Правда, 29. 10. 1938., стр. 3

Од/ек говора г. Даладјеа У иностраннм коментарима истиче се да је г. Даладје изразио жељу да дође до споразума Француске и Немачке

акцнје, онда се протнвно нстннн за засннва на ослабљењу наше

не тврдн да земл>а није способна за отпор, онда се не доводе

Ловдон, 28 октобар (Телефоном) Енглеска пггампа јутрос веК доносн врло опшнрне коментаре говора претседннка француске владе г. Даладје* који је одржао јуче у Марсеју на конгресу Раднмл-соцнјалнстнчке странке. ислокЈттна лондонска штампа нстнче оштрн напад г. Даладјеа на комуннсте н »егову нзражену жељу за зблнжен>е Францлске са Немачком. Према .Тајмсу" г. Даладје неочекнвано ннје дао јасне нзјаве о својнм прнвредннм н фннанснјскнм плановнма. Он је, напротнв, само упутно један страственн апел француском народу, да све своје знан>е упутн ка прнвредно) обновн зем.т>е. ■Дејлн Мејл" н „Дејлн Експрес" нстнчу да се г. Даладје бранно од напада због свога прнстанк"* на Мннхенскн споразум. Првн лнст нстнче да г. Даладје тежн за антантом са Немачком, док „Дејлн Експрес" подвлачн. такође, да је г. Даладје истакао зблнжен>е са Немачком као жељенн ЦНЉ своје полнтнке. Левнчарски „Њус Кроннкл" н „Дејлн Хералд" баве се нсклучнво оштрнм нападнма г. Даладјеа на комунисте н тврде да ће тн нападн нмати за последицу заопггрен>е односа нзмеђу дрлтптвеннх класа н узнемнреае радннка. Овај напад, кажу листови, бно јв врло опггар н очнгледно унапред спремљен. Он ће онемогукнтн сваку даљу сарадау радикала са комтннстима. НЕМАЧКА ШТАМПА О ГОВОРУ Г. ДАЧАДЈЕА Берлнн, 28 октобар Д. Н. Б. јав.-ћа: Јутрошн >а берлннска пгтампа посвећује велнку пажн>у говору фран цуског мнннстра претседннка г. Даладјеа, на конгресу Раднкал социјалистичке партије у Марсеју. «Берлинер Берзенцајтунг" под-

влачн да је г. Даладје врло јасно говорио о односнтла изм^ђу Најха и Француске. Његове изјаве значе

Г. г. Даладје н Боне у ствари политичку меннцу за будућност, која бн, ако бн бнла есконтована, загарантовала европскн мнр, нсто оиако. као пгго бн обезбеднла и француско немачку граннцу. „Берлинер Тагблат" каже нзмеђу осталога: „Данас је већ снгурно да г. Даладје намерава отворнтн нову епоху између Француске н Рајха пошто је увндео, благодарећи својнм државничким способностима, потребу таквог споразума. Топлина са којом је г. Даладје говорно о могућности сарадше са Немачком и Италијом биће при зната на обе стране". ДАНАС ЂЕ СЕ НА КОНГРЕСУ У МАРСЕЈУ ДОНЕТИ РЕЗОЛУЦИЈА Парнз, 28 октобар Д Н. Б. Јав.т>а: Касно у ноћ састао се у Марсеју одбора од двадесет пет чланова радикал-социјалистичког конгре са који ће израдити резолуцнЈу. Резолуцнја ће значити потпуно повереље партије г. Даладјеу. ОВАЦИЈЕ Г. ДАЛАДЈЕУ У МАРСЕЈУ Марсеј, 28 октобар Авас јав.т>а: Пред вече, кад се г. Даладје вратио у хотел, огромна маса све та која га је ту очекнвала, приредила му је величанствене манифестације. Пошто се г. Даладје повукао у своје одаје. маса га је стално акламирала, тако да је г. Даладје морао да се појавн на бал кону. Радознали свет стајао је више од једнога часа. очекујући да ће претседннка владе поново изићи. Међутим. г. Даладје је нмао разговоре са више лнца, тако да је бно спречен да изиђе. Г. ДАЛАДЈЕ НАПУСТИО КОНГРЕС КОЈИ ЈЕ ЗАТИМ НАСТАВИО РАД Марсеј, 28 октобар Авас јавља: После одласка г. Даладјеа, кон грес је наставио дискусиЈ - у по под нетим нзвсштајнма. Известнлац народне одбране г. Лнкас нагласио је нарочито све шта је учињено за одбрану зем.т>е и означио је глав не тачке по којима треба -л се учЈше нови напори.

Наговештава

се концентрација у Француској

странака СУТРА ЋЕ КОНГРЕС У МАРСЕЈУ ДОНЕТИ РЕЗОЛУЦИЈУ О ИЗБОРНОЈ РЕФОРМИ

Париз, 28 октобар (Телефоном) Говор г. Даладјеа у Марсеју изазвао је различита осећања у народу и међу самим посланици ма раднкалне странке. Ако се прегледа јутрошња штампа, која претставља све смерове фран цуске политике, добија се отприлике утисак да су кругови десног крила радикала и сви остали политичари деснице пре свега задовољни што је г. Даладје жестоко напао комунисте и индирекгно потврдио њихову жељу о распадању народног фронта. Социјалисти су се узбу нили и оштро осуђују претседников говор. „Пти Паризјен" каже: Радикална странка једногласно стоји са својим шефом, који иде зз обновом земље по сваку цену, па чак и по цену да мора да консу.тгује народ. У овоме тренутку г. Даладје је господар си туације. Програм који он има пред очима има за циљ јаку вла ду рада. Сличним речнма и „Евр" посматра ситуацију. Кад је г. Даладје пред конгресом напао држање комуниста у Парламенту, три хиљаде конгресиста устало је и акламирало свог претседника. То су они велики, тихи Фран цуски провинцијалци који само с времена на време показују своје мишљење, али га требз слушати. Анти-комунизам није при том програм владе, већ само чињеница да се комунисти нису показали способним за кон структиван рад. Главни део говора г. Даладјеа био је онај где се поставила алтернатива: Или ће земља постати држава трећег реда или ће задржати своју историску улогу, али под условом да остане јака. Конгрес је прихватио сваку реч свога шефа. ОнаЈ који је у Парламенту гласао про тив њега, гласао је против мира. Лист се даље пита да ли је могућно сарађивати са оним де лом претставника радника који се показао неспособан да се при лагоди приликама. Срећа је што све више расте утицај неполитичких синдикалних организзци ја. Говор г. Даладјеа значи пре кид с комунистима, ако се можда то и неће реки у Паризу. Про винциски посланици код својих кућа ће објасиити колико су ко мунисти били опасни за мир. Овим је говором отворен пут за обнову земље. Г. Фросар у „Ом Либру каже да је на политичком пољу го вор г. Даладјеа био јасан. Он је бранио Минхенски споразум "

његову акцију и да саботирају чврстину владе заједно са г. г. Фланденом и Декерилисом. Даладје је можда сломио народни фронт, али конгрес је показао да се са њим слаже. Сада се по ставља питање како ће се социјалисти сложити са овим ставом. „Матен" нарочито је задовољан образложењем Минхенског споразума. Г. Даладје је због ми ра и само због тога пристао на жртве. За време од двадесет го дина криза је непрестано била латентна. Сада је настао тренутак када се морало бирати и г. Даладје је нзабрао мир. „Матен" ипак признаје да је остало доста размимоилажења међу кон гресистима која треба изравнати. Има још делегата који су остали за владу народног фронта и плаше се последица прекидања француско-совј'етског пакта, а идеЈ "е о диригованој привреди стране су нм. Нарочито је запажено ледено држЗње г. Едуарда Ериоа. Лист „Ордр" каже да Францус ка не треба спасиоца ни судбоносног човека, већ напротив чо века радника. Лист признаје да су речи г. Даладјеа на рачун ко муниста биле тешке. „Евр" се највише задржао на делу говора о радницима и ра> ду у земљи. Француска није само земља радника и индустрије. Кад треба да се одлучује, мора се гледати на судбину целе зем ље. Предузимачи и радници стоје без посла ако капитал стоји на страни. Ратна економија је дисциплинована, али економија мира тражи мудро воћство. „Активни рад, рекао је г. ДаладЈе, не значи фашизам. Кад се тражи снажан напор, тражи се од свих Француза а не само од рад ника". Попилер" је веома незадовољан. Он сасвим друкчије посматра успехе г. Даладјеа него горњи листови. Г. Биду у коментару конгреса у Марсеју констатује да успех г. Даладјеа пред претставницима странке ни је био апсолутан. По питању изборне реформе конгрес ће вероватно сутра до нети своје мишљење. Састављен је одбор од 25 чланова раз них струја у странци, који ће сутра поднети конгресу на гласање једну резолуцију по томе питању. Министарски савет имаће већ почетком идуће недеље да проучи и прихвати оријентацију у политици и привреди коју препоручује г. Даладје. Социјалисти имаће, такође, да обнове

питање: где да се нађе већина? Зар да идемо у опознцију Епок" посматра политичку ситуацију са гледишта изборних коалиција. Проблем који је поставл>ен је чисто политички. Ка ко ће социјалисти и радикална странка прнхватити стање после потреба у народном фронту? Јасно је да су социјалисти везани за комунистнчке гласове по садашњем изборном систему. Хоће ли СФИО пристати да претседник владе испрегне једног од три коња који су вуклн на изборима 1936 године владина изборна кола? Изгледа да би му било најмнлије да ради с већином коју је имао приликом гласања о овлашћењима после повратка из Минхе на, јер тада није било на страни већине маркистичких гласоИ „Фигаро" слично поставља питање. Социјалисти су са кому нистима радили на изборима. Ве лики провинциски листови ради калне странке верују да ће г. Даладје убедити социјалисте. Али то ће му успети тек после ре форме изборног система, која би ослободила социјалисте потребе да се вежу за комунистичке гла сове. Г. Даладје у свом полнти чком програму неће бити против социјалних организација и социјалних реформи, јер је у свом говору јасно истакао да ће одржати све социјалне законе сем оног о 40-часовној радној недељи, коју ће повећати где то буде интерес народа захтевати. „Об и је незадовољан. Г. Даладје наговестио је жртве које ће тражити од народа али није рекао шта народу за то даје. И народни посланици његове стран ке били су разочарани. Дефлација, диригована привреда друге непопуларне мере нијед-

циаип^ - I _ сарадњу Француске са немачким |своЈе становиште а и г. Ерио суседом која би била базирана I иораће да изиђе из своје рена поштовању са обе стране. Ко | зерве. У Лилу је г. Даладје још мциисти су хтели да' поткопају Ј пре кратког времена поставио

„Данас је шефу владе немогуће да се обрати само својој странци. Данас треба говорити целој Француској". Одмах затнм г. Даладје је пре шао на међународну ситуацију, па је рекао: „Када бацнмо поглед на положај у свету и у Европи, видимо да у овоме часу једна чињеница доминира свима осталима, ; је мир, за који је изгледало да је изгубљен, и да у миру треба да решавамо проблеме". У даљем току свога говора г. Даладје је потсетио конгресисте на жртве које су поднете ради решења кризе, рекавши из међу осталог: „Стало ми је до тога да још једном, пред вама, подвучем свом снагом којом располажем, да је европска ситуацнја која је проистекла из Минхенског споразума повољнија за целу Европу за наш идеал слободе, за нашу земљу и за саму Чехословачку од ситуације до које би се данас дошло да није избегнут рат. „Ја сам у парламенту објаснио да сам потпуно схватио унутраш њу драму коју су преживљавале сЗвести свих Француза, јер сам и сам то преживљавао у току ове кризе. Данас се не могу сло жнти са тим да се говори о капитулацијн Француске. Познат Је домашај последица овог споразума, али ми је познато и то да нисмо придобијени притиском. Да сам се у Минхену на шао пред ултиматумом, да нисам могао доћи до речи и распрзвљати на равној нози, ја бих се био вратио у Париз и учинио бих апел на отпор нације. Акт у Мннхену је акт разума. „Ја не схватам довољно, у колико не схватам то и сувише до бро, извесну кампању коЈ *а се оцртава против једног споразума по коме је уочи његовог пот писивања бно извршен плебисцит од стране људн и жена који би, у случају прибегавања грубој си ли, имали да плате својом крвљу и својим сузама. Када настојим да не кажем друго сем оно што је разумно и када, не водећи много рачуна о акламацијама, не мислим на друго сем на интересе земље, ја се гнушам видећи да неки људи узимају ове догађаје за предмет полемике. Немам ли на концу и ј "а право да кажем како неки, у часу када су искрсле опасности и када је изгледало да је страшни неуспех само питање часа, неки који су се разметали непопустљивом чврстином, идући при томе чак до рата, нису показивали нншта друго до само колебљи ву решеност, да не кажем више. Критику бих дозволио само онн ма, који би били у стању да ме потсете да су у трагичним часовима дошли и рекли ми да ра дије идем чак до рата него да прнмим компромис. Заиста, једна странка може да ми каже да је увек била непоколебљиви присталица непопустљивости, па ма она требала да доведе и до рата, и да није одобравала преговоре. То је комунистичка странка која је у осталом манифестовала своју крај њу опозицију гласањем у парламенту и свакодневним изазивањима у земљи. Сила и непопустљивост ове странке ометале су моју акцију. Зар није слабље ње положаја Француске када њени листови и њени говорници грубо нападају г. Чемберлена, за време док је он са дивном ве ром радио за спас мнра? Зар су олакшали нашу акцију, када су свакодневно француској влади управљали најкатегоричннје зах теве? Зар нису доводили у опасност преговоре и убрзавали рат, када су бацали анатему на владе са којима смо водили тешке преговоре? Када они данас тврде да се делимичном мобилизацијом, којој смо били приступили, ишло само за тим да прикријемо нашу абдикацију, онда они на најодвратнији начин врше подметања. Јер, ако би се то примило за тачно од стране маса, онда би то могло имати као последицу то да се у датом часу онемогући прибегавање тој мери, за коју ја поново кажем да је знатно допринела спасавању мира. „Не поводимо се ми за тврђе њима комунистичких вођа. Док су сви Французи са храброшћу одговорили на позив отаџбине, дотле — то морам рећн — тај позив на другој страни, у погле ду политичког држања шефова комунистичке странке, није довео до подршке него до саботирања владиног чврстог става. Исто то морам да кажем и за оне који су се свесно трудили да у току тих критичних недеља окрње морал нације, а чији се

ном Французу нису блиске. Реви штампе који смо овде дали, отприлике је реви француског јавног мишљења, која још увек не може да се помире са преоријентацијом у политици, која би значила н промену стручног живота, који је стао карактернстика Треће Републике. Програм којн се наслу ћује између речи г. Даладјеа јучерашњег говора г. Жантена одговара политичкој структурн земље са мало странака. Да ли ће Француска поћи путем кон центрације политичких партија? ШТА ЈЕ РЕКАО Г. ДАЛАДЈЕ Марсеј, 28 октобар Авас јавља: у почетку свога говора на кон • труд сломио о достојанство гресу радикал — социјалистичке нације. Када се од владе тражи

странке претседник владе ладје је рекао:

Дз

да спасе мир и част, онда јој се јавно не оспоравају могућности

питање шефови народне бране. „Одржали смо мир и достојанство Француске и р^шени смо да у томе истрајемо. Наша политика ће одговарати основннм интересима отаџбине. Основни интерес Француске је очување њене сопствене безбедности, која се не огледа само у интегрите ту нашнх континенталних грани Она је напротив условљена слободним саобраћајем између метрополе и њеног колониЈ "алног царства. Морам да подвучем да је Француска империја. И безбедност једне велике области из ван њених континенталних граннца њој је исто тако драгоцена као и безбедност саме метрополе". Затим г. Даладје каже да ће утицај Француске увек превази-. лазити њене најшире границе, па вели: „Француска ће бити свуда при сутна, свуда где се удружи са напорима свих оних који узмогну да се поведу за правдом и миром. Као што сам казао у пар ламенту, она ће ићн за тим да својим старим пријатељствима надода нова и обновљена пријатељства. Она ће показати добру вољу за свеукупним проучавањем свих проблема. Она верује да, у колико је свако спреман да буде разборит и праведан, да нас може доћи до мирољубивог споразума свуда где су се поја вили спорови. Било да се ради о њеним односима са Немачком или Италијом, она је уверена да ако се ни са једне стране нн са | друге не мисли на друго него на одбрану националних интереса, може доћи до споразума који ће допринети јачању миоа у највећој мери. Исто то важи и за пријатељске односе који постоје између Француске и пријатељских нација у Источној Европи. Тако, дакле, база Француске дипломатије пре свега почива на тесној сарадњн Француске и Велике Британије. То је сарадња слободно одлучена, заснована на заједници идеала и заједннци ин тереса, сарадња у узајамном по штовању и једнакости. Та сарад ња не искључује ни једну другу сарадњу. Ми смо приступачнн сваком другом могућем споразу му. „Идући за Минхен, у срце немачког народа, нисам се могао ослободити мисли, које су ме обузимале и на Вердену у Јеку рата да између народа Француске и народа Немачке, и поред свих тешкоћа, постоје крупни ра злози узајамног поштовања, које треба да доведу до лојалне сарадње. Ја сам ту сарадњу живо желео. Ма какве биле разли ке нзмеђу њихових политичких режима, ове две нације, које су се тако често хватале у коштац на бојном пољу, треба да схвате да у данашње време рат уопште не значи решење, а да је путем лојалног споразума народа могуће уредити све проблеме. „То је начин који треба нам омогући очување мира. При нели смо жртве за тај мир. Међутим, не дозвољавамо да се то изопачи и да се то претставн као прва етапа на путу који води абдикацији. Јер, овај мир је учинно крај 20-годишњој кризи. Имам право да кажем да ја са својим пријатељима за тих 20 година нисам престајао да тражим да се нађе брза лека за васпостављање равнотеже и мира у Европи. То би се пре неколико година било лакше и по мањој цени по стигло. Свако је жаљење сувишно, под условом да спасени мир за Француску буде истовремено крај грешака прошлости и почетак новог доба. Таква одлука ће вредети само ако се наслања на снагу нације, само ако је донета од владе и одобрена од целога народа и само ако после ве лике наде, која се пробудила у свима срцнма, непосредно дође напор свих у раду и у поштовању државних закона". После тога г. Даладје говори о финансиској снтуацији и констатује да би у 1939 години настао огроман мањак, ако се не учини све што је потребно. Г. Даладје подвлачи да би расходи износили око 102 милиарде, а приходи свега 66 милиарди, док нацнонални приход износи 220 милиардн. Претседннк владе иод влачи да то тако не може остати, пошто би се Француска сурвала у банкротство и пошто би могла пропасти и независност интегритет земље. Треба, дакле, по речима говорника „учинити снажан напор у циљу остварења буџетске равнотеже". Г. Даладје сматра да финансиске мере могу донети плода само ако се уједно одржи унутра шњи ред и спољашњи мир и ако се постигне нзвесна политичка стабилност. Говорннк каже да је појачање националног прихода од првостепене важности и зато тражи повећање производње. Потсећа како се против њега подигла га лама када је апеловао у сврху појачања производње и онда до аје: „Ја сам дошао на власт као слободан човек, проучио сам ситуацију, констатовао сам да кри

производње . Претседник владе подвлачи да је производња, од 1929 до 1937 године, појачана у Немачкој, Е* глеској и Скандинавским земља« ма, док је производња у Франц^ ској у том периоду смањена 39 25*/« и . „Француска која се упропашћује, наставља г. Даладје, јесте плен унутрашњих раздора". Затим говорник поставља ова питања: „Да ли то значи издати радничку класу, када се жели сачувати мир? Када неко каже д^ Француска има да стане на здра ве ноге, зар то значи да ј "е та неко агент националног и инте^ националног капитализма?" Г. Даладје ту примећује: „Комунистнчка странка, својом жестином, ризикује да земљу одвуче у правцу драматичне будућ ности. Шта значи ова кампања која је предузета против владе, али која погађа Француску? Ми морамо сами себи рећи да нема хитније нацноналне дужности не го што је дужност да се производи и више и боље. Хоћу тиме да кажем да Фарнцуска мора да буде јака, мора бити у стању да своју вољу, према потреби, наметне и оружјем". „Напор се тражи од свију Фран цуза, а не само од радничке кла

На крају претседник владе истнче да је он присталица плаћеног годишњег отсуства, приме не арбитраже и борбе протнв не запослености. „Ми смо слободна земља, јер у Француској свако има права да каже оно што мисли и да бра ни оно што сматра као истину. Међутим, ми не треба да се пре творнмо у затворени круг свију противречности и контроверза које сад раздиру свет. Ми нећемо допустнти да се стране силе, па ма какво било њихово по рекло и ма какви били њихови интереси, уплићу у наш национални живот и да нама, Французима, говоре о томе какав је интерес н каква је дужност Француске. Ми нећемо допустити да се Французи претворе у нашој кући у агенте те стране пропаганде. Још мање ћемо допустити да странци код нас присвоје себи суверено право вршења кон троле и одлучивања, које има да остане резервисано једино за Французе. „Хитлеровска Немачка, фашистичка Италија и комунистичка Русија, наставио је г. Даладје, забрањују на свом земљишту де мократску пропаганду. То је њи хово суверено право. Француска Република, чије је стрпљење мож да сувише дуго трајало, гледаће убудуће да онемогући сваки пот хват који не би потицао из саме народне дубине. „Грађани, узвикнуо је г. прет-•едник владе, на свима пољима влада ће акцијом браннти републикански режим. Француска јесте н Француска ће остати земља човековнх права. Сва њена деца, без разлике порекла и вере, једнака су пред законом. Хо ћемо снажну Републику, силовиту демократију, која ће бити спо собна да збрише сваки евентуалан насртај на њу. Немамо се ннчега плашитн од њених противннка. Ако би случајно једнога дана на њу био извршен покушај насрта, грађани, војска, и све остале снаге народа, стаће у елан оед да то збришу. Г. Даладје је затим рекао да оно што се у ФранцускоЈ' може десити, уосталом као и у другим земљама, ј "е евентуална могућност слабљења законодавне власти, слабљење нзврШне власти, што би дошло једино тада ако би народ ностао индиферентан према режиму слободе. „Француска нема потребе, наставио је г. Даладје, да у будућ ности очекује месију, илн мисију од стране упорног радништва. Француска свој спас неће очекиватн ни од појаве једног таквог човека, или једне такве групе, јер ће се она, ако буде устребало, одбраннти и спасти здруженим напором свих својих сннова. Наша најјача снага, како изнутра тако н споља, јесте снага наше слободе. Све је Французима могуће, ако они буду и даље слободни људи. Француска је на ција и земља која зна граннце сваком људском делу. Да би се дошло до жетве, треба претходно оратн и сејати. Орнмо данас, сејмо сутра и браннмо наша поља од временских непогода. Же тва ће ускоро доћи".

гттттттттттг Резопуција Војног поморског одбора у Францусксј Берлнн, 28 октобар Авас јавља: Војнн поморски одбор скупштнне, који се састао јуче по подне на седницу, усвојио је следећу резолуинју: „Одбор се одлучно протнви било каквој евентуалној редукцнт нашег поморског програма, који н& би одговарао аналогно редукцији у поморским програмима осталнх снла. Одбор сматра да у садашњем стан>у стварн извршен>е овог програма треба напротив да буде проширено, свнма потребннм мерама, како би. према поморској полнтнци коју је Одбор

увек спроводио, француска флота у најмаљу руку бнла једнака са за пустоши земљу и да се кри- 1 флотама сваке државе Евроле".