Правилник за железнички саобраћај у Краљевини Србији

41

мено доставити дотичном отправништву робе, а на сваки начин пре доласка робе, па ако се затражи и писмено уверење поднети са потписом што вреди. У општем интересу саобраћаја може управа са одобрењем или по накнадном одобрењу своје надзорне власти ограничити или и укинути то право примаоца, да он сам или преко других а не жељезницом постављених кочијаша, своју робу односи.

Нико не сме сам собом однети ону робу, која се по царинским прописима или из других узрока однети мора на места или стоваришта царинске управе. Роба, која се ставља «станица рестанто» или која се примаоцу у кућу носи, неприказују се се (не авизира се).

По што се плати возарина, ако већ није плаћена, као и други издатци и таксе, који робу терете; по што се поврати приказница и пријемница која се има просто ограничити на примање, која дакле искључује захтев да је и исправно и благовремено примљено, и по што се најзад покаже исплаћени товарни лист, онда се издаје роба у локалима (на поду) отправништва, и то по ближим опредељењима времена, као:

1. Узев у обзир и ниже стављену одредбу под 2, роба се мора дизати у прописаним, радним часовима, а за време слободне лежарине које ће се у тариФи одредити и које не сме мање износити од #14 сата, од када се пошаље, односно прими приказница.

За. робу стављену «станица рестанто» и робу оних примаоца, који су једеред за свагда забра-