Правда, 04. 03. 1938., стр. 4
. .о.^ОМ «*рСТа »»орт. 1 !«« по хл ога Јгбисшо Горког. Р наоз пигарНуЈе из| *в. Јагоде у том поглед>- н каже да « анао д* Горе<и Троциога смагра као ооичног авантурист г13даЈицу н да ће >"век остати аеран и одан Стал.и>»>\ После :едие конференциЈе Јагоде и Ршоза н др>тих решено Јв да се уби!е Горки, а гто могућстау н Стаљин. Јагода Је сам примио на себе дужност да изврши овај чин. Неколнко агтентага против Сталнна био је спре мио, алн без успеха. За Горког цу се усхоро показала добра трилЈгка. Совјетски књижевнич .е оболео. Тада је Јагода стузио у везу са лекарима који су га лсчнли и иаредио им да Гор *ога не лече него да га постелено тругу. Лекзри су се у почетку пропшилн оеом чиЧУ, али о> нзјзад пристали. поагго им је Јагода претио да ће нх убити. На тај начин била је убрздаа смрт совјетског кн»ижевника који је претстзвљао мо ралнн сг\6 система на чијем се чеду налазио Стаљкн. На исти 1ачин, такође по иницијативи Јагоде, а у сараджи са лекзром г. др. Левином, убијен и Мен*СУКОБ ЈАГОДЕ И ЈЕЖОВА Варшава, 3 март У огттужннцн која је прочита на јуче у Москви нарочито је .сгакнуто место у коме се опи ује сукоб између шефа Г. П. У. згоде и народног комесара јз укутрашње послове Јежова. Јагода је изјавио да му је Је ков нз овом по.тожају сметао у изеођењу његоеих намера и да .»у је ■>иропастио цео план спро воћеља контрареволуције. Пош го е Јежов уживао поверење Стаљина није преостало др>то него да се убије. Као у случају Горког тако н овде Јагода се сам лримио да нзвршн убиство тровањем. Он 1е сам припремио једну нарочи ту врсту отрова. 1918: ЗАВЕРА ПРОТИВ ЛЕЊИНА Рига, 3 март Лнстови објављују садржај отч-жнице на процесу у Мосхви о раду контрзреволуциочарне организације чији се чла нови сада налазе на оптуженич ко1Ј кл>пи. Први почеии оргачизације налазе се у 1918 годи чи. Већ је тада био припремл>ен атептат на Лењина. Завера протнв Лењина била је органи Јована од Троцког н Бухарина. Сврха је била да се уништи брест-татовски мнр, да се изврии контрзреволуција и да се ча иесто Лењина постави влада присталица такозване коиу•истичке левице. Тада је Бухарии рекао да се •птшта темељно не може учииигн ако се ухапси Лењин са сво нм присталицама. Једино је ординално решење да се убнгу Лењии и остали првзци. Бухарин је сем тога био нницијатор велике Јулске по&уие <оја је имала векики број неви чнх жртзва. Бухарин ;е такође био онај који је г»рви >т<азао на потребу што брже акције, јер |е сматрао да се режим у Руг, л)и све више учвршћује и да *5е њихова акција утолико битн гсжа уколико буде спроведена дсније. Он је био апеловао на пе чла-нове оргашгзације да се без икаквог одлагања пређе на терен. За заменика Лењииа био је назЈгачен Пјатаков. Троцки је сам бж> израд^о поједииости плана о убиствуЛе њина и Стал>ина. Атентат наЛе њииа био је покЈушан још 1918 године и био под воћством Троцког. Бухаринова улога у сзим овим догаћајима могла је да остане у тајности читзвмх л.вадесет годкна и тек је садЈ >ткривен«. БЕЗ ВЕСТИ О СУДБИНИ МАРШАЛА ЈЕГОРОВА Парва , 3 м&огт (I «л«4>о»ом) Оп1'/ЖНИЦ*. 7 ГОЈОЈ С4 ТВрЈИ » су огггужени нд оуђешЈг у Москви т циљу о6ардн>« совЈетског режииз тражк.\* помоћ страиих гриија. <пали'р»ковалж је да .\а поделивши чк у пст групл. То оу следеке .'■упе: I. — Оптужени оу у годинамч 931 н 1932 обрааовали тајне троц истичкв »авереничке групс, ко;е V вршилв шпијунажу и саботажу л ради.\в на ачаб .тхтнгт руске во>не наге, »рше4и проаокаии)у иа рат . циллу оде.т>ивлн>« Бе_\е Руси]е, 'срмениј«, и ентралио- Аји скнх ре
иублжа, Азербеицана н целог о* бплнос крАЈ* иа Да-\еком Истоку. 2. — Оптужеии су стајали у вев и са ралиим вностраиим шпијуиским оргаиизаф!Ја*м п водили пр* говорв х страиу иигервенцију у Совјетсаииј Руси>и, како 6* са успсхом кзвелл државни удар ■ т*ме оборили Совјетски режим. 3. — Охггужезш су дава.'.к иностраиим шпиЈуискжм агоктима о<5авештела • руским државии* т*јнама, • кобплиаацконом плаиу ■ остАлтш »ојиичким докумеитти. 4. — Оптужеши су вршилх с*бстажу у ■нд.устрвтји. пол>опривр* ди и фабрикама, ■ саотпгввали ■* ностраним штти; уилма та.то у тто-
Максим Горкн гледу финлнснског сглн>а н економ схе »аобилизацкје »смт>е. 5. — Оптг.-жош су с< 6авк.\-н терором и по.иггичким убнствима у цн.1>) остаарења свога п.\ана. Свн докази оитужннце основа1 С У У првом реду на исказнма оптужених у току истраге, а затим на основу прона^ених докумената. Сви су они оптужени истовремеио аа пет група крнвнчких дела наведеннх у оптужницн. Сазнаје се да су крнвнцу при1али свн опт> - жени сем КрешКинског, ко)и је изјавио да ннје припадао троцкистичкој организацији , да се иије састао са сином Лава Троцког, Седовнм, и да није био шпнЈун. Процес би имао да траје отпрнлике неде.тзу дана. Сви сведоци који Ке у току процеса бити саслушани, аадржанн су под присмотром власти како би се спречила извесна договараша. Сазнаје се да ће процес једним делом бити претворен у тајни, и то у тренутку кад се пре1>е на расправу о делима деликатне природе, која се дела тичу односа Совјетске Русије са нзвесним страннм снлама. Занимл>нво је, да су овог пута оптужени претставници свих опозиционих група у Совјетској Русији и да оптужени припадају свима друштвеним редовима у Русији. Ово је трећи процес против старе бољшевичке гарде. Огггужеии Бухарин и Ркков су са Стаљином последњи чланови Првог политичког бироа Совјетске Уније, коме је, у оно време, претседавао Лен>ии. Док се у Москви одржава про цес против троцкиста ■ бухариноваца, у свима индустриским центрима Совјетске Русије одржавају се митиизи радника, иа којима се тражи смртна казна аа оптужене. Истовремено долази до изражаја врло јак вал патриотске пропаганде, нарочито после говора г. Хитлера, који су московски службени фактори претставили иароду као директну претн>у Совјетској Русији. У говорамз кој"и се одржавају на радничкнм митинзима ста.\но се подвлачи иепобедивост руске ариаје и помин>е да је руска војска у два столећа имала свега 72 године мира, као и да ј« она побсдила на)веКе армије у свету, укл>учуЈуКи ту н Налолеонову армију. С друге страие, круже гласови да су ухапшени командант Лељинграда генера.\ Дибемко и командант Беле Руси/је гонерал Бјелов. Они су наимемоваки ва команданте после поанатог великог чишКсн >4 у врем« афере ма,ршала Тухачевског. Сем тога, иема још никаосвкх весги о судбинн маршала Јегорова. Др. г. м. КОМЕНТАРИ ЛИСТОВА У Е-иглеској и у Француској нови процес у Москви против најугледнијкх првака Совјетск« Русије кзазвао је сеизацију. И дескичарски н левкчлрски кругови, кзузев комуниста, осу^ују процес и сматрају дв оитужбе, кзнете против л>уди кло пгго су Б \харин. КрешКнкски. Роговскм ■ други НКПОчему даау цраздлл«, а ■ смашио ааучо. Социјалисгитои „Попи\ер" врло се непо>вол>но изражава о овом процесу у Москвн. Међутим, фран цуска комукистичка стракка објав љује длнас у своме орглиу „Иманите" један чланак у коме се жа\и иа француске левичарске кругове који немају довољно разумеваља аа догађаје у СовјетсКој Русији. У ч.\аику се позивају социјалисти да са вкше иапориости прооуђују ове догађајв ■ да нв ваборазе да је Совјетска Руоија једкнд жемљл у свету која обевбеЈуује светски иир против ратоборжог фашизма. ЛИСТА ОПТУЖЕНИХ Варшава, 3 март Лпста лпца која се налазе на оптужеиичкоЈ клупи »бог велеивдаје, покушаја контрареволуције н сарадње еа троцкнстичхнм н фашистичкнм оргаливацнјама у свету, а којима је отпочело еуђете је следећа: Бухарин, Риков, Јагода, Крешћински. Раковскн, Роаенхолц, Иваиов, Чернов, Гринков, Јеренскн, Бесонов, Икрано, ЧаранковнК. Гуварјев, Гулавов, доктор Левин, Кавадов, Максвмов, Крнучков, Ро-
Г. И ЈИ
ГТРАВДА 4 4-111-1938 С веш шедан динас
сити и идн ЛонДон, 3 март Идн 110 својој траднцнји није ннкада био про тквник Снтиа , као , на пример , • Појд Џорџ . Па и пад је Снти пома гао његову де мнсију . бар нн , е уложно свој >ти цац ' да сгтречи конфликт у вла дн . Зашто? Ситијем владају интереси како је то рекао лорд Па . тмерсгон . Ови интереси траже да се што г» ре , го сваку цену , ликвидира шлзнски рат . У питању су руд нкк Рио Тинто н гвоздени руд « ици у Пнренејмма . И још нешто . Сити се плаши да његови интереси на Далеком Истоку « е буду сувише дуго у грожени . Када би се средозе * ши проблеми решили , Енглеска би мог. га ко «центрисати своју енер гију на Далеком Истоку . Изд је жртза тих интереса . ТИХА БОРБА Беч, 3 март У Аустрији се водл тиха борба . Сајс . Инкварт има обавезе пре ма Рајху . Шушниг има обавезе према Аустријн и према Европи . Случај са збо . ром у Линцу је Г. Шушииг карактеристичан, као и именова ње Ландесфирера за функционе ре Патриотоког фронта . Тиха борба се ианифестује све јасни је . Последице Беростесгадена, у о . гледалу г. Хитлеровог говора , потресле су редове Патриотског фронта , да б« их сада бол > е учвр стили и учинили борбенијима . Политика је опасна игра. ШПАНСКО ЈЕДИНСТВО
ч
И
к
ГМШЕ [-№ Аш Пп
Са г - цом Алдом Нони , која је синоК певала партију Розине у Росинијевом „ Севиљском бербери « у ", прешла је преко наше о * перске сцене једна сасвим млада колоратурна певачица . Италијан . ка , чланнца опере у Љубљани , г - ца Нони је показала малн , алн звучаи , пријатно обојен , сигурно постављен и уједначен типично колоратурни глас . Њена колора . турна техника , детаљно израђе на озбиљним студијама , всћ са ла има карактеристике које на -
нутрашњн динамиздм г. АЈзенберг покушао да механизира. особито у прелудијуму четврте свите. Рекламиран као најбфлаи учеда^к славног Казалсл и сарадник Манухина у амернканском триу. г. Ајаенберг није ни у тоиском, ии у тсх1атчком. ни у нитерпретативном погледу показпо оно што се од н>е га очекквало. И није привукао публику. Док је опера била обално посеКена, н>сгов Је концерт бно
празан.
Б. Драгутнповић
Г. Компалис
Г. Чаио
У свом послед н>ем броју е^нгле ска ревија „Еко иомист" пнше о р епубл иканској Шпанији, под на слоеом „Демокра тијл остаје", између осталог сле деће: „ Последњи састаиак Кортеза био је значајна манифестација слоге и : единства странзка На родног фронта . К01ЈИ претставл > а уједињену Шпанију . Нико не ве рује да ће се рат згвршити пре дзе — три године , али су сигјф 1 у свој успех . И поред рата устав је у цело сти остао на снази . а парламент сва народна претставништва раде норма . тно дакле у сатласно стп са нарадном вољом . Закон је такође свагде поштован". Је .тца утледна енглеска ревкја тако говори. ОКЛЕВАЊЕ ЛонДон, з март „ Бо ( јим се Дана Јаца, и кад носе дарове". каже Вергилијев јунак. У трежутку •сад су Итали^ а ни почели нудити „дарове" за енглеске концеси је појавио се чланак грофа Ча на о борбама добровољаца Раиха и Италије у Шпанији. Лондон то неће примити без иегодовања. Већ с« чују гласови д« се Чем берлену не жури да склопи спо разум са Итал«јом нре него што •пречистн питање гаранција. То исто је хтео и Идн. Полити ка оклевања се наставља. Ловачки пас заклао пет лисица, али је и сам подлегао Винковци, 2 ма-рт У ш>ии „Спачва", недалеко од села Дреноваца, пој-урио је један ловачки пас лисицу и натерао |Је да побегне у овоЈу јаму. Кад су три ловца за њим дошли до јаме, кер је ушао у лисичју јаму ко<ја је водила дубо«о у земљу. Тамо је настало клање и >трлање, које јс траЈало више од једног часа. Најзад се све смирнло, али ловачки ке>р ннје излазио нз јаме. Домет (је алат за отхопавање, те је јама откопана. У дубкни близу 2 метра нашли су ловцн три иртве м две изранављене лискце, а поред њнх н мртеог пса. кога су лисице за време борбе изгризле. В. К.
Г-ђнца Алда Нонн говештавају један солидан пе вачки виртуозитет : она је лака , лепршава и свежа , чак V када решава најтеже певачко - техничке проблеме . Префињена му зикалност г .це Нони , ко ) а вуче свој корен из дубоких расних осзнова једне музички обдарене трепери од исивота, љубави , лепр техничку бравуру и ставила Је у службу музичком и певачком нзразу. На изванредно музика лан начин, технички веома пре цизно , г - ца Нони је певала ове велике арије , интимно се ужив . љавала у ансамбле и носила их својим младалачким темперамен ном . Г-ца Нони јв и глумачки талент. Она осећа сцену. Жива и окретна, увек у сржи драмског збиван>а, спонатана у реакцијама на глуму својих партнера, г-ца Нони ја дала једну Розину која трепери од живота, љубави, лепршавог пркоса и неодољиве дражи. Иако смо, ааузети послом иа другој страни, чули само велнку арију у другој слици првог чнна и цео другн чин, ми смо добили потпуно одређен утисак о певачким, музикалним, техничким и глумачким квалитетима г-це Нони. Требало би ангажовати г-цу Нони. Од повлачења г-ђе Волевач наш оперски ансамбл вапије за једном добром колоратуром. Сада је прилика да се та празнина попуни. Не би је требало пропустити. Јасна дикиија словеначког језика, на коме је певала целу партију, осим арија, даје нам право ра верујемо да би г-ца Нони, у случају сталног ангажмаиа, лепо савладала и наш језнк. Место болесног г. Јанковића, г. Ертл је после трогодиши>е паузе певао Фугара и сетио И1с на своје младе дане. кад ја у овој аахвал■ој партнји брао лаворике. Г-ца Горски је „ускочнла" место болесие г-ђе Манојловић и тиме омогућила претставу. По нзвесним детаљима у оркестру, по спотнцан>у у речитативима, по непрецианом функционнсаи>у ансамбла осећало се да је синоћна претстава „Севнљског берберина" припремана беа довољно проба. Увек свеже РосиниЈево дело »аслужује да му се посвете детаљније студије. Утолико пре пгго још увек може да привуче и ааинтересује публику. Дока« је синоћна препуна сала. КОННЕРТ МОРИСА АЈЗЕНБЕРГА, ЧЕЛИСТЕ Са коицарта виолнниаге г. Мориса Ајзенберга нисмо понели јгдан слсвим одређен утисак. У толико пре што смо. због једновремене пршредбе у опери, чули само први део програма на коме су били Бокеринијев Бе-дур кониерт и Бахоаа четврта свига за че.\о соло. Тон г. Ајзенберга тече велихом звучиом ширином. Па нпак ау у појединим моментима оштри и јако прпггисиути потези пудала уносили у авучну племеиитост н>еговог тона жавесну грубост н форсираиост. Теаиика г. Ајзенберга је сигуриа и детаљно ИАрађена. Па ипак се промакне по који нечнст флажолет или пасаж, иарочито у бравурозној каденци Бокерикијевог концерта. Иало ј« до афектације инсистирао иа осећајности, темпераменту и ужквању у свираио дело, његове интерператиије Бокеринија и Баха иису иас понеле аа собом. Напротив, оставиле су иас хладне. Нарочиго Баа, чи,ш ј« интензивни у
Г. Сајс-Инкварт саспушао реферате претставника национапсоцијаписта у Штајерској Беч, 3 март У вези са боравком иинистра vк>трашн>их послова г. Сајс Инкварта у Грацу, вечерас ј« издато саопштење у коме се каже да је министар у тоаоу јучерашњег и данаипћег дана примио претставникв наииона-уооцијалистичког покрета у Штајерској. да је од и>их сас.\5Тпао извештаје по свима пиган>има у вези са поменутим покретом, и да је иа концу дао инструк пије ва акуију, која се у будуће >гма спроводити.
У сукову еа гтутарим« погинуо сељак Винковци , 2 март У низу многих сукоба између лугара и оних сељака који без дозволе секу шуму , у шумама Вннковачке имовне општнне , о диграо се један сукоб у шуии „Рипача". Једна група ссљака из Бошњака намеравала је да посече најбоља храстова стабла Већи број кола чекао је да од везе грађу у село , али су наи шли лугари , мећу когима је био и Мнка Коларовн - ћ . Измећу лу гара н сељака дошло је до су коба , јер су лугари тражили од сељака да оамах напусте шуму и да оставе стабла са алатои . Сељаци су напали лугаре секи рама и кочевима . Лутари су ис палили неколнко метака у ваз дух , а кад су сељацн наставили напад н ранили једнот од њнх , Коларови - ћ је тада јеаннм иет ком из пушке у слепоочницу иа месту убио Мартина Павловића . В. К.
Салои-Моде I ЛЕТИЋ Пресељен на Тврави- I је Престолоиаследи. В Трг 6-11 >6332 ј
је горело гапвжв Ристовића, трговца, претила је оласност да се запали ообар оео Дорћола
Дорћол је ноћас проживео вр ло узбудљиву ноћ . Тачно у поноћ , кад су се ретки пролазници враћали нз биоокопа својнм ку ћама , иногобројна ватрогасна ко ла , уз стално звоњење , прајури ла су крмвудавим улицама и за уставила се у Ссхлуиској улици . Тамо је горела гаража трговца г . Рнсте РистовИ1ћа . — Шта је то било ? — питали су са прозора буновнн Дорћол ци , «0 | је је изненадна бука про будила . Није било тешко одговетнути , Тамо даље , од Шондиие фабри ке чоколаде дизали су се еели ки пламени стубови . — Да не гори Шондина фаб рика ? — питали оу се . Међутим , фабрика није горе ла , али је претила велика опас ност да се запали један део Дор ћола . Изненадно , око дванаест часова , по < јавила се ватра у др веној гаражи трговца г . Ристе Ристо ® ића . Гаража и у њо < ј лук сузни аутомобил регистрован под број 1079 горела је велнком брзинсхм, а ватра је сваког часа мог . га да се пронесе и на остале околне зграде . које су махом од трошног материјала . — Могло је бигги свашта , вај кају се јутрос Дорћолци . Да је само мало било ветра , ко зна шта би било од Дорћола . Овако је све нпак прошло без веће не среће . А да се цео пожар завршио само на томе што јс изгорела га ража и аутомобил у миогоме се мора захвалити ватрогасцима и оуседима , који су овојски били прегли да ватру локализују . Ва тра је , најзад , после једног ча са борбе , угашена . Штета се цени на преко педесет хиљада динара. Изгоре 0 је потпуно аутомобил , који вреаи око педесет хиљада динара, и гаража која Је била од дасака . Интересантно је да органи Тре ћег осварта Управе града Београ да , на челу са старешином г . Ми
јо < м Матићем и писарем г . Лазом Николићем , нису моглк устано внти прави узрок пожару . Још \ век су само претпоставке . Н«(ј вероваткије је да јс пожар илбио усле ^ д кратког електричног опо ^ ја или немарно бачене цига рвТе, тттттттттттттттттт« Носећи гвозденв штангле, пао и повродио се Славко Радишић већ дуж « »р« ме запослвн је код гвожђарскл фирме Драгомира Здравкоаића , у Сарајевокој улици . Јуче попод не је као и обично размештао н« ку робу у радњи . Ме1уутим, кад је ттонео неке тешке лвоздеж штантле , он се спотакао н пао на ка ^ мен . Пад је био та « о несрећан л* је Радншић задобио тешк « по в » реде . Пренет је у Огтшту држав ну болницу , где му , је указана лс карсзка помоћ . Апепациони суд потврдио пресуду убици бившег народног поспаника Мипутина Пешића Апелациони суд у Београду по тврдио је пресуду Окружног су да у Крушевцу . којом се убица бившег народног посланика Ми луткна Пешића , Јован Радосав љевић . Циганин , осуђује на два десет година робије и трајан гу битак чаоних нрава . Сва акта упућена су Окруж ном суду у Крагујевац, а уб*ша ће бити спроведен на издржава ње казне . ▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼ТТТТТТТТТТТТТТТТТ* ПОЖАР УНИШТИО ФАБРИКУ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА У ФИРЕНЦИ Фиренца, з мзрт Авас Јавља: Пожар је потплтно уништио јед ну овдашњу фабрику за живот не намирнице . Штета се цени нз седам ми .тиона лира .
ДАИАС ЈЕ ОГРОМНА ПОСЕТА НА ЈЕФТИНУ ПЛАТНАРСКУ БЕЛУ НЕДЕЉУ код м и т и т. д