Правда, 04. 03. 1938., стр. 7

КОЛАРАЦ КАСИНА и ВРАЧАР

Четири циганке на оптуженичкој клупи

Четири Цигаикс кзазсалс су читаву свнзацију у ходнику Окружног суда за фад Београд. Говориле су све четири одједном. Иадвнкивале се и стално — Нисмо криве! Ж»ж ми Ббг, нисмо кгиве! У ходнику је завладала тиши'*а кад су Циган.ке уветеие у судницу Другог »фивиччог пе1»а коме претседава г. пасоје НенЈКовнћ. Публика је о.мах испунила лразни део суд — Нисмо криве, госпон суди-

Оданнја објашњава Циганкама где да^седну. Оне су туже. не. Мора да седну на оптужеОне се, међутим гурају на клу пи когја је за сведоке. — Зашто да седнемо ту кад нисмо криве. Мн нисмо крале. То су друте Циганке! Скоро пола часа требало је да сс сместе где треба. Државни тужилац г. Миодраг Стојановић прочитао је оптужницу, стално прекидан од особа с оптуженичке клупе. — Ннје, није тако... Одаџија каже: — Ћутите, судија ће да вас ухапси. — Шта је за нас апс? А.ти ни је твко. Ми иисмо крале. Али оптужјница каже: Дошле су из Ћуприје у Београх Ишле по неколико њих (неке нису про нађеие) у трговине и док су неке тражиле од трговца и поиоћниха робу, и с њтла се заго варале. друге су крале робу. Накрале су иного сатова. оребр не лнситхе. буаде, марамице, што фове. Читаво слагалнште нађено Ј« у пгтали код „ШуменховиЈ ћа", испод јасала, где су и похатппене. — Јао. ка«> то ми! Ми смо по пгтеие жене. имамо децу, куЂу, мужеве. Нисмо, жива иам деца. Малоца Мартнновнћ је наро*« то жучна: — Ми Цигзнке све личимо јеД И1 иа другу. То су друге биле. Гоја Петровић, звана „Диње", такође рођена у Русији, плаче али нн једна суза не клизи низ лице. Мила Петровић „Банги" нипгта не зна. Кажњавана је ро бијом, али се она не сећа. — Не зиам. Не сећам се. А мала Љубица ПетровиЂ „Башне" каже да је то њој неко напаковао, јер су залуубљени У н»у. Међупгм, еведоци еу посведо чили наводе тужбе. — Омеш да се закунеш? — ви кале су Циганке са оптужеиичке клупе сваком сведоку. — Он истину не говорила. он ни (е била ту кад смо крале! '— А, тако? А ко је био? — Друга човек, нмао бркови. А.ти ми нисмо крале. Један сведок: — Ушле су у стан. Ухватили смо нх кад су хтеле да изиђу с п<жраденим ствзрима. Онда је

ова велика црнка почела да се тресе. Исиод сукње су поиспа. дале иинђуше, брнлијантски пр стен, сат,.., — Јао, господ ће да те уби. је... Ево, ево, Рхподин судијо, видиш, не може ништа да испадне. И Малоца устаје с клупе и тресе сукњс. И заиста »жје нншта испало, јер у затвору нису и мале прили ке да украду ништа. Претседавајући г. НешковиК прочитао је пресуду. Малоца је осуђена на осам, Гоја и Миле на по шест (месеци затвора, а Љубица је ослобоћеиа. — Јао, мужеви ће да нас оста ве. Друге ће да нађу! —Јесте ли задоволуне? — Ама, господин судијо, пусти нас кући да идемо и биНемо ти много захвалне, Пусти нас кући, тамо да лежимо затвор. Пресуда је постала извршна. Три су Циганке поново одведене у затвор, а једна пуштена. — Само да идемо код куће да лежимо, па да смо задовољне! говориле су три Циганке одлазећги низ судски ходник к затвору. Р Е К С Биоскоп угао Краља Александра Хартвнгова 60 Д А Н А С у 3, 6 и 9 час. одличан дупли програм 1.) ГЛДС КРВИ ЖОРЖ О' БРИЕН 2.) Дете Среће Ширли Тенпл Фоис иовости 80246

У недељу — велики сабор сеоских соколских чета у Сарајеву Сарајево, 3 иарт У недељу, 6 марта, одржаће се у Сарајеву велики сабор сеоских соколских чета са целог подручја Соколске жупе Сарајево. На овом сабору маиифестоваће се ода иост соколских чета »авету Петровв петогодишнЈИце који су једнодушно прихватила сва соколска друштвл у аемљи, * у последње време и друга напионалио култур на и хумана друштва у Сарајеву. Цео програм овог Сабора преносиКе београдска Радио станица. У абору ће учествовати миоштво сељака у иародним ношшама. Поједини делегати са села гово риће о односима друштвеног и со колског живота. За овај Сабор сељачких чета влада врло велико интересоваље.

КОЛОСЕУМ

у ), 3, 7 и 9.30 премиЈера раскошиог и грандиозног филма ИНДИЈСКИ НДДГРОБНИ СПОМЕНИК

Божаиствеиа креација дивне ЛА ЈАНЕ ЛУБИМИЦЕ ЛОНДОНСКЕ ПУБЛИКВ ЗАДИВИЋЕ И ВАСI *«« ! ТИГДР 00 ЕШНАПУРА

Концерт МариЈе и Опге Михајловић У пет«, « марта, у слли Коларчпог универзжгега д»ју сео) солисп»чки к ;и церт сестре — Марија и Олга Михаи.

уиетничка зајелиииа дмју бић«. ко| су н адахнута плеиеиитом тежЈиш Ллубаллу зј чистом и уз»ишеж «м му. знкои. Сваки пут еестре Михаи->л»ић своЈом оојааон иа г<жцертнои гмдиЈу. иу све »ише и >ише <хл»)шју симпз. тиј« №аиЈв публике ОваЈ шлпуно из. рађеии каиерии аксамб-т озбиљкошћу > перфектлим у сиачом погледу иачииои саоЈе иитерпедацмЈе заузео ј« истаклу то иесто изие)>у наших друглх дуктивних уметника, те кна солидиу будућиост у иашоЈ среливж, Наше лентоване и иите.1игет«е умеггшзде с-чужују сву нииу пажн»у и призиање које ке ии бити потстре* аа иови рад. Ла овјј коиие^т сестре Милај.зовић су заиста зиамеисти и уистнички ода враи програм поред бизарие Хеидлове сонат«, саираће иомуиентз-тпо Бетоае. иово реиек — де.10 Кројиерову сона. ту, као п ИЈваиредну, позиа.ту Соиату у А.дуру од Ц. Франка. Као успоме. иа иа иедавио прздшулог пол>ског коигк >ЗЈ *гора Кчре-ча Шииановског ким је гћа Мари>« Михаиловић аајед. ио свирада ово де.го при.гиком њего. вог јелииог доласка у Београд, диће се н.егова еететска и сугестивна Соиата у д.моит/, пуна префии^епог иу зичког иистиимга. У с*2хои погледу, сестре Михајловић пружк».е наи врло лепо и иитересмггно иузипко вече ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТГ/,,. »V ./ТТ1 У суботу — бал Зимске помоћи Акцнони одбор Зимске помоНи врши последље припреме за вели ки бал који ће се -одржати у Народном позоришту у корист „Зим ске помоКи". За овај бал, као што је познато, спрем .Ђен је велики коннертни програм, у коме Ке учествовати и талијански певачи г-ђа Фаверо, г. Луго и г, Ђерардини. Они ће пе вати најбоље арије из свога вели ког репертоара, Даље Не се изве сти врло интересантна балетск# премијера „Шпански пркос" од Римског — Корсакова. Овај јед-

Г. Жук«

ночини балет спрема шеф балета и први играч г. Анатолије Жуков ски. У балету ће учествовати г-ђа Јан>а Васиљева, Марија Олењина, Аиица Прелић и иелокупаи ансамбл Београдског балета. Осим н>ж појавиће се пред пу бликом и позиати балетски пар Пио и Пина Млакар који Не изве сти једиу игру из свога репероар ' л • ОваЈ програм је веома занимљив и иа високом уметничком ни воу. За публику су предвиђене све у годности тако да Не овај најелитнији бал у сезони бити врло пријатан. За сва обавешташа о балу Зим ске помоћи треба се обратити ак иионом одбору Зимске помоНи — ДрашковиНсва улина, број 6 >ви спрат. ГТТТТТТТТТТТТТТ— ттт , БУГАРСКО ВЕЧЕ Студе«тска југословенско-бугарска лига у Београду, са секцнјом бугарскнх студената, ирн. ређује данас, 3 марта, у 21 час, у салн хотела „Палас" Бугарско вече са концертннм делом и играиком, а поводом празника шездесетогодишњице о-слобође. н>а Бугарске, Програм изводе г-ца Дафина Баракова, онерска певачица, певачки квартет Браћа Максимовић, бугарске студенткињс и стуленти. Свира ољличан уаз АС, Улазиа цена 10 и 15 динара. ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ1 Друга испитна лретстава Глумачке шкопе Глумачка школа Народног позоришта приређује у петак 4 марта, по подне, у згради на Врачару своју другу нспитну прет ставу. Овај други комад режира ла је г-ђа Деса ДугалиН-НедељковиН, а у комаду су запослени сви ученици Глумачке школе. Игра св „Изненађење",

Данас у 3, 5, 7 и 9.30 Велика Метро Голдвин преми|ера о јеаиом веома занимљивом и актуелном социјалном проблему 1918 ХЕРОЈ I - 1938 ГАНГСТЕРI

НЕОИЛПЖНО СОНО ЈОШ ПАНАС у 3, 5, >. 9.30 —— у 2, 4 и 6 мнлионско рсмек дело режисера СЕСИЛ ДЕ МИЛА

1918 ХЕРОЈ I — 1938 ГАНГСТЕР! ^ЋИЛШ ЛШШЛШ П 011111! БУКДНИР

РЕМЕК ДЕЈ10 ЧУВЕПОГ РЕЖИСЕРА ВЛН .1АЈКА, КОЈЕ ЈЕ У 1ЈЕЛОМ СВЕТУ ДОЖИВЕЛО, ЗБОГ СВОГ НЕОБИЧНОГ САДРЖАЈА, ОГРОМАН УСГЈЕХ. ГЛАВНЕ У Л О Г Е Френчот Тон - Спенсер Траси Гледи Џорџ Додатзк: најновије Парамунт новости

(ВИТЕЗ ПУСТОЛОВ) филм беспримерног херојства, љубави и хумора. У главним улогама популарни ФРЕДЕРИК МЕРЧ ФРАЦИСКА ГАЛ Због огромпе дужипе филма моле се гледаоии да долазе тачно на почетак претстава

ТЕЛЕФОН 20-708

Тел. 30-223

Тел. 28-895

КОД ВРАЧАРА ВЕЧЕРАС У 9.30 Н0В НАРТОВСКИ ПР0ГРАН са скулоцеиии и иевиђеним артистичким атракциЈама

БРАЋА МОНЕЛ чуло акробатских вепЈтипа

БЛУМЕР ДУО иевићени уметници на реху

ШЕСТ ДАНСИНГ БЕБИ Дражесие герле из Беча

РАЛФ ХАТОН ексцентричар

НАЈНОВИЈИ мувичии филм

ДЕЛА И БЛАНДО сензаиионални американски акробатски дует

НаЈиовије Парамуит иовости

играчица

Резервисање столова само до 9 часова. Телеф. 28-895

80294

I Људи и карневалске ћуди у метрополи Војводине Ковосођанк се претвпроју ч кочбоје и Мине Бекер, о ћовоссђпнке ч наркизе, Шлпњолке и стпре егкпптске свештеккце

Нови Сад, марта Белоцрквании су се, у току три главна карневалска дана, сјајно забављали свемогућим карневал ским лудоријама и јадног прнн ца карпевала возикали по сви^ ма улицама овог банатског гра да, кљукајући га вином и ђаконијама. Карневалска иаса по јела је око пола милиона кроф ни и попкла ништа мање него двадесет хиљада литара ви«а. Претворено у новац, ово износи близу 600.000 динара, па ипак ни ко није рекао да ће се идуће го дине о карневалу капије бело цркванских д-воришта затварати у седам часова увече и да ће мужевн већ у осам часова спаватн тихим сном праведника и паггучара, И док су се Белоцрквани ова ко уљуљкивали чаром карневал ских дана, Новосађани су у том погледу били много скромнији. Ипак, карнсвалска хроника Но вог Сада забележила је три елитиа маскен - бала и читаву хрпу ситнијих „балова" на пери фе^ији. И они из центра и они са периферије трудили су се да пепељаву среду не дочекају без какве веће или мање карневал ске сензације и приредбе. На пери(|)ери1и су трештале музике, играли се тиролски валцери и свет са периферије жестоко је расипао конфете по малим дворанама кавана и каваница у по крајњим квгртовима Новог Сада. У центру пак било је све мно го бљештавије, бучно и непосредно као на периферији. Фра кови и смокинзи чували су се да се не огреше о прописе бон тона. Ипак, на једном таквом елитном маскен-балу, приређеном у дворани „Лојда", догодио се један немио инцидент. Сва је срећа у томе што је ње гов виновник био један прави природни магарац, који је на некакав волшебан начин био уведен у балску дворану и, заједно са једним својнм другом, стављен на чело поворкс маски. Инцидент је био доиста и вр ло неугодан, али се све ипак свршило срећно, јср фракови, смокинзи и балске тоалете ниСУ, у карнсвалском расположе њу. хтеле од звога да праве не ко крупно питање и да доносе резолуције о већ познатој глупости магарана. МећУтим. један господин,који у новосадском отменом лруштвV важи као ци ник „пар екселанс", духовито је рекао, после оног инцидента на мзскен-балу у „Лојду", да

магарци нису нимало глупе жи вотиње. Можда је право на ње говој страни. Новосадске монденке биле су, иначе, у већем и изразитијем карневалском штим-унгу него го спода И не може се рећи да ни су прилично округле свотице утрошиле за своје карневалоке костиме. Тако су оне биле у иогућности, да бар за неколико ча сова у осветљеним дворанама, међу шареиим лампионима, врпцама серпентина, вртећи се на углачаном и светлом паркету, бу ду маркизе, Шпањолке, калуђерице, амазокке, продавачице переца, свештенице храмова старих Египћана и још много друго што-шта, Мушкарци су били, као и увек, манЈе инвентивни и са много ма ње карне®алског духа. Они су се крутили у фраковима. са зави јеном чалмом а ла махараџа, и ли су били отрцани каубоји, тајан ствени џентлмени са ирним пелеринима и капуљачом на гла ви. Свега један од њих имао је нешто више духа у маскирању: он је био ништа мање и ништа друго него — Џозефина Бекер. Чак је пред задивљеиим спектаклом ма:ки и немаски импровизовао нс-колико црначких игара, имитирајући мрку Играчицу из „Казина де Пари". Спектакл је пљсскао, музика је громогласно ударала „тушеве" по> сле сваке гачке, а Џозефииа Бекер, да је којим случајем била присутна, смејала би се ваљда као никад у животу. У погледу „озбиљних" балова, сезона је ове годиие била прилично мршава. Одржана су два елитна друштвена бала: правнички и грговачки и вреди напоменути да су обе приредбе имале успеха. Новосадска елнта и монденски кружоци, а тако^е и они из војвођеиске провинције, имали су овде прилике да покажу сва своја својства и да се забављају као некад, пре четири или пет дененија, данас скоро у половини двадесетог века. Изван тога и независно од тога, Новосађани су тежили да што 6ол>е проведу и искористе кариевалске дане лета Господњег 1938 године и балску сезону овог истог доба. И )уче, када је Петроварадином пролазила традиционална и номало провинциска карневалска поворка, то је уједно било и са/рањнвашс овогодишњн/. покладиих дана.

С., Ј,

овановии

ОДЛИКОВАЊА У име Њ. В. Краља Петра Дру гог, Указом Краљевског Намесништва. на предлог министра саобраћаја, одликовани су: Орденом Светог Саве трећег реда: Јосип Гостиша, виши саветник Дирекције државних железиица у пензији, из Лзубљане; Ордеиом Југословенске круне четвртог реда: Франц Планиншек, Фридрих Грегорка и Ј -сип Кројцер, виши саветници државних железница у пенсији, из Љу бљане; Карол Стефин, саветник Фрања Бертић и Албин Телор са ветници државних железница у пенсији из Загреба; Орденом Светог Саве четвртог реда: Јосип Чепле, саветник Дирекције државних железница у пенсији нз Загреба; Марко Керпнер, ииспектор државних железница у пенсији из Загреба. ▼ттттттттттттттттттттттттттттттт* ПОСТАВЉЕЊА У и.че Њ. В. Крал>а Петра Другог, Указом Краљевског Намесништва, на предлог мииистра слобраКаја, постављеии су: За ииспектора 5 групе Општег оде.т>ен>а Антун Гостић, до сада инспектор Саобраћајио-Комерцијалног одељења; за вишег контролора 6 групе станице Черноме«, Алојзиј Корошец, до сада виши контролор стаиице Љутомер; аа вишег контролора СаобраНајиокомерцијалног одел>ен>а Францишек Јеленц, до сада виши контролор станице Требље на Долеиском; за вишег контролора станице Љутомер, Адолф Аусеи. до сада виши контролор станице Чер иомељ; за контролора 7 групе ета нице Љубљана — гл. колодвор, Франц Вовчко, до сада контролор станице Јесениие; — сви Дирекције државних железница Љуб љана. Унапређена и премештаји У име Н> В. Краља Петра Дру гог, Указом Краљевског Намесии нпва, на предлог министра социјалне политике и народног здравља, пенсионисан је адушнистратив ии чиновник 6 групе Дома глувонечих у ЈагодкЛи, Тодор Савић. У иче Њ В. Краља Пстра Другог, Указом Краљезског Намесништ»д, на прод-\ог иинистра социјалне политике и народног здравља, унапрс1)ени оу: за управника Државне болнице у Нишу 4 гр>пе 1 степена др. Михаило СтаниК; за асистента 7 групе Опште државне болнице у Бсограду, др. Лазар Владисављсвнћ. Премсште« је за здравстоеног вншсг пристава 6 групе Одељен>а социјалне политике и народног здравља при Банској управи у Скопљу, др Јован Згуринас, до сада виши пристав код начслника срсза у Босиљград). ® Охрид ће ускоро добити електричну цегнтралу, која Ке се подићн на Летничком Потоку, недалско од са«ог града. Радови ће почети за који дан; а прпа лицитација за набавку машин ских делова обавиће се 14 овог месеца.