Правда, 29. 10. 1938., стр. 9

Окружни суд за Округ београдски Љубомора је једног отерала у смрт, а другог дооела пред суд За убиство у раздраженом стању - осам година заточења

За судијским столом Окружног суда за Округ београдскн данас у подне седело је крнвично веће петорице, у саставу: прет седавајући г. Јанко ЈовановнК, претседннк суда, Павле Бошковић, Ђура Остојић, Драгиша Ве сић н Велибор Белотрепић, као члановн већа; записничар нспита нн судија г. ДрагиК Обреновнћ. На оптуженнчкој клупи седео је Митар Недељковић, земљорад ник из села Вранића. Државнн тужилац г. Драган Стојановић у својој тужби каже како се окрнвл>ени 7 августа ове године, у своме дворишту, пошто се завадио са Живком Савићем, који га је сумњичио да живи с његовом женом, потукао с њнм и погушао. Том приликом, у намери да лиши живота Живка Савића, окривљеник га је стао ударати ножем где год је стигао. Савић је био избоден на ви ше места, па му је, чак. била пре сечена и плућна срчана вена, што је проузроковало смрт. Сталне сумње Савићеве довеле су до крвавог обрачунавања Недељковнћ је пред судом при чао да је покојник стално сумњао у њега како живи са његозом женом и да га је овај у неколико махова молио да то призна. Убица то никако није хтео учинити и признати, јер је та сумња, каже, била без икаквог, основа. Критичнога дана покојни Са. вић дошао је окривљеном и енергично тражио да му овај при зна „тајну везу" са његовом же ном, истакавши да му је она све прнзнала због чега је просто

премлатио. Недељковић је поно| во одбио да ма шта призна, што је покојника наљутило те је дохватио секиру. Настала је туча. — Ја сам имао нож, рекао Је окривљени даље у својој речи, и шта ми је друго остајало у том тренутку него да њнме размахнем? Ударио сам га неколико пу та. Он је почео да бежи, и нај зад се стропоштао у некн шевар, где је н умро. — Је ли вас често узнемиривао У тој својој љубомори? — питао је претседник г. Јанко Јовановнћ. — Јесте. Ја сам га, чак, и избе гавао. Нисам желео да дође .10 крвавог сукоба. љени буде што строжије осуђен са његовом женом? — гласило је питање г. Павла Бошкввића. — Нисам. Ни на памет ми ниЈе падало тако што. Она му је била верна. — Па от*уд онда та љубомора код њега? — запитао је судиЈа г. Ђура Остојић. — Видео ме је у два маха да са њом разговарам и од тада ме је почео стално салетатн да му признам да га вара.

ПРЕСУДА ОСАМ ГОДИНА ЗАТОЧЕЊА Сведоци су посведочилн да је окривљеник врло миран човек, а за покојника су рекли да је био насртљив. Из њиховнх иска за излази да је до убиства дош ло крнвицом убијеног, који је неоправдано био љубоморан. — Вечито су се носили око тог проклетог признања... рекао је први сведок. Државни тужилац, г. Драгаш Стојановић тражио је да окрив љенн буде што строжије осуђен за убиство. Бранилац г. Војин Војиновић, адвокат, пледирао је за нужну одбрану. Суд је ^валификовао дело по параграфу 167 одељак четврти, и стао на гледиште ф је оптужени без своје кривице доведен од стране убијеног Живка у велику раздраженост, што га је напао у његовом дворишту, те 'га је убо на мах. Суд је окривљеног осудио на осам година заточења и губи так часних права за време трајања казне. >■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■

Убио неверну жену за коју је платио 14.000 динара

Приштина, 28 октобар Обичај препродаје жена на Ко сову веома је развијен. Ово је нарочито карактеристично за Ар

■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■!

Срески суд Наставница спвремш основне школе која се служила несавременим васпитним методом кажњена условно са 1800 динара Бранилац г. др. Страшимир. њени родитељи тужили само заМилетић поменуо је_у својој за 1 то што њихово дете није било

вршној речи да је Огледна ос новна школа Краља Александра Првог, у Дечанској улици, узоршкола, која је применом савремених наставних метода показа ла изванредне резултате код де це, ради чега ту школу посети годишње 15—20.000 лица, да се на лицу места увере о тим модерним начинима основне наставе. — А оптужена је, — подвлачи г. др. Милетић, — једна од најспремнијих учитељица те школе, једина која говорн енглески и која је своју пе.-мгошку спрему употпунила у Енглеској... Оптужена је учитељица г-ђица Живка Радосављевић. Тужи је један родитељ, г. Јагош Никче. вић, кафеџија код „Црвеног петла", зато што је његову ћерку Милену, ученицу четвртог разреда основне школе, почетком јуна ове године, тако немилосрдно истукла некнм штапом, да јој је по обема рукама нанела модрице и крваве бразде — лаке телесне повреде, како то лекарско уверење констатује. — Ја г-ђицу Радосзвљевнћ ни сам хтео досад да тужим, правда се тужилац г. Никчевић, — иако је она скоро свакоднев но тукла моје дете, за три годи не старања над њом... Мајка нн кад није могла да је очешља. колико је имала почупане косе... Али ово је било већ исувише зверски. — Јесам је ударила, — призна је оптужена наставница, — али не осећам се кривом, јер сам би ла у изазваном стању. А какво је то изазвано ста ње ?— пита је судија г. Бранимир Ђукић. — Разумећете ме кад вам будем рекла: замислите, уочи самог школског концерта одрекла је да игра у програму једног дечака, јер јој, вели, родитељи не дозвољавају... Имала сам у руци један штапић од пајалице и чдарила сам је. Затим прича како је мала Ми лена врло интелигентно дете, али врло неуредно што се тиче домаћих задатака. — Још кад ми је рекла да неучествовати на концерту, мој ауторитет се одједном срозао, и била сам страховито узрујана. _ А је ли допуштено да с ће учествовати на концерту, мој — Знам да није, али такав је моменат био... Шта ћете, та деца су и код куће навикла на бавдре, — слеже раменима г-ђтша Р-адосављевић. — Али вама је свакако познаТ о — инсистира судија г. Ђу 'Н _ да са децом не смете чи пити оно што није у складу са оодитељском вољом, поготово што такве приредбе нису предвиђене као обавезне у шхолском програму? __ Ја сам убеђена да су

награђено на- крају године! уверава оптужена. — Свакако вам је познато да су пацке забрањене? - Ја некипут ударим и из ми лоште, — брани се г-ђица Радосављевић. У судницу је уведена као сведок, и мала Милена. Она плашљиво приступа Јеванђелију и од мах плаче. — Је ли те заиста тукла госпо ђица? — пита је судија. — Јесте, тукла ме је._ — А зашто? — Зато што сам дала хаљине за концерт својој рођаци, а ученици коју је госпођица одредила. Милена кроз плач признаје, и осврће се, плашљиво, на своје родитеље који седе позади: — Ја сам ипак суделовала на концерту, иако ми така забрањивао... — А да ли те г-ђица Радосављевнћ и раније тукла? — Јесте, врло често... А један пут ме оставила и без књиге, на Видовдан!... Милена је почела да грца у сузама и више није могла да говори. Саслушане су још и.три Миле нине другарице, Јелена, Јованка и Верица, које сведоче да је учнтељица заиста тукла Мнлену. Али то је зато, веле, што се била јако наљутила... После одбране адвоката г. др. Милетића, судија г. Ђукић изре као је пресуду, којом се оптуже на Милка Радосављевић оглаша ва кривом, па је суд кажњаве са 1.800 динара, условно за годину дана; а тужиоцу да плати 500 динара за трошкове.

науте код којих човек не може да дође до лепе жене «ко не мо же добро да плати. Као после дица овога јављају се неслоге у браку које се често завршавају крвавим разрачунавањем # изме ђу села Дубнице и Главника. Из неверени муж убио је своју жену која га је у своје време много кош.тала. Убица Мифтар Исеновић, из села Главника био се одавно за гледао у младу Ђулу, о чијој се лепоти причало по околини. Да би добио Ђулу, он је родитељима девојке платио четрнаест хи љада динара. После тога Мифтар и Ђула су се венчалл и жи вели су у селу Главнику. Међутим, Ђула није воле.тз свога мужа. Пре месец дана онз је одбегла од њега н отишла сво јим родитељима у село ■ Дубни цу. То је Мифтара озпоједило и он је отишао по своју жену, јер је био чуо да Ђулини родитељи намеравају да своју ћерку венчају са некнм другим човеком. Он је успео да наговори родитеље и Ђулу д#се врати мужевљевој кући. Кад су се враћали кући, између Мифтара и његове жене дош ло је до свађе. У једном тренут ку Мифтар је извадио нож и ра спорио Ђулу, која је убрзо после тога преминула. Убица се пријавно властима. Ћ.

ЈИЛШЦШНШ!

103636

ИСТРАГА ПО ДВ.ОСТРУКОМ УБИСТВУ У БЛИЗНИ НИШАВЕ Ниш, 28 октобар Данас је кривично веће овдаш њег Окружног суда одбило жал бу браниоца Душана Раденковића нз Горњег Матејевца, који се налази у истражном затвору због двоструког убиства изврше ног ноћу између 4 и 5 овог месеца у близини Нтиаве. На основу истражног материја ла Раденковић је претио убијеним сељацНма Светозару Радојковићу и Милану Живановићу, из Доњег Матејевца, да ће их убити. Кривично веће је оснажило решење истражног судије г. Петровића и Раденковић је задржан у затвору. Истражни судија г. Петровић и даље води истрагу испитујући сведоке.

Убио на сеоском весељу ривапа у љубави У селу Градкни код Осјека, однграо се један тежак злочин, у коме је нзгубио живот младиК Степан Ковачевић из истог села. Критичног дана у томе селу прнређена је црквена слава, или „кирвај" како се назива то славље. Сакупила се младеж оба пола из читаве околине и ту се забавл>ало и ашиковало до неко доба. Поред погинулог КовачевиКа, ту се налазио и младиК Винко Брођанац, из суседног села Брезовице. Због једне сеоске лепотице, којој су се обојица удваралн, младиКи су се посвађали и потукли. У гужви, Брођанац је потегао на свога ривала један старински пиштолј и окинуо. Хитац је погодио несреКног КовачевиКа право у срце. Смрт је наступила тренутно. Приликом обдукције леша погирулог младиКа лекари су утврдилн. да је оштри набој формално разнео унутрашње органе несреКном КовачевиКу. После извршеног злочина Брођанац је ухапшен и спроведен Државном тужиоштву у Осјеку. Истрага је у току. д. Ј.

Њ. В. Краљица крстила девето женско дете једном сељаку кз Горњег Криводола

Царнброд, 28 октобар Село Горн>и Криводол, Срез царибродски, имало је једну врло лепу свечаност, на којој је узело учешКе читаво село. Њ. В. Крал>ица Марија, преко свога изасла ника потпуковника г. МилачиКа, команданта места у Цариброду,

крстила Је девето женско дете Илији АлексиКу. землзораднику и његовој жени Јордани. Дете је добило име Марија и 2000 динара, поклон Нз. В. Кра л>ице. После обавл>еног крштења народно весел>е ваставл>ено је до дубоко у ноК. С Ј.

свечаног крштења.

уковник г. МилатаК с народом

ф У свађи због дуга од 25 динара Тома Орландић, земљорадник из села Црмнице, убио је из револвера, са два метка, Ризију Бехаровића, носача из Вирпазара. ф Непознати лопов извршио је дрску крађу у стану послуге кафане „Житни трг" у Младеновцу. Том приликом лопов је однео одело, веш и све ствари од веће вредности.

У наступу душевне депресије један сељак убно своју жену

Осјек, 28 октобар Жандармеријска станица у Чачинцима спровела је синоћ у ис тражни затвор осјечког Окружног суда Томислава Сертића, некада имућног домаћина из тога села, који је у наступу душевне депресије, после једне жесто ке свађе, одрубио главу секиром својој жени Терезији, чија је смрт наступила моментано. Убица Сертић већ дуже време на показивао је знаке растрој ства. Једном је већ побегао у. свет, али се убрзо вратио и наставио са тиранисањем своје же уе и петоро деце. Јуче око подне брачни пар Сертић се опет посвађао. Без много размишљања Сертић је потегао секиру и једним снажним замахом -убио своју жену. По извршеном злочину убица је све до хапшења провео поред леша своје жене, плачући. Пош то у току данашњег дана буде са слушан, истражни судија г. др. Ернест Штерпин донеКе одлуку о даљој судбини овог умоболни ка-злочинца. Д. Ј. За убиство горосече шумар осуђен на 2 године робије ПеК, 28 октобар Велико веКе Окружног суда у ПеКи одржало је претрес н донело пресуду шумару Томи СтијовиКу. који је пре неколико месеци убио Хаџи Алију БрдониКа. зем.Ђорадника. БрдониК је једнога дана пошао са неколико рођака у државну шуму да сече дрва. Пошто нису ималн дозволу пошли су у сумрак, верујуКи да је шумар отишао. Међутим, њихова претпоставка ннје била тачна, јер се шумар СтнјовиК налазио на једном пропланку, у близини извора Белог Дрима. БрданиК и његови другови почели су обарати стабла. Када су насекли потребну колнчину, натоварили су дрва на леђа и пошли уском планинском стазом ка сеоском друму. СтнјовиК их је пресрео и наредио да скину дрва.

СТАТИСТИ КА ИЗБОРА НАРОДНИХ П0СЈ1АНИКД у лепој техничкој опреми на доброј хартији, 320 страна сп текстом ИЗБОРНОГ ЗАКОНА и детпљннм упутствнмп КАКО СЕ САСТАВЉАЈУ КАНДИДАТСКЕ ЛИСТЕ У овој Ст#тистици је изложено коАико је која листа добила гласова приликом посланичких избора на дан 8 новембра 1931 године и то појединачно по свима општинама, односно гласачким местима, срезовима и бановинама. Исто тако налази се за сваку оппггину, односно за свако гласачко место у Југославији број уписаних гласача у бирачке спискове. Цена 75 динара у унутрашњост шаљемо на доплату поштом. Књижарима за пет комада рабат 15 од сто, за десет комада 20 од сто и за петнаест комада књнга 25 од сто. Обратити се Адмннистрацији листа „ПРАВДЕ", Београд, Влајковићева 8.

Међутим, они то нису учинили него су, на познв Хаџи Алије БрдониКа. подигли секире и полетели на СтијовиКа. ВидеКи да се налази у опасности. СтијовиК је скинуо пушку, позвао нападаче да стану и баце секире, а када то ови нису учинили, испалио је један метак у ваздух а други у правцу нападача. Један метак је погодио Алију БрдониКа у срце тако Д| је пао мртав, а остали су се разбегли. После испита сведока суд је донео пресуду којом се СтијовиК осуђује на две године робије и да плати судске трошкове. . Ђ.

ф У Младеновцу почеће у* скоро радови на подизању модерне фабрике шамота. Фабрика ће бити подигнута у близини же лезничке станице, на месту где је раније била фабрика саламе Паје Јовановића. Фабрику подиже г-ђа Руше Кунеј, власница Прве југословенске шамотне творнице из Цеља. У селу Трешњеву, код Андријевице, „Сељачко братство" основапо Народну књижницу и нитаоницу Андријевица, 28 октобар У оближњем селу Трешњеву месна организација „Сељачког братства" основала је Народну књижницу и читаоницу. Исто та ко је и омладина тог села осно вала своју позоришну секцију. Обе установе су привремено сме штене у кући земљорадника Величка Стојановића. Организатори г. г. Ђукан Вулевић, управи тељ основне школе у Трепчи, Мирко Стојановић, Светозар Сто јановић, учитељи, и Милорад Ву кићевић, новинар упутили су апел свим установама и племени тим људима за помоћ у новцу и књигама. М. В.

Пуцајући на сову убио човека

Тувла, 28 октобар У шуми званој Шимина Бара. крај села Пасаца, у блнзини Тузле, несреКним случајем погинуо је седамдесетогодишаи старац Авда НазмиК. Он је сакупл>ао суварке по шуми. у тренутку, када је младиК Икија ЈуриК, из Пасаца опалио

из пушке, гађајуКи једну сову на дрвету. Сачма је просто изрешетала несреКног старца, који се налазио под дрветом и убрзо издахнуо. Судско лекарска комисија и* вршила је увиђај на лицу места. ЂуриК је одмах ухапшен. А С.

Ушћен убицо претседникп Шојшпчке општине Иустофе Имеровића

Прнштнна. 26 октобар Убиство претседника Шајковачке општине Мустафе ИмеровиКа и општинског пандура Шерифа АрифовиКа, о чему смо опширно јавили, најзад је расветљено и убица је пронађен. ИмеровиК је 17 октобра убијек на путу између села Хртице и Светља од непознатог лица. из заседе. Општински пандур АрифовиК био је такође ран>ен и успео је да се сакрије за један заклон. Кад је мислио да је иападач отишао, АрифовиК је изишао из заклоиа. али на н>ега је тада осута пушчана паљба. Пао је на земљу мртав. Истрагом је утврђено да је ИмеровиКа и АрифовиКа убио Сул>о ЏемаиловнК иа села Хртнце. Маја месеца ове године у дуКану погннулог ИмеровиКа нехотично је насел>еник ФнлиповиК убио сина Суље ЏеманловиКа. Како је убиство извршено нехотично, то је, по арнаутском обичају, спор изнет пред народни суд, којн сачнљавају сами сељацн. Одлуке овог суда у оваквим случајевима су материјалне природе, пошто крнвац плаКа крв новцем. Убица ФнлнповиК имао је да плати Су.гн на нме отпггете 5.000 дннара. Претседник општнне Мустафа. у чијем се дуКану одиграо догађај, имао је такође да плати 5.000. ФилиповиК и ИмеровиК пристали су на ову пресуду. ФнлиповиК је одмах дао својих 5.000. Међутим. ИмеровиК је са исплатом п** с" ■'члно о**»-по. тако л

Сул>а стекао убеђен>е да му ов%> неКе ништа платити. Ово је наве ло Суљу да убије Мустафу. Он )е тако своју намеру н извршно. Ћ.

Нова управа Заједнице дома и шкопе Унитељске шкопе у Осјеку Осјек, 28 октобар Под претседништвом г. М;• је В.татковића, директора I ке Учитељске школе, а у > ству свих професора и роднгеља, у Осјеку је одржаиа главна годишња скупштина Заједнице дома и школе. У своме говору г. Влатковић је приказао прилике под којима делује ова корисва зросеетка у станова и предлоли« као нужну потребу, да с« у Осјеку осну је интернат Учи:еа.ске школе, пошто су њени учсв:*ци >!давном деца најсиромвшнијнх сло јева грађанства. После тога прешло се на нз« бор нове управе која је састав љена овако: претседник г Матија Влатковић, днректор школе; потпретседник г. Александар Јовановић, судски пуковник у /тензији; секретар г-ђа Мнрјана Павишић, професор, и благзјник г-ђа Ана Шен. Управни н надзорни одбор сачињавају г. г. Прока Стојановнћ, Василнје Давидовић, Ант\н Швендермзн. Ми ливоје ДаГ< и ЖевериЈе Сгазић .