Правда, 29. 10. 1938., стр. 12

ПРАВДА

ДНШЕ СЕЛО Пољопривредници, гојите што више коњо, јер је цено коњимо когло скочило

Престанком опште економске крнзе у целом свету н увећаннм нзвозом коња, осећа се у нашој земљн велнка потреба зб коњнма. Ако узмемо да је наша зем ља претежно сточарско-земљорадничка, у којој постоје изван редни услови за гајење и узгој коња, онда не можемо опростнти нашем ситном сточару н зем љорадннку што се врло мало баве гајењем коња. Ми признајемо да тај посао није лак. Напротив, потребно је много труда, воље, времена а пре свега велика љубав према коњима, па да се и то смишљеним радом дође до доброг квалитета коња. Па ипак, ако се хоће, може се много урадити. Коњ је у пољопривреди остао н даље на првом месту, и ако се моторизацијом желело заменити његова радна снага, а пре свега коњ је нашао велику примену у војсци, где га, за време рата, не може никакво моторизовано средство да потисне, јер планине и уске брдске стазе остају и даље и једино проходне за мале, жилаве и издржљиве коње. Чињенице: да је коњ брз, вредан и послушан у раду, услед чега се у многоме скраћује радно време, и да за њега постоји велика потражња од стране вој ске и странаца, чине да гајење коња данас код нас претставља велики и рентабилни посао. Колнко се може урадити, ако се овоме послу приступа са пуно воље, вере у успех, а пре све га са пуно љубави према коњима, види се најбоље из следећих примера: у једној војној јединици у Битољу, захваљујућн великој предузимљивости самих старешнна успело се у току од 2 године да се одгаји завидан број коња, са којима су подмирене саме потребе у тој јединици. Нарочито је успех постигнут у једној војној јединици у Краљеву, где је одгајен врло леп број коња, којн се виде из приложених слика. Колнки је то успех најбоље ће се разуметн ако се узме у обзир, да у скуче ним касарнским круговима нису постојали нн најнужнији услови за узгој младнх ждребади (није било испуста, ливада, хранз се састојала само од уштеде на осталим коњима, слабо кретање у природи и т. д.)ј па су и поред тих тешкоћа одгајени врло лепи примерци коња. Износећи ове примере желели бисмо да постакнемо наше ситнс сточаре н пољопривреднике, да гајењу и узгоју коња посвете што већу пажњу од чега ће има ли само личне и материјалне користи. Ми подвлачимо и велике напо ре државних власти за подизање нашег коњарства, који се врше преко државннх ергела, за тим наградама на сточннм излож бама, алн све то не може још за

дуго допрети до нашег ситног сточара и пољопрнвредника пп остаје велики посао да га сами, обаве, а који ће им се лепо да исплати. Сточарске селекцноне станице врше такође Лрисне н примерне послове набављањем доброг приплодног материјала и одабирањем, што треба поздравитн и препоручнтн свнма сточарима и пољопривредницима. Најзад прнватпе ергеле, спор1 ске утакмице са коњима миого утичу на потстрек за одгој доброг коња, алн то је још увек мало према шнрокој сарадњи свнју сточара и пољопрнвредника у нашој држави. Прнмена коња је у пољопривреди многострука: за орање, вучу кола, пренос терета, за јахање; затнм у рудннцима зл вучу вагончића са земљом н рудом, з његова прнмена у војсци остаје још увек незамењива, па је потреба за коњнма увек велн ка, те гајење и узгој коња неће бнти ннкада нерентабилан посао, пошто ће се тај материјал ; моћи лако уновчити. Војне комисије данас плаћа|у доброг коња за јахање преко 5 хиљада, велике теглеће за арти лерију преко 7 хиљада, а товар не мање коње до 3 хиљаде дина ра. На жалост морамо да признамо, да наш сточар и пољопривредник није припремио добар и довољан број коња за ове потребе, што се има само зажалити, јер су условн за одгој коња тако повољни, да се снстематским радом може много корисно да постигне. С друге пак стране смишљеним радом одгајио би се и квалитативан материјал па би пољо

прнвредннцн н сточари, у случају потреба, ставили на расположење својој отаџбини квалитативно добар и потребан број ко ња чиме би нспунили и своју па триотску дужност. Ми ћемо се још у неколико наврата позабавити овим питањем; сем тога изложићемо унај краћнм потезнма шта све треба урадити па да се одгаје добри коњи (питање испуста ждребади у природи, питање исхране, неге и смештаја — коњушнице, као и избор прнплодних кобила

и пауува), јер је ово све неопходно потребно за рад у овпм правцу.

Изводнице сточне репе

Пољопривредници треба самн да врше п'роизводњу семена сточне репе, јер је оно у семенарским трговинама дрста скупо. Оно се производи из изводница сточне репе. Изаберу се најбољи примерцн сточне репе н сачувају до пролећа. У про; леће се посаде у јамице у растојању од 1 метар. Из изводннца Ке избити стабла, која ће донети семе. Изводнице је најбоље н најлакше изабратн у јесен прн сре ђивању сточне репе. Примерци репе, који се буду одликовали крупноћом, који нису повређенн н који буду нмали облик и боју сорте коју желимо, треба издво јити и употребити за изводнице.

Лист са репе намењене за изводнице треба сасећн за 3—4 см. изнад главе како се не би оштетила окца, из којнх треба да избнју стабла која ће донети семе. Репу за изводнице треба посебно утрапити и на трап наместити таблицу са натписом: Репа за изводнице — како се не би десило да неко лице из необавештености употреби н ту репу за исхрану стоке. Изводнице сточне реле треба саднти већ у другој половини марта. Што се држе дуже у трапу постоји могућност да већи број изводница нструли. Оне се све теже Чувају у колнко вре ме внше отопљава. С. Ј.

Гајење озимог спанаћа

Спанаћ спада у ред једногодншњих биљака, од које се бере и кува само зелено и младо лишће. Спанаћ садржи много гвожђа, доста витамина, и др. хранљивих састојака корисних за човечијн организам. Осим тога спанаћ је и лековит против малокрвности, бледоће, чирева, рака и др. болести. Спанаћ је и најлакше« сварљиво поврће, те је одлична и дијетална храна за лица слабих стомака и тешког варења, као и за малолетну децу — нарочито кад је справљен с млеком н додавањем јаја. Због тога спанаћ спада у ред најкориснијих зелених поврћа, без којег не би смео да буде нн један дом. Спанаћ се може гајити скоро преко целе године, а најважније је да га има и у позну јесен, пре ко знме и рано у пролеће, када друге зеленн слабо Л|а. За јесењу употребу, семе спанаћа се сеје у месеиу септембру до краја октобра; доцније сејан спанаћ стасава рано у про леће. За ознмн спанаћ треба узнматн бодљикаво семе, а не оно са глатком површином, јер је оно отпорннје против зиме. Ознми спанаћ захтева оцедну, присојну и добро обрађену земљу, добро нађубрену згорелим стајским гнојем. Одлично награ ђује кад се на 1 ар поспе по 2 до 3 кгр, чилске шалитре и то у неколнко оброка у време вегета ције спанаћа. Сеје се у редове раздаљине око 40 см., на дубини 2 до 3 см. Принос по 1 ару износи до 100 кгр. лишћа спа наћа. Да би дуже времене има ли младог и доброг спанаћа, тре ба га сејати оброчно — на 15 дана најмање да је једна од дру ге сејндбе, јер кад стигне већа количина, не може да се брзо употреби те престари. Озими спанаћ не изискује неку нарочиту негу, једино што треба изникле биљчиие заштишнти од оштре зиме — голомра зице нарочито, прекривањем сла мом или сувим лишћем. У про леће га бранити од корова и пра шити кад је земља за то подесна. После озимог спанаћа можесе на време посејати неки повртар ски или други усев. Нарочито је подесно коренасто поврће као: шаргарепа, целер, репе, першун и ло. М. Р. Р.

УСЛОВИ ДА СЕ ЗИМСКЕ СОРТЕ ЈАБУКА И КРУШАКА ОЧУВАЈУ ПРЕКО ЗИМЕ Треба плодове што дуже оставити на дрвету, док се потпуно не развију и сазру. Свака по вреда мора бити отклоњена а нарочито код оних сорти, које имају сјајну н глатку љуску и мекано месо. Пре уношења у места за чување, плодови се пажљиво очисте и сваки повређен, натруо и мрљав-пегав уклони. Такође плодови не треба да су влажни. Сорте глатке љуске а које су сочне, пре него што се чувају, треба из њих одстранити сувишну воду. То се по<Јти же, ако се пре тога оставе у пољу на слами 8—14 дана, да се сувишна вода нз њих испарн. Сорте са рапавом н кожастом љуском на прво место пренете, морају се одмах по бербн унетн у одређена места — складишта за чување, јер иначе увену и љу ска им се смежура. ЗИМСКЕ СОРТЕ ЈАБУКА ЗА ЧУВАЊЕ ПРЕКО ЗИМЕ Канадска ренета, може се очувати до јаНуара н фебруара. Лондонски пепинг до марта. Шампањска ренета до априла. Буковка (каселска ренета) до априла а најбољег је укуса јануара и фебруара. Батул (батуленка) до марта. Бела рузмарин ка до априла. Машанска ренста до априла. Златна знмска парменка до марта. Лепоцветка (жу та цвЈетача) тек месеца јануара плодови су добри за јело а тра је до марта. Будимка до маја. Колачарка обично траје до фебруара, јер од тада почне нагло да трули. Тетовка се може очуватн до самог лета. Преспанка до марта. Маљенка (Краљица) до јануара н Шербетка до марта. Тетовка и шербетка слатке су'сорте. Све ове сорте сазревају октобра и почетком новембра. ЗИМСКЕ СОРТЕ КРУШАКА ЗА ЧУВАЊЕ ПРЕКО ЗИМЕ Калуђерка (пасторовка) може се очувати до јануара. Знмска деканткиња до априла. Харденпонтова водењача до фебруара и марта. Есперенова бергаиота до марта. Наполеонова водењача до јануара. Јерибосма (водењацн) до јануара. Зимска караманка до јануара. Такуша (такнша) до јануара.

Кратке поуке ва>4нији пољопривредни РАДОВИ У МЕСЕЦУ НОВЕМБРУ 1) У воћњаку. Ако је време по вољно продужује се са сађењем воћних садница. Врши се пре глед зимскнх јабука и крушака у складишту, па се натрули плодови иадвоје а здрави и даље чувају. Отпочиње разређивање крун« старнјих воћака, уклања њем непотребних и сувишних грана. Водопије (млазеве — изданке) треба оставити само на праЛим местнма круне, ради о бразовања нових грана. Врши се кречеи>е воћака и то стабла и дебљих грана. Крешу се (орезују) старије јабучасте воћке. Смокве се полажу и покривају земљом. Ђубри се стајским зго релим ђубривом а у оскудици овог и са вештачким ђубривом. 2) У воћном расаднику и семе нншту. У расаднику. Рираљу је одељења из којих су повађене воћне саднице. Где су воћне сад нице изложене нападу зечева, треба их окречити са додатком говеђе крви или воћног карболи неума. Ако време допусти, још се могу вадитн воћне саднице за продају. Прекопава се земља У семенншту. Вађење и сорти рање воћних младица (дивљачица) за сађење у расадник. Издва јају се првокласне воћне младице за зимско (себно) калемље ње. Остатак се утрапи и чува за пролетње сађење. Прегледа се стратификовано семе, па- ако је с\'во онда мало водом накваси. Још се може стратификовати воНно семење. Леје засејане воћ ним семеном, треба покрити сувим шумским лишћем, плевом или сламом ради заштите од јл ког мраза. Обратити пажњу на гамањивање пољских мишевг ,1 др. штеточина где се оне јављају. 3) У градини — повртњаку. Довршити све послове који нису свршени прошлог месеца. Риљање на свима одељцима који нису под усевима. Ако време допусти онда расадити и ону зимску салату, која је најкасније посејана. Покрити сламом или сувим лншћем поврће. које остаје преко зиме на отвореном пољу, ради заштите од знме. Скуп ља се корење и лишће поврћа и баца на компосну гомилу ради припремања ђубрива компостамешанца. Треба свеколико ору ђе (алат) очистити, поправити и оставити свако на своје место, да за пролетње радове буде спремно и исправно. У колико је потребно, набавити н нове алат ке. Јагоде ваља покрити зго релим говеђим ђубривом, па с пролећа између бокора са зем љом затрпати. Прегледати остав љено семе за пролетњу сетву. 4) Топле леје. — Довршити о правку прозора и оквира од дасака. По потреби направити и нове. Исплести асуре за по кривање топлих леја. Спрема се коњско ђубриво и скупља шум ско лишће за пуњење леја. При премају се полутопле леје, сеје грашак и расађује главичаста салата. За време мраза навуче се около оквира више сламе па и самог ђубрива. КАКО СЕ ПОСТУПА СА РАНАМА ПРИ КРЕСАЊУ СТАРИЈИХ ВОЋАКА? Гране треба сасећи глатко и тако, да рана лежи косо и да је што мањег обима. Никад не треба оставити патрљ-чапур, ко ји се доцније осуши и иструли. Тање гране секу се оштрим во ћарским ножем да пресек буде гладак и поравњат, како би рана што пре и боље зараела. Дебље гране претестерене воћар ском тестерицом, па онда ножем глатко поравња. Мање ране премазују се воћарским-калемар ским воском а веће катраном. Код коштнчавог воћа направи се блато од једног дела смоницеиловаче н два дела говеђе балеге, ране премажу, крпом обавије и добро привеже. Премазане ране- сачуваће се од влаге и тру лежи н неће служити као склоннште разннм болестима. ЧИШЋЕЊЕ ВОЋАКА Врши се преко зиме. Стара кора оструже се нарочитим стру гачем и сва маховина и лишајеви уклоне помоћу четке од челичних жица, те да кора оста не сасвим чиста. Сви се ови делови пажљиво скупе на какав за стор да не падну на земљу и од мах спали. У противном штеточине а које се ту налазе презимеле би. Овај посао обавља се при влажном времену, јер се та да лакше скида маховнна и лишајевн а и стара се кора боље одваја. Кад су воћке тако очишћене, онда се приступа кречењу стабла н дебљих грана.

ГТУТТТТТТТТУТТТТТТТУТТТТТТТТТТТП Прослава дана Оспобођен>а у Лици Госшћ, 28 октобар У чнтавој Аицн, Горском Котпрн н Кордуну прославнће се 29 овог мгсеца длн ослобођек>а. Како тај датум пада у раднн дан. про славе Ке бнтн одржане веКином у неде.т>у, 30 октобра. Ове прославе органивују соколска н нацнонал лна друштва. Согаолска друштва спојнКе ову прославу с* прославом Чехословач ког народног пр&знкка, који слагн наше Соколство ове годнне. м.

Љубљонскп општинп апелује на своје грађанство да уместо раскошних зодушницп, доје прилог зп незапослене

Љубљана, 28 октобар Љубљанска градска општина се, на разне начине, довија да би сузбила беду и немаштину у ок виру своје надлежности. Са средствима које јој стоје на рас положењу за ту сврху, а која не превазилазе минимум најпотребнијега, она успешно ради на суз бијању просјачења и олакшавању живота материјално слабим слојевима. Нарочити социјални у ред води у евиденцији све могу ће планове да се та скромна средства што корисније употребе и да се њихова подела учи ни хуманом. Услед тога Општи на, сваке године, изводи извесне јавне радове у својем домену, где запосљава у првом реду оне, који другачије не могу доћи до запослења и који, због то га, падају њој на терет. Тај на чин помагања незапослених показао се веома практичан, те га Љубљанска општина спроводи систематски. На тај начин извр шено је неколико за општину в| жних радова, као што су: мање регулације, уређење и одржа вање путева у околини, паркова и т. д.; док је, с друге стране, запослен велики број људи. Но, ипак Љубљана, као велики град, има велики број оних, ко јима је, из ма каквог узрока, потребна јавна помоћ. Њих је уствари толико да се средства којима располаже Општина у ту сврху показују сувише оскудна. И зато је општина приморана да их на разне начине повећава. Са њиховим г.овећањем пове ћава изградњу јавних радова, који, дајући посла незапосленима, смањују беду и просјачење — што је на дневном реду свих већих општнна. Зато општина у таквим случа јевима прибегава и другим начи нима скупљања прилога од својих општинара, које најбоље илу струје овогодишњи потез у том правцу: да би бар донекле ола кшала беду своје сиротиње, Оп штина је ове године дошла на идеју да досадашње луксузне за душнице замени практичним ску пљањем прилога за незапослене. На дан Свих Светих у Љубља ни се обављају задушнице. Тога дана сви износе на гробове својих покојника скупоцене вен це, свеКе и разно цвеће, које скупо стаје, а брзо пропада. За то је за ову годину Општина прегла да тај непотребнн луксуз замени практичнијим сврхама. Својим општинарима издала је апел, којим их позива, да сб, место луксузних разметања, оду же својим покојницима добрим делима. Уместо да купују скупо цене венце и свеће, општина их моли да тај новац дају као при лог за незапослене, а у захвалност за то, ови ће им преко оп штинског аранжмана, поделити скромне смрекове венце н цвећ1. украшене бојама заставе Љу бљанске општине. Тиме ће се сви општинари одужити својим покојницима, а учиниће много за олакшање тешког живота сто тинама незапослених породица. Да бн се тај апел, који је од мах наишао на добар пријем код грађанства, спровео у дело, општински социјални уред орга низовао је специјални одбор ко ји ће се за остварење тог корисног плана старати. На челу одбора налазе се шеф социјалног уреда г. др. Клинар и општинскн већник г. др. Светел, који су, у заједници са претстав ницима разннх установа и корпорација, као и свих хуманнх друштава у Љубљани, нзраднлц чнтав програм око спровођења ове акције. Општина ће свнм ку ћевласницима послати специјал-^ не листе, на којнма ће ови запи: сати колико венаца, нли свеКа. желе иматн за задушнице, и ко; лико су вољни да приложе зај незапослене. Пошто све те листеј поново скупи, општина ће свн- ј ма доставитн потребну робу, коју су нзрадилн неспособнн старцн и старице. На неколнко дана пре задушннца, које падају сваке годнне на дан 1 новем бра, по свима варошким раскрс ницама поставнће се столовн на којима ће се изложити венци н свеће, које ће продавати сарадннци ове акције, у првом реду ис такнуте народне даме и претстав ници истакнутих хуманих корпорацнја. За новац, који бн се тим путем скупио, Општина на мерава да обезбеди оне, којима је занста најпотребнија помоћ за знму која се ближи. Разуме се да је и ова акција наншла на своје противннке, ко ји су већином погођенн њом. То су љубљански свећари и цвећари, који у тој акцији внде угрожење сопствених интерса. Међутим Општина је унапред избегла сли чна пребацивања, пошто је чита ву акцију поставила на чисто ху ману основу. То је учинила на тај начин што је одредила висн ну откупа свећа и венца, којн превазнлазе цену, за коју се тн нсти продукти могу добнти у трговинама. Тако на пример: је дна свеКа, мала и проста, са општннском тробојницом и натписом „За градске сиромахе", кош та 5 динара, док се иста у трго

вини може добити за 2 динара. Исто тако скромни смрекови вен ци, једноставни и без луксузних украса, откупљиваће се за 20 ди нара. Тако се продавци ових предмета неће моћи жалити на конкуренцију, јер се овде оставља свима на вољу: да купе Јев тиније код трговаца, или да сво јим прилозима помогну сиромаш ним суграђани^. Љубљанска општина је већ по чела да спроводи ову замисао, коју је, у већини, грађанство о добрило и прихватило. Пошто се задушнице примичу, Општина је упрегла све снаге у ову акцију, а наишла је и на потпору извесних друштава, као што су Црвени крст, Винценцијева дружба, ватрогасци, скаути и други. По журби којом се ради, може се закључити колико Општина рачуна на успех ове акције, која ће јој омогућити реализовање једне друге замисли, оснивање специјалних општинских заветишта, у којима би сви они, који су одиста неспособни за сваки рад, имали скроман стан и храну, док би се Љубљана коначно ослободила уличног просјачења и тако успешно решила један од најтежих проблема свих већих општина код нас. Вероватно да ће практични љу бљанци разумети значај ове акције и одазвати се позиву своје Општине, и да ће Љубљана постати узор за друге — у погледу сузбијање незапослености и про сјачења. М. Р.

Нове књнге н часописн „Радикапна странка и Светомир Никопајеви^" (Написао др. Божндар С НиколајевнК. Београд, 1938). Под овим насловом изашла је ту скоро интересантна књнга, посвеКена животу и раду Светомира

Светомнр НнколајевнК у старости (рад г. Сретена СтојановнКа, вајара) НиколајевиКа. Међу личностима у политичкој и културној историјн СрбиЈе, нз последн>е четврти 19 века, Светомир је без сумн>е једна од најсамосвојннјих и врло за служннх. Дугогодишн>н професор опште историје књнжевности на београдскоЈ - Велнкој Школи, оснивач н претседник некад обилато агилног, родољубивог Друштва Светог Саве, претседник мннистарства и Народне Скупштнне, слободнн зидар, пацифнста н т. д., Светомнр Ј - е, по речима г. Слободана ЈовановнКа, био велнкн покретач. Он је подједнако стекао заслуга на по.т>у књижевном н полнтичком, патрнотском и хуманом. У његовој појавн беху удружене северњачка борбеност н јужњачкч осеКаЈ'ност — мнслилац н песник. Пксац г. др. Божндар С НиколајевнК ннје погрешио, напнсавши о своме необнчном родител>у и човеку ову срдачну књигу. Добро Је урадно веК н зато, што је стари НнколајевнК био своЈедобно нападан жешКе но иједан српски државник. Прндаванн су му безбројни наднмци: уставождерац, витез шуп.т>е фразе, фармазон, маџарон... Међутим. време — тај најправедннји судија — показало је да су његове полнтичке замнсли биле добрнм делом корисне. Књнга г. НиколајевнКа претстав -т>а озбиљан. садржајни прилог полнтнчкој исторнји Србнје бурних осамдесетих и деведесетих година. Пнсана је неусиљено, чнтко, сажнв.-ћиво. Поједини опнси. због своје сликовнтости, остају урезани У п >метн. Пнсац р^конструише епоху вешто, његовн л>удн су жнва биКа. Нарочито су успела она места, где се нзлаже покретање раднкалне странке; чнји је један од главннх оснивача и говорннка био Светомир НнколајевиК; затнм, однос Кра .Ђа Мнлана н раднкала. Тнмочка буна н помиловање раднкалннх првака. Вредност г. НнколајевиКеве књнге појачана је н тнме, што је пнсана на основу преосталих хартија, забележака н казнвања Светомнровнх, као н лнчнога сеКања пишчева. р. Н.