Правда, 29. 10. 1938., стр. 10

Мистингет је отпутовала у Лондон да пољуби г. Чемберлена

ПРАВДА

29 октобар, 1938

ДЕО

Аондон, октобра Чувена париска гдумица, звезда највећих ревизортепта у Паризу, Мистинтет доспела је сада и сама у вртлог светске политихе. Она је отпутовала из Париза у Ло«дон, где је присуствовала вечери, ко}а је приређена у част Чарлиа Лингстона, чувеног енглеског фил.чског глумца. За време свечаног банкета, Мистингет је одржала мали говор, у које му је рекла: — Зато сам дошла из француске престонице у Лондон да пољубим вашег претседника владе г. Чемберлена. Нисам политичар, само једио сггавна глумица, која Енглези ма доноси најбоље жеље из Француске за светски мир и жели да их лично истторучи претседнику владе. Доиела сам му свој пољубац, али сам још у недоумици како да му га предам. На моја запиткиваља где бих могла прогнаћи премиера, одговарали су ми

КАКО СЕ УЗМЕ Два пријател>а причају у кавани: — Наш приЈатељ Вића при ча да је његов моторни чамац најбољи на земљи! Други пријатељ је одмахнуо руком и одвратио: — Хм... На земљи може

бити, пгга!

али у води не вреди ни (х.х.)

сви редом да се он сада бави пецаљем и да му за то време нико не сме досађивати... Не знам како ћу моКи да испуним своје обећаље с пољупцем, ко је сам дала париским патриотима и англофилима. Присутни су овај ведри и духовити говор Мистингет прихватили са бурним овација ма, а један од гостију. угледан члан владине странке, обећао је лепој париској глуми Ци да Ке припремити код г. Чемберлена терен за — преда/у љеног пољупца... (х.)

Марта Марен, вишестру ка тровачица тражи помиповање Беч, октобра Врховни суд потврдио је пресуду Марти Марек, коју је Првостепени суд, због вишеструког трован>а, осудио на смрт. Ова вишеструка тровачица поднела је сад, прежо свог ад воката, молбу за памиловаље. У тој молби она указује на своју тешку болест због које лежи већ неколико година, а осим тога има малог сина, ко ји би, да се над мајком изврши смртна пресуда, био жиго сан као син једне погубљене тровачице. Молба за помиловаље биће упућена канцелару г. Хитлеру. Како се забављају морнари у једном бару Тампика

Мексико Снтн, октобра У тај бар силазн се у" ским степеницама и кроз облаке дима. За столовима седе морнари, ложа чи, људи неодређена порекла и девојке са црвсним марамама око врата. За једним столом играју покер, а морнарн стоје унаоколо и пажљнво посматрају. У овај морнарски бар „Там пика" не долазе режисери, јер не желе да се излажу разним опасностима. Осим тога, ове девојке радознале су само на новац. У том бару гледишта се бране ножем. То вече седео сам са двојицом морнара и једном девојком. Пили смо ви ски. Одједном се чуо крик и звечаља стакла. Настала јс страховита гужва, али одмах затим појавио се сопствених бара. У следећем тренутку, по што је оборио неколико људи, све се стишало. Жене су остале сасвим мир ие. јер су скоро све веренице капетана појединих бродова и као такве морају да се отмено понашају. Овде није реткост да неко не слутећи ништа, добије уда рац флашом по глави. Гледишта су увек супротна после испијених већих количина ал кохола. Кад се појави полици ја сци се овде удруже против заједничког непријатеља. По сетиоци овог бара у „Тампи* ку" личе тада на питоме мишеве, а девојке на калуђерице. Нико није нипгга урадио. МАЛАЈАПАНКА ЈЕ НЕПОВРЕДИВА Један папир показује вештине, док једна пророчица, малу суму, прориче све оно што је најлепше на свету. Затим долази велика сензација. То је мала Јапанка Ла-ти, која пева јапанске песмице, У бару тада настаје савршена тишина и морнари пажљиво слушају. Та мала Јапанка ј® „табу", што значи да нико не сме да је додирне. После сво је тачке она се повлачи и те-

шко оном ко јој приђе. Жеђ .се гаси пуним чашама, јер сутра или прекосутра сви ови људи путоваће даље преко великих океана и подносити све тешкоће, док бродови опет не пристану тамо негде у Хонгконгу, у Гаиди или Антофагасти. И тада Ке се весе лили неколико ноћи у сличном бару.

Ово је једна од највећих бра на у Европи, н пошто се налази у Судетској обла стн, припала је Немцима

Британски ратии бродови снабдевени биоскопииа Лондон, октобра У току последших петнаест месеци скоро сви енглески ратни бродови снабдевени су најмодернијим биоскопима. Ови биоскопи служе искључиво за разоноду посаде брода. Морнари плаћају недељно два пениа од својкх прихода з® набавку филмова. Научне филмове гледају бесплатно. ^ Британски адмиралитет поверио је једној лондонској фир ми монтиранље тонфилмске апаратуре. У пракси је ово веома згодно, јер кад бродови упадну у буру, онда морнаре зову у биоскопе. Претставе се одржавају сваког трећег дана. Само извесне јединице флоте не могу да буду снабдевене биоскогтима. То је у првом реду подморница. Она нема места за такав луксуз.

Нојмлођи ДЕДО у ИТОЛИЈИ имо 33 годинс Пподии родитељи награђени златном медаљом Дучеовом

Рим, октобра Г. Мусолини већ годинама настојава да се рађаље у Ита лији форсира на све могуће начине, па се у том циљу рас писују и велике новчаие награде и деле златне и сребр-

Студент медицине убица својих родитеља осуђен на смрт

Буенос Анрес, октобра I Ових дана студент медецине Фернандо Симез из Буе нос Аиреса осуђен је на смрт због свирепог убиства својих родитеља. Овај злочин по сво јој свнрепости скоро је једин ствен у аналнма кримнналите та. На периферији Буенос Аиреса, у једној малој вили, жи вео је приватни доцент Карло Симез са женом и сином. Једног дана суседи овог професора дошли су у полнпију и причали да се у професоровом стану већ два дана и две ноћи чује гласноговорник и они дуже не могу да поднесу ту ларму. Неки суседи покушали су да уђу у професоров стан, али на куцање кико нијв одговарао. Полициски орга нн упутили су се онда у ту вилу. Попгго нико није хтео да отвори врата су разваљена. Стан је био у савршеном реду. Један полицајац ископ-

Филмска глумица Дороти Хал бацила се са шеснаестог спрата у вечерњој тоалети

Њујорк, о<ктобра У зору бацила се филмска глумица Дороти Хал са цвет не терасе ста«а на једном великом небодеру преко пута Централног парка, а усред најживљег дела Њујорка. Те ло, које је пало са шеснаестог опрата, размрскало се у парампарчад. За самоубиство одабрала је Дороти Хал кајлепшу овоју тоалету. Сви се питају зашто се ова млада, изванредно лепа и еле гантна, славна и богата глумица убила? Н>ени пријатељи и обожаваоци не могу да нађу никакво објашљеље. Вероватно је и ово последица оне неодољиве психове којој подлежу готово сви старови, чије нерве поткопава Холивуд. Кад је дошла у Њујорк, Дороти Хал је трпела од тешких напада неурастеније. Ма ло се примирила у свом елегантном стану на висики, где је живела међу фотографијама свјоих иекадлшнлгх улога. Она је била партнерка Ронал да Кјолмана и Марлене Дитрих. Међу успоменама на славне дане, који за »у још нису дошли, створила је одлу ку да се убије. Интересантно ј« да је Дороти Хал била верена за јед ног од сарадника претседника г. Рузвелта. Раније она је већ живела у два брака. Раније се звала Дороти Донован. У првом бра

ку била је жена Гелерда Томаса, с којим је водила један модни салон у Паризу. Доцннје се удала за Гарднер Хала, талентованог америчког сликара, који је погинуо у јед ној аутомобилској несрећи. Људи који су стајали у бли зини тврде да је на њеном ли цу, које је једино после пада било читаво, остао миран смех И црна коса остала је очешљана као за позорницу.

чао је гласноговорник. Али професор Симез и његова же иа ннсу били у стану. У почетку се претпоставило да су изненада одпутовалн. Али по лициски комесар познавао је професора као веома уредног и педантног човека. Било би скоро немогуће да он заборави да ископча гласноговорник. Због тога је одлучио да саслуша професоровог сина Фернанда. ХЕМИСКИ ЕКСПЕРИ МЕНТИ Међутим, нестало је и Фер нанда. Нзегови другови на Универзитету чудили су се што га нема баш сад кад се полажу испити. Један студент об јаснио је комесару: — Фернанд нам је причао да ће неколико дана остати код куће, како 6и могао да се сасвим посвети својим експериментима. — Какви су то експеримен ти? упитао је комесар. — Хемиски експерименти. Фернанд истражује утицај из весних киселина на поједина тела. — Покажите ми ту просто рију у којој он врши екстгери менте. Млади студент и полициски комесар уттутили су се у подрум виле у којему је Фер нандо уредио свој лабораториум. Изгледало је да је све У реду. — Па ви видите да ваш пријатељ није овде, — приме тио је комесар. Знате ли сигурно да је он овде вршио екс перименте? Уместо одговора млади сту дент је крикнуо, јер је у једном углу угледао стаклени

суд с неком течношћу, а на н»ему натттис „педро". Студент је испричао да је ..педро" у ствари мачак, који је нестао пре неколико дана, пошто му је Фернандо причао о својим експериментима, је убеђен да је његов приЈатељ употребио мачка за те експерименте. — Сад ми је јасно да је Фернандо убио јадну животи н>у и киселинама растворио њен леш. ЈЕЗИВО ОТКРИЋЕ Полициски комесар пажљи во је погледао лаболаториум и у другом углу нашао два велика суда. Кад их је отворио угледао је језив призор. У њима је нашао остатке човечијнх лешева, којн су већ били у распадању. То су били родитељи студента медицине Симеза. Неколико дана после овог језивог открића Фернандо Ои мез је ухапшен у Мар дел Плати где је отсео у једном хотелу с пријатељицом. Убица је признао свој злочин. Ро дитеље је убио са намером да их опљачка. Затим је раокомадао лешеве и покушао да их сасвим уништи киселином. Да је полиција повела истра| гу само двадесет и четири сата доцније лешевима не би би ло више ни трага. Остала би само једна течност. На срећу, Фернандо Симез заборавио је да ископча гласноговорник што је полицију навело на траг. Суд је злочинца осудио на смрт.

не медаље плодним родитељи ма. У приватним и државним надлештвнма оцеви с много деце добијају знатно већу пла ту у Италији, а мајке, које се покажу нарочито плодне, уживају разне бенефиције од стране државе, које немају остале мајке и жене у ИталиЈИ. Недавно је објављена статистика, из које се внди да се број рађања деце у Италији за неколико година невероватно повећао. Само у првом полугођу 1938 било је за око 50.000 рађања више не го у истом полугођу 1937. Из исте статистике видимо и овај занимљнв случај: Земљорадник Флавио Паеч из Палерма је најмлађи де да у Италији. Он данас има свега 33 године. Најмлађа стара-мајтса, његова жена, и % 32 године. Пачеова жена је од 1920 — када су сс венчали — до данас родила тринае сторо деце. НаЈСтарија кћи удала се пре годину дана и не давно родила здраву бебу. Тако су Паче и његова жена добили првог унука у доба. кад други парови тек ступаЈу у брачну заједницу. Дуче је брачни пар Паче одликовао поводом рођеља њиховог првог унука златном медаљом. (х.х.)

Крадљивац у монокпу Лондон, октобра Лондонски суд осудио је ових дана 35-годишњег Џона Фалинга Гулда на пет година робије. Гулд је недавно обио једну јувелирску радњу и однео један дија.мантскипрстен у вредности од 2.500 фунти. Гулд је син једног црнца и једне Шкотланђанке, а међу подземним светом Лондона има надимак „крадљивац са моноклом". Он је увек савршено елегантан и носи монокл. По мишљењу стручњака из Скотланд Јарда Гулд Ј *е ј *едан од наЈ*препредениЈ *их и највештијих данашњих апаша. Већ у раном детињству почео је да врши злочине. Његова мајка није хтела да чу)'е за дете које је потицало од црн ца и тада га Ј *е узела баба. Само стара жена ниЈ 'е могла да се бори против злочиначког инстинкта овог дечака, који је данас један од најопас нијих апаша.

У Паризу је отворен државнн курс за болннчарке. Отварању је присутвовао инниста р народног здравља г. Марк Рикар. На слицн поред г. Рикара је г-ђа Сиза и Енгерниг, директор курса

ТРЕБ4 ДЛ ЗНДТЕ... Због шпиунаже у корист једне сгране државе, у Берлину је ових дана погубљен један 23-огодишњи банкарски чиновник. Истрагом је доказано да је он годину и по дана чршио шпиунажу на штету Рајха. о#о Скупоцена галерија слнка нзгорела је у Вашингтону у палати бивпгсг америчког амбасадора у Риму. Вредност скупоцених и ретких сликарских дела пре.маша пола милиона долара. о#о Гостовањем славног оперског певача Бењамнна Ђнљиа отворена је позоришна сезона у Сан-Франциску. Том прили ком око пола милиона душа приредило је бурне овације славиом певачу. . о#о Снјам се грозннчаво наоружава. Влада је недавно пору чила од једне тршћанске фабрике бродова две велнке и модерне крстарице ^ рачун Сијама. Досад је ова фабрика веН 11 ратних бродова изградила за ову богату азиску зе мђ у (х. X.)