Правда, 29. 10. 1938., стр. 11
Од Грачанице до Гази Местана
1Ш ускоро изменити своју физиоиомију?
Пђнштнна, октобра Оно што највнше ннтересује и странце н домаКе. оно за шта је веаана најкрвавнја страннца наше нсторнје. како је то схватнла и нанела народна душа која је најверннје огледало догађаја н најтачннјн барометар стан>а, — то је онај сектор око станнце Косово Поље, Приштнне н ОбилнКа. Кад свет долаан да вндн ону благу долнну на којој је решена судбоносна фааа Косовског боја, в која још увек ивета густнм црвеннм божурнма, да види ремек-дело наше средњевековне архитектуре н умет ностн оличене у најлепшој н најзначајнијој српској црквн, Грачаннцн на Косову, да видн Муратово Тулбе, одмах ту, у близини последњег положаја н долнне крви н божура, које са поносом чува један старн хоџа и радо прича о најразлнчнтијнм епизодама везаним за ово место, не заборавившн најзад да нагласн како је необично среКан што се чуван>е овог светог гроба у »еговој лозн преносч с колена на колено веК вековима, — онда се мора доКн у Приштину, и не само пропутоватн преко нзе. него се задржатн. прошетатн, прожнветн парче љеног заннмљивог живота. Не може ннко споритн да ннје орнгннално и прнјатно посматрати оне савршено очуване н зубом модерног времена нетакнуте авлије. чардаке, решетке. Кепенке, тезге, ђугуме, фереое, баштице н одаје некаданжх харема нлн слушатн ону тнпичну орненталску песму и музнку која се уз дахире, дерт и севдах веК деиеннјама проснпа нз старог хотела „Балкана" на главну улицу... Исто тако, нензгладкве слике оставља чести мујезинов глас са високих минарета, који пред вече, по нКннднјн нлн још касније о акшаму, некако тужно умнре у увалама нискнх брежуљака широке околине. као н глас старог човека са брадом, чалмом н изразито набораним челом којн поред ужарених мангала нуди од лнчне КевапчнКе и мале, печене Куфте... Преко пута, тек што се окренете. јер вас тргне тешко шкри па»е зарђалих, неподмазаннх баглама на дотрајалој капијн. укаже се ханума, покрнвена женска прилика која шапуКе нешто брзо и као важно младиКу са накрнвљеним фесом, да бн најзад, при растанку н стезан>у руку, подигла са стране прозирну фереџу, отшкри» нула је као завесу и просула према »ему ситан, весео смех... Нису ман>е интересантни ни они теферичи који су временом добили једно уже, аатвореније обележје, и који, иако се креКу у обиму строго затворенк« авлија и капиџика, ипак чувају своју оригиналност. Увече, корзо је жив и редован. Њему млад свет опет да}е специјалиу боју, која се временом све више гу* бн, уколико се она доста стрма улица, парче по парче, зарављује и калдрмише, и уколико ђаци, студенти и остали млађи свет донесе новине са корзоа великих градова, уколико добацивања замен>ују неме погледе, отворена причаља о љубави — уздахе, а групице бонвивана и фнКфириКа по угловима — виреља кроз кључаонице капицика или махаље иза густих дрвенијс рсшетки. Кад сунце почне да пада хоризонтом на далекој пољској пучини и први заласци почну да расту из благих долнна, тада свет најра дије иде пут Таук-баште, свакодневног излетишта становника При штине. Заљубљени парови су тамо отишли много раније, и евентуално продужили до првих огранака Грмије; некадаљи ђаџи још раније. ако су решили да обиђу старе стазе којима су отварали срца и брбљали љубавне изливе место хемиских формула и историских факата: страици су цео дан провели у Грмији и под широким гранама Таук-баште. Кад је пак празник или иедеља, онда је Таук-башта пуна и шарена. Код Грачанице код Муратовог Тулбета иде ретко, тек после нарочитог спремаља и договора, кад дођу пријате.•ћи и поананици са стране. кад се нађу успутна, погодна и јевтина кола. У Таук-башту, међутим. иде се скоро сваке недеље, обично. нако успут. као кад се шетачи реше да пођу у парк. да нааову ,.добар дан" или да аапале цигарету,
ааврше најчешКе са дивљељем внснни средљевековне архнтектуре н уметности. Путовати пут Муратова Тулбета није нимало заморннје ннти теже. ПролазеКи поред љива н винограда на којнма се сада радн пуном паром, а остављајуКи нза себе, у долнни, Приштнну, разбацану касабу која лнчн на велику тичурину са изломљеним крилима наслољеннм на околне брежуљке, аа сат пешачког хода може се доКи до Газн-Местана н косе пуне црвених божура на којој је одиграна одлучујуКа етапа косовске битке, до Муратовог Тулбета и љеговог ревносног чувара... Па нпак, са жаљељем се може реКи да питаље уређеља улица, извесног зарарљаља, чишКеља, про шираваља, калдрмисаља н просецаља, једном речју, извођеља у пот пуности једног доброг регулапионог плана, дуго чека на своје решеље (изгледа да Ке ускоро почети да се бар унеколнко изводи). Осим тога, а као предуслов свему осталом напретку, мора се поклонити пажља н економском н про* светном подизаљу становништва, здравственој заштити и подизаљу љеговог животног стандарда који је врло низак. * Приштнна је центар за велику околину. Економски, просветни. У свом развоју она је требало да иде мало бржим темпом ка напрет-
ку. У последље време се у том погледу осетила мало веКа живост и предузимљивост. Изгледа да Ке ова варош ипак успети да ускоро изменн своју физиономију, уколико се љена комунална политиха развије у смнслу градље савремених модерних вароши у којнма се н жнвот лашке прнлагођава савременом духу времена. Оно што је досада урађено (осветљеље, купатила, парк, почетак нове гимнаанске зграде која Ке према плану в програму одговарати свим просвет ним, педагошким и хигијенскнм начелима и др.) претставља добар почетак. Странцн често посеКују Припггину. Све ђачке екскурзије је не изоставно нмају у свом програму. Наравно, не абог саме вароши колико због Гази-Местана, Тулбета и Грачаниие. Ту се посетноцн задрже скоро увек више него што су предвидели. Кад се посети ГазиМестан. онда се исте вечери не нде ка Грачанипи да се не помуте, не потисну, не натрпају утисци... Кад се дође код Грачанице, ту се остане до мрака, да се осети она шнрока, дубока тншина у зраку... Кад се пође у Таук-бапггу, отуда се врати тек касно у ноК. А један дан, једно вече, једна ноК мора се поклонити Приштини, љеном корву, парку, евентуално пазару, „Балкану", „ОбилиКу", „Националу"... Мнло ВасовнК
■■■■■■■■■■■■■■■■■€■■
Гостионица „Матејна" у Загребу у нојој је шнвео н радно Д. Г. Матош биће ускоро срушена
Загреб, 26 октобар Један од последљих споменика старог Загреба, гостноинца „Матерна" у Горљем Граду, биКе ускоро срушена, према одлуци Загребачке општине. Ова кафаница била је децениЈама састајалнште и склониште многих хрватских уметника и културннх радника. А. свакако, љенајславнијн данн били су за живота А. Г. Матоша, последљег хрватског боема, који је ту, за једним столом застртим старим. џрвеннм чаршавом, написао и оне своје чувене стнхове: „Док је срце, биКе Кроације"! Некролог ввој традицноналној кафаници написао је г. Ђуро Сабо, професор, под насловом „Матејни за опроштај". У том напису г. Сабо вели да је „Матејна" стара преко 200 година.
У пројекту је да се на истом месту подигне нова „Матејна", по угледу на стару, како би се са-
чувала Једна лепа и драгоцена успомеиа старог Загреба. н. ш.
Обијена општииска кзса у Драганкћу код Спавонске Пожеге Славовска Пожега, 28 октобар У селу ДраганиКу. код Пожеге, извршена Је једна ретко дрска крађа. Непознати крадљивац обио је, најмодернијим алатом, општннску касу и иа »е однео готовог вовца у нзиосу од преко десет хнљада дннара. Обнјач се увукао у судницу кроз прозор ва коме није било рсшетки. Обијаље општинске благајне трајало је по свој прилнцн прилично дуго па је право чудо да лопова ннко ннје прнметно, чак нн општннска сттража која се налаан у суседној соби. По овом случају одређена је енергична истрага. Д- Ј3 АТ ВОР вередоаво аареље у дебедам цреву лош| пробава. гдавобол.1 услед аатао. ра вестају брзо употребо* прнродве Ргапх-Јозе*оуе горке воЈе — Јгдва пува чаша ва прз. ааа стомак. Ргапх-Јохе?ова горка вода делуЈе благо. Огл. рег. С Бр. 16.485/35 18306
За превару на бомбу осуђен на десет месеци строгог затвора Осјек, 28 октобар Почеггком августа ове године извршен је у близини села Под горача дрски разбојнички напад на брачни пар Чепел. Тога дана одржан је велики ва шар у Подгорачу, на који је до шао и Фрања Чепел са својом супругом Габријелом. Дотерао је на пијацу неку стоку, продао Је за две хиљаде динара, а затим је хтео да купи краву. У том часу пришао им је Један непознати човек и позвао их у кукуруз. Гамо је, наводно, требало да бу де један човек, који бн им про дао добру краву за ј 'евтине па ре. Лаковерни сељак поверовао Ј "е овом трику и упутио се са непознатим човеком нзван села у ј;дан кукуруз. Тамо су наиш ј ГГ ^ још на једног човека, али оез лраве. Тај непознати напао је Орачни пар. Сумњичио их Је да су они нашли његов новчанпк. Фрања је почео да се правда и нзвадио свој новчаник у коме су се налазиле две хиљаде динара. У том тренутку непознати чове* Је истргнуо Чепелу новчаник и побегао у непознатом правцу. Ова интересантна превара „иа бомбу" расправљана је јуче у ос јечком Окружном суду. Прави крадљивац није могао бити отлривен па је одговарао само два десетогодишњи Славко Камис, из села Марковца, који је завео Чепела и његову жену у куку* руз. Суд је казнио Камиса са десет месеци строгог затвора и да плати све судске трошкове. Д. Ј.
Нано к се завршнти љубаннн роман Дсласнје Караџић н Петра Додића, раннјег Зена Кадрнје, нојн тордн да се нз љубаои оонрстно? Она пориче да је ма шта имала с њим, а њени га родитељи туже за клевету
Охрид, 28 октобар Судија Среског суда г. Ставра ФилиповиК имао је данас да решава један врло необичан случај. Према тужби не би се могло претпоставити да спор може бити тако необичан. Тужен је Петар Додовић, ранији Зека Кадри, за дело клевете. Али оно што је најинтересантније, излази из тока самога претреса. На име, Петар Додовић тврди да су живели као муж и жена он и Аспасија Караџић, чији га отац тужи за дело клевете. Сада је требало доказатн: да ли су заиста Петар Додовнћ и Аспасија Караџић живели заједно? Ево шта је о томе рекао оптужени Петар Додовнћ: ТО ЈЕ БИЛО 1932 ГОДИНЕ Тада је Петар Додовић био Зеко Кадри. Није још био покрштен. био је друг са Ђорђем, братом Аспасије. Једнога дана шетао се сам по корзоу, а Ђорће је био са својом сестром, Аспасијом. Поздравнли су се. Ђор —^ „ ђе га је упознао са својом се* беа нарочитог спремаља и одлучи- СТ р 0М . Позвали су га кући, и од
ваља. Приштина има леп н простран парк. којн је нсушен. асаниран и уређен, алн Таук-башта је лепша. шира, прнроднија. даља: у љој се свет осепа удобннје. комотннје и слободније. у љој се лепше забавља... Кад се, пак, пође ка Грачаници, н ут јс врло добар и ааиимљив, а само место около цркве лепо и пријатно. Мала долина. великн воКљаии. широка тншина. стара ограда. кубета. фреске. тамјан. тра говн шрапнелских куглица и парчад распрсиутих граната. сачувани ексери аа које су Туруи везнвали коље (чувени ..биљаџије и турски „јаиКаин"). траговн времена, длета н четкн којима су премазиване слнке н иконе, — све то упфује на рааиоразна размишљаља коЈа аахтевају много времена и коЈа се
тада он је често долазио. Он тврди да му се Аспасија често жалила како јој роднтељи не да ју колико јој треба да прави ха љине. Жалила се да нема мантил. Он је ускоро ступио у општинску службу као трошаринац. Од новца којн је примао на правио је маитил Аспасији и тро шио за многе друге њене потре бе. Заљубио се у к.у, а, какоон каже, и она је одговарала на ње гову љубав. Живели су тако за« једничким животом. Када Је он хтео да се она уда за њега, она му је одговорила да би пошла, алн да не може јер роднтељи нерадо гледају на њихову везу. Тада се Зеко р«гшио на одлучан корак: да промени веру. И од Зека Кадрија постао је Петар Додовић. Али изгледа да
сле овога Аспасијини родитељи нису хтели да се она уда за Петра Додовића, или је пак она са ма била променила своје мишље ње. То, наравно, нимало није било пријатно Петру, који тврди да је из љубави према њој променио своју веру. Као доказ да су они заједно живели и да му је она обећавала да ће се удати за њега, он наводи сведоке који ће потврдити да су они живели заједно у Ресну и Бнтол>у. А поред осталог, што је нај важније, он је поднео суду и ње но пнсмо у коме ј 'е она својом руком написала следеће: „Јављам вам овим пнсмом да вам ставим т*а знање да сам жена ГЈера Додовића. Има више од годину дана како ми живнмо за једно. Решили смо да заједно умремо па где било." — Ја не тражим ништа друго, изјавио је Петар Додовић, него да се она вратн да продужнмо заједнички жнвот. Сматрам да је она, откако је постала чиновница, променила своје држање, и то под упливом својих роднтеља и своје старије сестре. ТАКО ПРИЧА ПЕРА ДОДО ВИЋ, А АСПАСИЈА КАРА ЏИЋ И ЊЕНИ РОДИТЕЉИ ИЗЈАВЉУЈУ САСВИМ ДРИГО АспасиЈа Караџић изЈављује да она никад није жнвела зајед но са Петром Додовнћем. „Све што каже, свеје лаж, —каже она за њега. Каже да је он долазио у њнхову кућу као друг њеног брата, али да она није внала ка кве намере има он. За писмо које је он поднео суду и за које он тврди да га је она написала својом руком, она неодлучно изјављује да се не сећа да ли га је писала и да га је можда на« пнсала Лод претњом. Њени родитељи заступају исто гледиште. Они тврде да нису знали с
каквим намерама он долази њихову кућу, а када су сазнали да га више нису примали у ку ћу. Аспасијин отац каже да га је више пута терао од куће. И сада га тужи за клевету, јер је разннм прнчањнма по граду да живи са његовом ћерком окр њио углед и част њихове куће. Судија г. Ставра Филнпчевнћ од ложио је претрес, да би се испн талн сведоци на које се позвао Петар Додовић, а који треба да докажу да су он и Аспасија Ка раџић живели заједно. Цео О' хрид, са огромним интересовањем, очекује пресуђење овества ри. Да ли ће се доказати да је Петар Додовић заиста живео са Аспасијом Караџић? Да ли је она вољна пристала на то, или је, како тврде, она и њени роди тељи, све чннила из страха од њега? Суд ће казати своју реч. Што се тнче Петра, он каже: „Веру сам променио нз љубави према њој. Био сам добар док није била добила службу. А са да не ваљам." А Аспасија изјав љује: „Никада нисам живела зз једно с њим. Сматрала сам га као пријатеља и као друга мога брата. Све друго што тврди, лаж је." Р. П
У Будимпешти основана Дирекција за пропаганду Буднмпешта, 28 октобар Агенунја Стефани јавља: Једно одељеље претседништва владе прстворено је у генералну дирекциЈу за пропаганду, која обухвата радио, бноскопе н социјалну иницнјативу н тако даље. Пресбнро Ке н даље остатн аасебна установа.
Стогодишњак који изгледа млађи од свога најстаријег сина Смедерево, 28 октобар У селу Липама, код СмедереI, старац Сима Јзнковић, зеани „Ћушачки", прославио је свој стоти рођендан. С-има се прен пут оженио у сеојој дввдесетпетој годинн и имао три детета, од којих су два (два старца од око 75 године) још жнва. У 35 годин* Сима Јанковић се оженио по дру-
Деда-Симии наЈстариЈи син ги хтут и имзо у овом браку десеторо деце; пет су још у живо ту. Трећи пут оженио се деда Сима у 70 години баба Катом, којој су такође већ била умрм два мужа. И са њом је деда Сима имао сина. Деда Сима Јанковић Ј 'е још Увек врло свеж стараа, способан за сваки посао. Једино не чује најбоље. Али од свога најстарнјег сина изгледа далеко млађи и свежији. С Ђ. И.
■■■■■ившшнииаииишиишдикишшаивинвии Илоно сељпмм из Каменово отроволо иужа Она је све признала на саслушању
Пожаревац, 23 октобар У истражни затвор пожаревач ког Окружног суда спроведена је Љубица, удова Душана Сави ћа, земљорадника из села Каменове, Среза млавског. Љубица је осумњичена да Ј *е отровала свога мужа Душана. Душан Савић живео је у своје време бурним животом, али пре неколнко година одлучио је да се ожени. Ово су му препоручивали и укућаии. Савић се био решио да узме за жену најлепшу девојку у овом крају. Оженио се сиромашном, али лепом Љубицом. Она је знала какав је Душан. Ипак је ступила са њим у брак, верујући да ће се он поправити. Међутим, после Ј *едногодишње брачне слоге Душан је почео по нова да посећује каване. Ноћи је проводио у пијанчењу. Обично се враћао пијан у зору кући и грдио жену, а Љубица је морала сама да обавља све послове у пољу. То је за њу било веома напорно. Често је прекли њала свога мужа да се остави каванског живота, али узалуд.
Љубици је досадио такав живот па је најзад решила да се ослободн Душана. Једном приликом, кад јој Ј 'е муж наредио да му скува каву, она је ставила отров у шољу и дала му да попије. Чим Ј 'е попио каву Душан Ј *е осетио страшне болове у стомаку и после краћег времена у најтежим мукама издахнуо. 'Љубица Ј *е позвала Душанове рођаке, обавестила их о Душановој изненадној смрти и онн су га сахраннли. После извесног времена Душановн рођаци позвади су лекарску комнсију коЈ *а Је извршнла ексхумациЈ *у леша и утврдила да је Душан био отрован. Сумња је одмах пала на Љубицу, сви су знали да се она са мужем није слагала. Ухапшена и спроведена у истражни затвор Окружног Суда у Пожаревцу, Љубица је пред нстражним судијом г. Владимиром Карапешнћем и записничарем г. Илијом Илићем признала да је свога мужа отровала, а то је, каже, учинила због тога што даље није могла издржати онакав живот са њим. П.
Учестапа бегства деце из родитељске куће у Осјеку Осјек, 25 октобар Анали Претстојништва градске полиције у Осјеку забележили су за кратко време велнки броЈ бег става деце нз родитељских домова. Изгледа да су по среди утицаји филма. Док је истрага за неком од нестале деце још у току, полицији је прнјављен Још један нови случај бегства. Двана естогодншњи Јосип Киш нестао је из родитељског дома на тајанствен начин. И овде је по среди бекство. ПолициЈ*а је одре дила потеру за несталим малнша ном.
Због двадесет динара убио човека Вирпазар, 28 октобар Снромашни носач Рнзаја Бехаровић, нз Вирпазара дуговао је Тому Орланднћу 20 динара. Сиромах, оптерећен породицо.м и једва састављајући крај с кра јем. Ризаја није могао Томи вра тити новац одмах. Кад га је Орланднћ једном напао тражећи новац, Ризаја је одговорио да му не може одмах да врати пошто ни сам нема, али ће му вратити чнм заради нешто новца. И од раније већ познат као убо јица и свађалнца, Томо, који ви ше ннје хтео да чека, извадно јг револвер и са два хитца на месту убио несрећног Ризају. Убијени Бехаровнћ, оставио је за собом шесторо ситне, незбринуте деце и жену који ће остати на улици. Убица Томо Орландић предат је суду. Освећење дома Женске подружине у Свипајнцу СвнлаЈнац, 23 октобар На свечан начин извршено је освећење новог дома Женске по дружине у Свнлајнцу. Овој свечаности била је присутна и г-ћа Павловнћ, делегат из Београда. Женска подружина у Свнлајнцу успешно ради већ четрдесет -две годнне. Броји 62 чланице, на челу са г-ђама Босом Пантнћ и Десанком Јевтић. Циљ Подружини је да омогући женској деци да сврше женске занатске школе, из којих мо гу да пређу на внше занатске школе или да оснују самосталне радионице. Подизање дома стајало је пре ко сто хиљада динара а подигнут је од новца које је Подружина добила од разних приреда ба. Ђ.
Пријем у Турском посланству поводом проспаве турског националног празника Прилнком ХУ-то годишњице проглашења Турске Републике турски посланнк и госпођа Хајдар Актај примаће у просторијама Посланства у суботу 29 октобра почев од 17 часова.
гтттттттттттттттттттт
тттгтттт>
Стапне награде Индустриске коморе за најбоп>е темате у школама Индустриска комора је одлучила да уведе сталне награде за најбоље израђене светосавске темате на Београдском уннверзи тету и у неким средњим школама. Сем Правног факултета, на коме је већ постојала Коморина награда у износу од 3.000 динара, и на Пољопривредно-шумар ско.м факултету увешће се две награде по 1.500 динара за наЈ*боље темате нз областн шумарства и пољопривреде, а на Техничком факултету три награде по хнљаду дифра за најбоље нз рађене радове из области електро-технике, машннства и техно лорије. Поред тога, на Вишој пе дагошкој школи награђиваће се радови нз практичне индустрије. За Економско - комерциалну високу школу предвиђене су три награде по хнљаду динара за најбоље израђене радове нз области нндустрије, а за Трговачку академнју једна награда од хнљаду и једна од 500 динарз — за рад о нндустриској преради жнтарнца (механичкој и хемнској) у Југославији. Индустрнска комора такође ће разделнтн и на Средњој технич кој школн трн награде по 500 дннара. Оснм тога, оиа даје стал ну помоћ по завршетку школске године Централном школском одбору за стручне продужне школе, а посебно Женском хриш ћанском покрету за ученице жен ских стручних продужних школа. Ово претставља само почетак: награде ће се нз годнне у годину повећаватн.
гтттттттттттттттттттттттттттттт* Самоубиство у Бајмоку Суботица, 28 октобар У селу Бајмоку, недалеко од Суботице, извршио је самоубиство вешањем Марко Вујков, радник. Самоубнца ннје оставно никакво писмо, али његова жена која је нашла свога мужа обеше ног, изјавила је властнма да је Марко синоћ био пијан. Ј. С.