темат „Топографнја хилуса сле

Хор ученика школе Кр аља Александра

Деца забавишта у Палнлули, наг рађена светосавским поклонима

зине"; 5) Владимнр Попов-Азотов, студент Техннчког факулте та, за темат „Критичкн расмотрити све методе за елекролитично добијање натриум хндрок сида и хлора"; 6) Куне Ђорђевић, студент Пољопривредно шумарског факултета, за темат „Коровно семење долине реке Радике и Црнога Дрима". 1. На Филозофском факултету 1) Борис М. Петров, наградом од 2000 динара из Задужбине поч. Луке Ћеловића-Требињца, за темат „Квантитатнвна испити вања популације ситних сисара шумске жнвотне заједннце у области Мајданпечке домене"; 2) Ђорђе М. Вучнћевнћ, наградом до 2000 динара нз Фонда Милала А. Станића, ученнка 2 разреда гимназије, сина Оливере н Андре Станића, за темат „Прилог познавању еруптивних стена Ржана и Пернстера". 3) Војнслав Јанаћковнћ, награ дом од 1300.— (хиљаду триста) динара из Фонда Стане и Јована Жујовнћа, за темат „Доња Сармат у Каменом Потоку код села Кумодража"; 4) Бранко П. Див. љан. наградом од 1100.— (хиља ду сто) динара из Фонда лр Драго.љуба Ђ. Петровића, за те мат „Породица као васпнтна сре днна"; 5) АлексанДар П. Днмић, наградом од 1000.— (хиљаду) ди нара нз поклона поч. Слободанз Ј. Јовановића, за темат „Климз