Правда, 04. 03. 1938., стр. 12

1 Днкета ј „Наше књижевне прилике данас Н?1)У I су обележене, оличене хрпама нераспродатих књига код појединих писаца и књижара",каже плодни дечји писац г. Краљић

[а шшсријв

шншшшшншшннпннннипшиш

Шнбеник, 3 март Друт Владнмнра Назора. В. ЦЕмнна и Р. Каталкннка-Јеретова. омиљснн дсчји песник г. Јос. А. Кра.г>н1 повукао се из >авног жнвота у тишину на перифериЈи Шнбеника. Да бисмо употпуннли анкету „Правде", посетили смо г. КраљиНа и поставилн му неколико питања. коЈа интересују нашу кулгурну Јавност. Г. Јос. Крал>иК се спремно ода»вао нашој молби и најпре нас об*вестно о своме досадаштем и садашњем кн>ижевном раду. — НапоменуКу одмах да се углавном бавнм нашом дечјом литературом. То је она наша необаађена грана, којој, на жалост, многн још ни данас не припнсују онолику важност која јој прнпада. Јер васпитавати и васпитатн младеж на педагошким прнниипнма значи ударати наЈЗдравиЈе и управо граннтнв теме.Ђе будуКсм човеку, а уједно стваратн нашу будуКи читалачку публнку. Поред листа за младеж „Младн Истран", првог своје врсте у Истри. а нсто тако и првог календара за младсж уопште „Јоргована", које сам издавао неколнко година. сара!)ивао сам и сарађуј^м у готово свим нашим српскохрватскнм листовима за младеж у Југославнјн. Посебно издао сам збирке прича н песама под насловима „Соколке", „Истранке", „Сузе Истре" и „За нашу децу". У последње доба напнсао сам „Ратне приче", приказе „Наша приморска места и градовн". „ПустЈгљаково звоно" и позоркшне игре „Бегунци" н „Отерани". Наравно да све то чека на прелав оног уског ■ тајанственог моста, преко којега се данас само ув особнту среКу ш васебну наклоност може доКи до нашнх реткнх ивдавача. Поједине моје песме и приповетке поразбацане су н штампане у разним нашим новннама н ревијама. — Шта мнслите о нашим књнжевннм прилнкама уопште? — Наше данашн>е књижевне прн лике ннеу ружнчасте. Требало би реКи сушту истнну. а та је у многочему и горка. НеКу да наводим оно најбитније, што раздваја нашу н онако скромну читалачку публнку на две половине, јер то веК спада у полемику, а за ту нашу данашњу модерннју грану „литературе" ннсам бно никад загрејан. РеКн Ку само то, без бојазни да Ке ме моКи неко на темељу чнњенииа дезавунсати, да ми дапас н немаио оне н онакве чнталачке публнке, која бн одговарала пропорцноналном броју пашег народа, како је то нначе пример код многвх, па н мањнх народа од нашег. Стварати чнталачку публику ннје само питање наших настав!з#ка, квко се то обично и погрешно мисли, веК у то знатно засепа и сам рад књижевника. За постизање цил>а нма методички рашчињеннх внше стаза н путева, а један од главних био би да се пречесте полвтнчке екскурзнје за.мене књншевпн.м будннцама по пашнм селвма ■ градовнма. Јер дигнути се високо, а не нматн под собом снгурно тле за спуштање, не видетн очи које нас прате ни уши кој« нас чују, значи лет у маглу и облаке са спуштањсм у празни■7- Наше књнжевне су прнлике даввс обележене ■ олвчене хрпама ■ераспродагих књнга код поједанвх књижевника ■ књажара. Равумева се, дв то није општи случвј са сваком поједнном књигом и свакнм поједнннм писпем, алн да је утлавном тако не може се порсКи. Не оспорава се, наравно. нв сваки напредак. али му корацв свакако нису завидни. — Нашн књижевни часописн? — Ничу , пропупају, неки се чак и расцветају, али кад би и.мао да избије плод непозванн ледени ветровн и магловите долине прекину му нит живота. Тек погдекоји успе да се отме, јер му је корен захватио нешто дубл>е или му је успело да презими неколико знма у — стакленој огради. Старнх стабала са крошњатнм грањем готово н нема. НајвеКн је непријатељ њиховом расту и напретку данашња настрањеност. која је често немилосрдна и са нашим наЈодличнијим псрима. Јер се, на жалост, не пнта шта, веК ко... Факат је. да није до данас. у новије доба, ниједном нашсм књижевном листу успело да окупи око себе све наше боље писце. а узрок томе у данашњнм приликана ннје тсшко погодити. Цене листовима су, према данашњим приликама превелике, а какве су те прилнке — то внамо. — Шта мнслнте. г. КраљиКу, ко је наш најбол>и писац? — То се питање није до двнас хогло рашчнспггн ни у круговнма !аших понајбољих крнтичара. У гоме игрв своју васебну улогу н • кус. А укус јв у песмн, новели. роману в драмн свакако једав од

фактора. који се често нспо.т>ава на уштрб уметннчке стране појединих дела. — Наши нздавачн! Шта мислнте о њима? — Муку муче и онн! Препуне су им књижаре н стоваришта. Многи су почели, а онда и посустали под властитим бремсном. О доброј вољи не може бити никакве двоумице, јср је издавање књига чссто у всзн с њиховим животним питањсм. Уклештснн, мсђутим, огромним нздацнма и малим бројем итсрссената одбијају и најуспелија дсла и ограничавају се на издавање школских н научних књнга, где је и цена споредна ствар за онога који мора да набави какву књнпу, а према томе и покриКе, па и добитак осигурани. Примсри су уистини жалосни. Дово.ђио Ке бити да напоменсмо како веК данас ннј ч реткост да се поједина дела и нашнх признатпјнх пнсаца штампају пре у нностранству у преводу неголн у орпгнналу — у отаџбннн. Узрок остаје увек нстн: цема ко да чнта! Иначе нма и лепих примера пожртвовностн и подвига на ризик. Куглн и Загребу и Геца Кон у Београду предњаче, јер су они у издавању универзални, док готово сви остали обрађују само по коју грану. — Све чешКе избнјају на површину сељачки писци. Шта вн внднте у тој појави? — Појава сељачких пнсаца ннје стара. Избнјв внатннје у последњих две деценнје. Свакако нешто што бн било кадро да нај-

успешннЈс ствара и подиже нашу читалачку публику у ширим слојевнма. И лепо и утешно, кад не би бно н ту избио онај жалац. кјон може не само да убоде веК и да отрује. Ннје уопштено. али је та грана наше литературе ипак у добром делу страначка или бар племеиска, на једној и на другој страни. а то је оно што не ваља. Тнме се ударају темељн једпој нежел>еној подвојености, што бн могло да оспори наш општн напредак н да још више угрозн пут писаној речн на прслазу моста од дела у целину. Важан бн био задатак нашнх књижевних кругова да на време уважс чињениие тнх разлика, које веК данас постоЈ*е и сваким се даном јачају, па да сагласно избнју клинове. који бн нмали да означују неке „начелне" међе и подршке подвојеностн основане на начелима данашње политнке. којој не би смело бити места у области литературе. Иако то изгледају, онако на пречац просуКивано, ситнице, ипак је то у стварности једна опасна књнжевна стратегнја, што би нам се могла у блиској будуКности немило осветнти. Наш сељачки иарод је добар и способан готово за сваки рад, па тако и за књижевност, само пгго бн требало порадити на томе дв му се врхови код умног стварања не испреплиКу с гранама свакидашњице. веК да сс сл>убе с крошњатим стаблима на проветрнни под чнјим је грањем дово.ђно хладовнне и ужнвања за свакога... Б. Ј. Л.

Родитељи ђака скопске Музичке школе траже да се врате наставници који су поднели оставку

Скопл>е, 3 март Поводом догађаја у овдашњој Музичкој школи „Мокрањац" о коме је „Правдв" веК пнсала. одр жана је у сали дома Трговачко индустриске коморе конферен ција родитеља ђака који похађају ову школу. Поред ђачких родитеља, конферснцијн су присуствовали од стране управе певачког друштва „Мокрањац" • прстседник друштва г. др. Војислав РадовановиК. професор Универзитета. и још неколико чланова управе, као н ннспектор Банске управе г. дрТома СмиљаннК. Конференцију је отворио и прет седавао јој г. др. Вид. ЂурђевнК. гснералнн секретар Тр^-овачко нн дустриске коморе у Скопљу. којн је прво објасиио да је конференција родите.т>а сазвана да би се на њој проднскутовала снтуација, у коју је доведсна школа „Мокрањац" оставком директора г. Јо снпа БрнобнКа н осталих настав ника. Родитсљи треба да анају хо Ке ли њихова деца и даље у шко ли моКи да добијају оно музнчко образовање које су до сада доби јала. Г. др. ЂурђевиК затим Ј - е аамо лио г. др. Војислава Радованови Ка дв вао претседник певачког друштва „Мокрањац" које је вла сннк музичке школе објаснн разлоге којн су довели до оставке днректора и наставника школе н да нзложи како Ке тсКи будуКн рад у школи. Г. др. РадовановиК у дужем нз лагању рекао је да је до оставке г. БрнобиКа и осталнх наставника дошло њиховом кривицом, из ра злоге које је г. БрнобнК изнео. Он је наиме рекао да је саветодавни одбор школе на својој седиици од 22фебруара донео одлуку да се отпусте наставници ове школе г. Трајко ПрокопијевнК и г-ђа Је лнсавета КатериниК — Плотннц ка.Саветодавни одбор је то учннио зато што није био вадовол>ан радом помеиутих наставника. а на рочито г. ПрокопнјевнКа. За г. ПрокопијевнКа н г. др. РадовановнК тврди да нема ни довол>но квалифнкацнја да буде наставник. Међутим, директор школе г. Бр нобиК ннје се сложио са овом од луком Саветодавног одбора па је наговорио. каже лр. РадовановиК, и остале наставнике да поднесу оставке. Њихове оставке су уважене и саветодавни одбор ан гажовао је на њихово место друге. Г. др. РадовановиК аатим критикује рад г. БрнобнКа и каже да се није покоравао наредбама саве тодавног одбора, да је на своју руку скратно часове од 30 на 20 минута. Прочитан је рефсрат ннспекто ра Банск* управе г. др. Томе Сми лаииКа којн је по наређењу Банск«

управе пре два дана извршио преглед рада у школн. У своме ре фсрату г. др. Смил>аниК, пошто је утврдио да су директор и настав ннци поднели оставке због отпу штања два поменута наставника вели да је рад у школи нормално настав.т>сн, и да је ангажован нов вршилац дужности директора н нови наставннцн. Затим је узео реч дирсктор школе у оставци г. БрнобнК. чнју су појаву на говорници ђачки ро дитсљи топло поздравили. У својој речн г. БрнобиК, пози вајуКи се на правила школе. нагла сно је да се без његове сагласно стн наставннци нису могли отпу стнти, јер је што се тиче вођења школе он има одрешене руке Али ако су наставницн и преко њсгове воље отпуштенн. он је сма трао да внше не ужнва поверење саветодавног одбора те је морао поднети оставку. Г. БрновнК побнја даље наводе г. др. РадовановнКа који се одно се на рад у школи док је он бно директор. Каже да је тај рад био у свему добар, а успесн зввидни. Под његовом управом школа је у спела да одужи дуг од 40.000 ди нара који је он аатекао н да урав нотежи буџет. Нетачно је. вели даље г. Брно биК, да су часовн трајали. уместо трндесет, двадесет минута. Г. др БрнобиК се чуди тврђењу г. др. РадовановиКа да г. Прокопи јевнК нема квалификаинја за настазннка н пита: зашто га је онда школа „Мокрањац" ангажовала? У истом смислу говорили су н наставница школе у остввци г-ђа Лепосава ПавловнК н Трајко Про копнЈевиК. Затим су од стране ђачкнх ро дитеља говорилн г.г. инжењер Бо рнвоје АтанацковнК, Бора НатнК, г-ђа Лепосава МарковиК, професор. и г. др.АнастасијевиК, савет ник Банске управе. Сви говорннци су углавном нстакли да разлозн које је изнео г. др. Радова новиК нису таквн да је морало до Кн до ових промсна у школи. За тим истичу да у случају вко се г. БриобнК н остали наставници у школу не врате више неКе дозво лити да им деца похађају школу. јер Кс новн наставннци донстн но ве мстодс, а то Ке иКи на иггету у спеха. Због тога родитељи траже да саветодавнн одбор у најкраКем времену обавести родитеље хоК«ли вратити отпуштене наставннкс Иабрано јс пет лнца. која Ке л • ље водити акиију у том правцу. љ. д.

Г1ШШ11Г1

Љубљанско позориште приказало је досад скоро све Нушићеве комаде

Љубљана, 3 ма>рт Ма да словеначка ку.ттурна Јав ност пажљнво пратн све догађа је у иашоЈ држави, ипак се мора признати да ниједном од њих није посветила толико па жње и толико топлих разматра ња као недавној сирти нашег сла вног комедиографа Бранислава НушнНа. Све љубљанске новине и сви часописи Нушићеву смрт о жалили су кроз опширне прика Зе живота н заслуга велнкот и неуморног ствараоца као ненадо мнадивн губитак целе наше књи жевности, поготову драмске. По знати словеначки критнчар и ре ферент за културне догађаЈе у соим словенским књижевностима г. Божидар Борко неколико пута у љубљанском „Јутру" до носио је у преводу извесне сати рнчне и хумористичне цртице НушиКеве, поред опширних чла нака о Нушићу као књижевни ку и комедиографу. Та велика пажња словеначке куЈггурне јавностн према покојном Нушићу проистнче свакако само из велике љубави, коју је неумрли комедиограф током по следњих година стекао у Слове начкој својим делима. Кад се има у виду да је словеначки д> - х васпитан у сасвим другнм при.ти кама и околностима, него пгго је дух средине из које је и за коју је, бар у већнни, Нушић стварао, онда се симпатије сло веначке јав^ности према Нушићу лјогу об|аснити само Нушићевом способношћу да кроз своје дра ме и комћдије, чији је матерн јал скоро увек узиман из једне и нсте средине, погоди својом сатиром н својим духом оно што је својстеено свима људима, без обзира на то из каквих су прн лика н на какву су средину нау чени. Нушић је имао феноменал не успехе у свим срединама, али највећи и најприснији успех је пожњео баш у средини. која је у његовим комедијама видела са му себе, јер га је до танчина ра зумела. Самим тим постаје јас но и то да извесне Нушићеве комеднје, које су у Београду и Загребу, ла и у иностранству. феноменално дочекане, у Л>уб љани нису имале онај успех, који се очекивао с обзиром на квалитет комада, посматраних из домаће средине. Тако је, ре. цимо, случај са фолклористичним комадима Нушићееим, с они ма где до комичног изражаја до лаз и срећно погођени жаргон о вога или онога крај"а, па чак и са самом „Госпођом министар ком". А .ти, с др .чте сгране. и пре ко очекивања су успелн они ње гови комадн. где се он успео изнад специфичности једног кра )а или једне средине н где м\лошло за руком, да маркнра за једничке особине савремености у 'којој жнвимо. Нушић је Словенцнма био и ра «ије познат, алн је њихове пот луне симпатије освојио тек по сле уједнњења. откад је постао стални гост словеначких позор. ница. Отад ннје прошла ни јед на сезона да неко његово дело иије приказано међу Словенци ма. Л>убљанска драма је од 1920 године донела с различитим успехом једну за другом његоее комеднје: „Кнез Иво од СемЛерије", „Протекција". „Свет", „На родни посланнк", „Обичан ' човек", „Сумњиво лице", ..Беогрзд «екад и сад", „Ожалошћена породчша", „Госпођа 'миннстарка 1 „ПУт око света" и, најзад. п-ро шле годи-не и комедију „Др", о чијем смо услеху у своје време Јтисалн опширно. На неколико да на пред Нушићезу смрт Љубљан ско позориште је најавило, као најважнију атракцију сезоне. ње говог .Локојника", чнја се пре мијера, после сјајног успеха v Београд>' и Загребл-, и у Љубља ни очекује с највећим интересо взњем. Н\-шићеве комаде у Љуб љани, бар оне који су приказа ни последњих сезона, редовно и с много успеха режира г. Бра тко Крефт, којн се толнко специјализовао у ннсценаципи да је У Љубљанском позорншту постао незамењив на том месту, Кад се говорн о прнказу и Успеху Нушићевих комада у Љу бљани, и уонште у Словеначкој мора се имати у внду и то да се сви они дају у словеначком пре. воду, те се отуда може разумети да комедије, чији комнчни е фекат лежк баш у локалннм спе цифичностнма, не могу рачунатн на исту снагу ефекта, кад се да :у у преводу. Макако превод био пажљив и успешан, ипах ни Је >*век способан да битност ства ри задржи у истом жапру и сна зи као што је то у оригиналу, НушиК је, први од наших ко медиографа и драматичара уопште. јединн ок>-т1ирао и сва ама терска позорнпгта у словеначкој провинцији, ко.јих има велики број. Нема у Словеначкој нијед ног веђег места, које није видело неко од НушиКевнх дела, нз воћено од домаКих аматера. Ма рибор. Птуј, Трбовље Камник, Крањ и т. д. — сви су имали на својим позорницама Нушића н сви су се подједнако слатко .. незлобно смејали његовим духо витим опаскама. Какве је силтпа ти|'е уживао Нушнћ у словенач кој провинцији, најбоље ће

казати прнказ његове смрти У „Гледалишкем листу" соколског позоришта у Трбовљу, у којему се под насловом „Завеса је па ла" каже следеће: 19 јануара

1938 у 12.30 часова пала је заве са и окончао се последњи чин велике драме — живот великог дсаматичара Бранислава н јтли Ка. Захватао је из пуног. истин ског живота и својом уметничком стваралачком снагом претстављао нас на позорннци у це

лој нашој бедноЈ маленкости и са свима нашим људоким греш кама С оштрим сарказмом и лрском сатиром витлао Је бич изнад свега што Је слабо н тру ло а тај посао уметника . лекара је спојио с ведрнм. природ ним хумором. да није тако тешко болело. У том Је његова уметничка сила. Нушић човек је улро... Завеса ће се опет по дићи и' подизати, и пред наиа ће ста ати Нушић — уметник, јер Н\шић — уметник живи и жнвеће довека". То позориште је приказало његовог „Обичног човека", „Министарку , „Ожало шћену породицу" и „Нашу децу". Поред тога треба напоменути да и међу Словенцима, који су долазили у теснији додир са Ну шићем, живи лепа успомена на Нушића као човека, која се испо љава кроз иногобројне анегдоте, такође пуне ДУ*а * сатнре. Те анегдоте, које се често пут« препричавају у дЈруштву, употпу њавају велнку полуларност Бра нислава Нупгића. која је подјед нака у свим крајевима наше др жаве. М. Ракочем*

Графолог „Правде'* ^АНАЛИЗИРА рукописе ниталаца

сао који је оред в;мз. Увиђа се неси. гураост и недастдтак слмопоухда«.!. Придачно нестална, нервозн* и растре сена. Штедливост много допрк-,'./>:и слабљећу взше во-т»е. Са мало добре вол>е дало 6и се код аас доств тога попрзвити. Неправилност аирхулгциј« крвогока погоршава се. „Црвенокожац". — Имате веома ра. звијен тшмваг аа стрзие језике, а син сао га лепопу м уметиост таиође. По_ седЈ 'јете добре идеје али не долази. те у мог^ћност, да их доведете до изражаја и практнчније нсморнгтигте. Веома је уочљива склоиост ка снала. жењу у жлвотним периаетнјзиа н при лзго })Звање приликсна н охолини. Аи. бицнозни сте, шн н еконсехаентни, иахо имате добро разаијену а>тодисциплиау. Поседујегв аисшост оболењу јетре. .Узајзица верност 14". — Коа аас је |2хо нспо-ксаа способаост за раиио. ка.тно диспоноззм>е н сиисзо за орга вкзаинју. Не волите да се азјкате и тнме онеспокојадате прнјатеље н с*о. «. »е.Ч ч>-теКш сам оодж >сите евен. туалие непријзгтноети. Доста сте сујет нн н материЈзлистз. Веомз сте резср. аисани и неповерљивп према другн. ма. Имагге добро развнјен сингзо за лепоту. п оотојн предиспозиција за срчано оболење. „Скакаваи". — Ви сте особа која не зна за а*.токрнтикл', а још мање за аутоднсциплину. илн ма кзхво сзв.1а. ћквак.е. Веила сте увредљизе прароде, таагга и уображенЈ. Код вас је уса. Ј>ена огромна доза нераозе, којз се ма ннфест>јв у рааннм нервжсм испади. ма. То су особе кој« су уве* с некнм у ззвади. које сзаКу траже као по. требу, оне су као бомбе. које Ке а* експлодирзју на из<ман>и додир. „СрбоОрацски даф~. — Цннизам упор но н еруптивно нзбнја у шгаулсизно. сти, те се често гроипн са грубошћу. Несређеност је дошеинтва н она до. лазн као резултамта још недозо-мо нскристзлизоаа:!ог карактера. Својеаољ ни сте и поред приметае маитавостн н во.г,е. Изрззиго се нспољазз опрез. ност н нзстојање за угдађеношКу, ко. јз ако се доследно култивнше, може дз доведе до битннх примека, наро. чито у везн са отстрзи.наан»ем сла. бостн аол>е. „Велнка мука". — Вн сте тип жене. којој се поиос може веома дако по. вреднтн. иако вам се кдеал само је. данпут* днрне, отз је он за увек унн. штен. Ви Кете се тсшко удзти за чо. века, који не прилада ваш&м сталежу. Ви морате себи нзабрати супруга нз. међу л>удн, којн се нзлазе изнад аа. шег низоа. н који у жизоту заузима. ју запозедајуКи по.!Ожај. Према" ва. шим кзрактернии својствнма. ако же. •тите да будете среКнн у браху. ио. рате се пре саега удатн за човекз, ко јнм ћете се моћн поносити. .Пиколо". — При.гнчно сте ташти и уобрзжеии. Много волнте да пазирзте и дз се прзаете взжним. Доста сте ло гичан иис.лилац. Ваше амбнцнје преза. зилаае вредност. те особине чнне засп нзступ арогантним н тезгрзлник. Во. лнте да се истичете спољашношКч, а према н>ој оцењујете н друге. Мало зише објективности. па Кете успетн у жнвоту „Дервнш — Сарајево". _ Ваша иа. дашносг потнче веКином од особине прилагођавав1>а прмлнкзиа и околшш. Своју расипност често настојите да маскнрате иеком нарочнтом велнкодуш ношКу, а то внше пред самкм собом. него .ти пред другнма. У својнм назо. рима н идеј-ма вн ннсте то-тико стро. гн, колико би требало ради »ашег просиернтета према вашој окмнни, а и врстн пословаља. Крвнн прнтисак вам озбн.1 >.«о угрожава спокоЈство. „13 фебруар 1911". — Веома је точ. -здзо развнЈен смисао за породнчнн жи вот. Прнличпо сте подложна. сугеств. ји, I то често доводн у питан^: ста. билност аашнх одлука и жела До. ста сте практнчна у с *акндлн>на( ства. ркма живота. те не допуштате да взс догађаји и прн.тихе доз >де у беизла. зан положај. илн да вас сгаве пред свршем чнн, уколнко је то могуКе. Слабо полажете на нзглед н форму спољашностн Нежшгх сте и префн«1 >е них осеКаја. „Зимска изила 18". - Весма сте ра. дозна.тн, 1е се живо жггересујете ?а све што је ново н модерно а го ваи ннка-ко 1е допушта да заостајете зл временом. Ваша вола капиту.гнра пред ма каквом сериозннјом акцнјом, н тз. да веома лако заладате у оча}ан >е Ве јмл сте осетлив! и нежног лдраала. Изразнта ]е сжлоност оболен>кма ^О. домена Нзрочнто патите од чередо. витости Н1СП-П1 менструацнЈ« -Конф)чиЈе". — Прилнчно сте осет. .имза са пот«нцнраж >м импу.кнвношКу Ваша освтлввост нане-та вам је доста ^ола у жишогу. Жиаахног ст« духа До ста сте наивнм. ј уз то још ■ повер. л>и«н, а то ааша окоаииа. често аж>у.

погтреблава. .1а*о схвггате ства!* ■ брзо иислите. Имагге доста аешгх. м ■ велихих жела. По мало ств шертсл. кн, што често пореметж домаКв м^. Веома је похвжтаа код вас орнврж«. ност дому и супругу. „Богат нзбор 900". — Меллчхолиј« )• кзд вас у ве.тнхој мери заступ -^ена. Екстр ав агаитиост чинн »ас енешаеш у вашој око.тнни, а нзопачу*ост схвата. њI и погледа на жнвот, према чеиу подржават« и саоје држале, неподиош љивом у својој средн.ш. Људн вису ни мало СЈС.10НИ да вас сматра »у ае«. тром паж.ч >е, а све што ве 6« 6к-*о т«. ко. вреКало би аадгу сујету. Несво. собнн сте да се оршагођмате приан. кдмз. а то ће вам аеома много вв. прнјатностн нанети у жнвоту. .Поиок у несрећн". — У једвом шо. менту нсхушељз, дошло је до посае. маепшег пјзеокрета код вас, што ј« променнло цео тох аашега живота, та ко да се можете сада сжггратн посзе. ма спретним. Саособзв сте за много к Јмпликозанији појив од оаога, ко_ јнм се моме .чтано бзвите. Иетелкгеатав сте. поштен. поуздаа, стабнлзн н по_ в-рљив. Веоиа сте здраве конструк. ције. „Шта разум каже". — Пунн сте жи. вотног елана и способан за свој по. зиз. Евергичан. поуздзн и честнт. По. цпен и исправан, нако мало лукав. Ни ств превртљив. Радо сте прнмљев у сааком друштау. Темперамента ватре. ног и бурног. Према прнјател>има сте добар н исхрен друг. Поседујете мнс. го талента за стране језике. _На нзмаку". — Изрззнта јв комер. цн.оналиа способност, са спретиом у. меатношКу у свим делатностима. Пре. терано сте осетљиви а то је често из. ражено афектмра^и. Всома сте при. ступачна утасцкца, а нарочито гко ош пронгллазе нз вороднчних одиоса. УакКа се дух иадограћмке, коЈв са на ноже авчнм насхирати, када егокзам узроку-Је глазну брнгу. и:к.т>\-чизо за сопставне стаарх, са јако развијвно« оодобношћу за приташаанкв. Поседујв те склоногт слабовндности. „Лепота инје све". — Прнлнчно ста хвллнсазе прнродв. Образована нзнлд просечности, а инте -тнгенциЈе такођв. Отсечан, енергичан и осветољубнв На клоњемн сте Јаповедаљу док сте пр«. ма некнм особама доста попустл>н». Досетљнз сте и брзо се сиалазите. И. мз.тн сге услеха, али сте пуно препа. тилн док ств до к>ега дошли. „КупуЈем жубав". — Веома је нстак нуча жељз за допадан>ем, а нзгледа, да је оао гро взшнх настојања. Ваш рукопнс је карактсрисгика зеистраЈ. ннх л>уди, којн ннсу у стаљу да ». сграју, »еК уввк злпддају у старо ■ нахоа што су узнделн штетаост зауза тог стааа, нли рКазе претеКе последн. це лачоумног грошен >а. повуку с« а фвде. ,МоЈе мане". — Уочлнво Је астах. нута схлоност за снатажењем у жизот нии перипетнЈама и прн-тагоКгзаи.е ррв лнхама и пколими. На моменте сте и_ скреки. Лмбициознн сте. али чнсте коа секвенгнн, вако је добро разви^ена аутодиспиплина. Поседујете дар ?а спи сатељство, са необнчно оригнналн« ' насгупима. Импозангно је ден >»*е н заст>*пан>е својих гледишта н најдра. Ичште иного смисла за лепоту. т »»тТУ ?тттт?ттт»т»»пј» .тт»ш1 Бивши режисер Окружног суда у Новом Саду, оптужен за проневере, веК шест месеци упорно Кути Новн Сад, 2 март Данас је враКен натраг у нстра жнн затвор Новосадскот окружног суда Мндош СтојановиК. бнв шн режнсер нстога суда, којн је још пре две годнне ухалшен због проневера у званнчној дужностн. Како је посде хапшења у истра жном затвору СтојановнН покази вао знаке нснормалног душевног стан»а, он је 29 дсцсмбара претпрошле године упуНен на лосматрање у Душевну болннцу у Београду, где јс остао све до јуче. СтојановиК не говррн веК шест месепн. На ндуКем претресу, којн Ке се одржатн вероватно у току овога месеца. биКе про*«нтан лекарскн налаз о стан>у урачун.-ћивостн бнв шег режисера СтојановнКа. По све му нзгледа да он симулнра. Ј-