Правда, 29. 10. 1938., стр. 13
1
Оскара Вашда
На овоме месту, у редовима посвеКеним миогим н разио врсинм социалиим, друштве ним н културним питанжма, бнло је, додуше, мало речи о спорту; претпоставл>ало сс да све што се одиоси на спорт има своју засеб ну, спсииално за то одређеиу спортску рублику, а да се то ис тичс шнроког круга читалаца; бар ис оног круга који се било пасивно било активно бави спор том. Међутим, има пнтан>а која прс вазилазе оквир спортскс странс и постају општа питања која мо рају интересовати све добронамсрне грађанс и пријате.т>е напретка нашег културног. социалног и тслесиог живота у народу. Такво шЈтаље појављује се баш овнх даиа кад треба да се одигра у Паризу међуградски сусрет између Бсограда и фраицуске ирсстонице. Кад се поброје чин>е нице из овог сусрета и све окол ности -које пратс овај футбалски меч, онако како оне доиста и стоје, како се ређају, добија се пуна слика од колике је важ ности оно што из свега овог из лази као наравоученнје. На првом месту, овај сусрет градских г репрезснтација одржава се у јеку утакмица за држав но првенство. Играчи у свнм клу бовима, па и у клубовнМа *6соградским, оптереКени су, и превише окупирани, важним спортским такмичењима за лигашко првенство. Они су све снле пре гли да даду бољи резултат и да своје клубове у што је могућој бољој форми пласирају иа лигаш кој табели. Сви термини за одигравање ових утакмица, нарочито с обзиром на мало ман>и број ле пих дана који остају нешто од јесеии а нешто од знме, заузети су, одређени и прецизнрани. Од једном, долази сада закл>учен>е утакмице у Паризу. Колико Ке битн велики напор играча да одиграју и ову утакмицу и поред тога одређених првенствених утакмнца које нису одложене. ви деКе се из следсКих чињеница. Прс свега, играчи, онн најбољи | на које клубови и рачунају у пр вснственој борби, имају по пред внђеном плану да пођу на пут по сле неде.Ђних заморннх утакмица, без одуговлачења и без од мора, још исте вечери. На путу нмају да проведу две ноКи и је дан дан, а да треКега дана, у уторак, поподне, играју једну важ ну н тешку утакмицу. Како их код куКе чекају нове првенствене борбе. они имају да се покупе, спакују и одмах исте вечери натраг возом у Земљу; опет две целе ноКи и један дан путовања. Неки од њих уместо да пре недељне борбе мало одахну у пе так и суботу, морају, због распо реда који обухвата н путовања, одмах поКи на удаљена места, (рецимо. у Сплит) да тамо следе Ке недеље, опет после једног ду жег пута и без икакве паузе оди
грају девето коло утакмица за лнгашко првснство. Одиста. нема теже ситуације од ове у коју су упали играчи! За њих је слсдсКа недеља — нсдеља најве Ких напора и најтежих услова за играње! На страну то што се у Паризу под оваквим околностима доводи у питаЊе један частан резултат за београдске футбале ре; на страну и то што се под овим условима доводи у питање и резултат првенствених борбн тако важних за водеКе клубовс. н што им се не даје права разме ра снага и прави исход по врсд ности; — остаје, ипак, као најважније то што спорт не сме да буде никакав замашан напор, не природан, наснлан који бн ишао на уштрб и телесног развоја са мнх играча. Настаје једно пита ње на које треба да одговоре они којн су за то позвани: да ли је све ово због зараде, или абог неспретне спортске политике у којој се заказују и сусретн под оваквнм околностима? Јер пре свега треба штитити играче и иматн у виду њнхов на предак...
преживео оно што Је искусио срп скц, народ. И заиста је чудновато, да је иа ша ратна књнжевност тако оскуд на, нарочито оскудна у великим и добрим делнма. А шта би за једног књижевника пацифисту била захвалнија *ема? Хропичар X.
Пише Лиси Делари Мардрис
безазлености н невиностн. Својом урођеном перверзношКу он је, при родно, у својој машти, претворио у једну снажну слику прво „љубав но откровење", које је толико че ко Ј гимнастици, која је такођс за сто н скоро природно у ннтерна хтевала физичке напоре, а у њстнма. говој крви било је увск сувншс а Вајлдовс непрнродне стра- п "ије, што се, уосталом, вндн и стн. из њсгових слика. Из њсговнх цр У Даблину, где је наставно сво та В,, Д И се нста жеља за фнзичким је студије, Вајлд је такође бацно уживањсм, за неком врстом епн све своје књнге у којнм се гово куризма, али увек у префнњсном ри о науци, фнзици, хемији, матс н перверзном смислу. ннкад у сми матици илн другим позитивним ди вулгарног фнзичког уживања. сциплннама. Читање таквих књи- Његове дебеле, меснате усне бн га претстављало је за њега физнч ле су најбоље огледало његовс кн умор, који је одувек мрзео. О претеране санзуалности. Све је на вде Је још више развијао љубав њему изгледало некако смешно. према антацн, коју је, изгледа, често незграпно, али увек чудно. наследио од своје мајкс, или је Лице му ни]"е бнло ружно, али је можда, у њој нашао појсдиности био претерано висок, некако непрн У жнв оту људи, које су му узбу- родно дугачак. Не би се погрешн диле увек пренадражену машту. И ло ако би се тврдило да је Вајлд пак се није заустављао на антич- фнзички бно дегенерисан.
Скупштина Водне задруге за Барању Бсли Маааствр, 28 октобар У селу Поповцу одржана је глав на годишња скупштина Водне задруге за Барању, чије је седиште У Дражу. Као пгго је оознато. кроз средину Барањс пролази ток река две ју Карашипа које долазе из чувене маџарске планине Харшања н уливају се у Дунав код Батиие Скеле Водна задрута веК годннама ради на спасавању плодне земље ба рањсхог становништва од честнх поплава. У току последњнх годнна прочишКена су корита обе рске па је тиме за сада престала опасност од поплава. Сем тога, изграђени су многи одбранбени насипи. На овом скупу интересаиата одобрен је прорачун Водне задруге за следеКу годину, који износи пола милиона динара. После тога иаа брана је нова управа на челу са претседннком г. Иваном Вебером, имућним домаКином из Поповиа.
ДОСЕТЉИВА ДАМА
Код тешке столице, надутости, глазобоље услел в*тв>ра Једн« до хв« чаше природне Ргапх-1о5е(оуе горве воде чхста вробавве оргаае. Ргапх-Јо$еН>«и воду и болеснтгон. и>Јн деже. аажо узимају н -мзграју доброи Рег С бр. 15485/15. 18306
НЕПРИЈАТЕЉИ ВОДЕ
ПИЈАЦА С ЈЕДНИМ ЈЕДИНИМ КАНТАРОМ У нашој варошини (Дрннска бановина) постој'и пијапа. На њој сељаци нз околнне продају своје пронзводе. Ннје то, доду шс, нека уређена пијаца; нема нп тезги, алн простор је ограђеи и свако зна да Ј *е ту пнјапа. Нн ко не замера. Ипак нма једна ствар. На це лој пнјаци постоји само један кантар. Поставила га је општн на. Употреба прнватних кантара јс забрањена. А овај јсдан је недовољан аа све. Бар још један требало би поставитн. ч. п.
Јсдно наше друштво (Савска бановина) поднгло је скроман дом. У њему оно врло често прн ређује забаве н нгранке. Те прнредбе су увек добро посеКе не, јер друштво у својој режнјн продаје разна гурманска Ј *е- ј ла и пкћа. Сем тога музнка је' доста добра. На забавама, када се остане до ујутро, попнје се много внна. Од тога друштво и ма велнке корнстн. Да бн своје орнходе повсКало, ово друштво забраннло је „то чење" воде на забавама. На последњоЈ* забавн, после обнлате закуске, затражно сам од келнера чашу воде. — Немамо обнчне воде, већ само мннералну. Алн н она нн је најбоља. Најбоље је да пије те внно, рекао мн је келнер. Устао сам н отншао до чес* ме да се тамо слатко напнјем воде, алн, отуд ннје процурнла нн кап. У целом дому вода Ј *е бнла прекннута. Један члан управе друпггва те шио ме: — Шта ћете прнјатељу! Пре дуаелн смо те мере због оних којн н не погледају внно него чнм дођу навале на воду. А то ннје у ннтересу друштва. М. Ј.
45 годишњица Ватрогасне музике у Иванићграду Иванићград, 28 октобар Музика Добровољног ватрогасног друштва у Иванићграду прославиКе 4о година од свога постанка, за које време је стално радила, улажући много тру да, при свим манифестацијама. За данашњи свој развој ова му зика има највише да захвали ка пелнику г. Милану Клуну. Састављена је од деветнаест чланова, већином занатлија. Поред дувачког Друштво има и свој гудачки оркестар. 3. Н.
ПУСТОЛОВИНЕ ФЕЛИКСА МАЧКА
Страховито сам уморен, а нисам ни . /^^Ч-ч ПОпа свршио 1
После доласка нове куварице мој апетит се учетворостручно . . .
Гледаћу да му по могнем како бих зарадио ручак...