Правилник за железнички саобраћај у Краљевини Србији

54

них елементарних случајева (више силе), или услед своје природне особине, а нарочито услед унутрашњег кварежа, сушења, обичног проливања (просисавања) и т. д., или да се то догодило услед недовољног паковања, које се с поља не може приметити.

Овим се не искључује јамчење жељезнице у колико би законог основа имало, ако се роба изгуби или повреди за време док се на возидбу предаје, па до жигосања товарног листа.

Кад се нека роба по доласку у упутну станицу преда царинским или прегледачким магацинима, као и роба која би се по мери овог закона. предала на оставу у стоваришта или неком спедитору, онда то важи као да је предата и самом адресанту (примаоцу).

Роба се сматра да је загубљена тек после 4 недеље дана по истеку предајног рока. Кад робу прими и товарни лист исплати у њему именовани примаоц или његови људи или она лица којима се пуноважно издати може, онда се нема ништа више потраживати од жељезнице. Само за губитке или за повреде, које се приликом одношења нису могле спољашње приметити, може се од жељезнице накнада тражити, ма да је роба примљена и товарни лист исплаћен ; али и то само онда, ако се одмах затражи потврђење губитка или штете чим се и опазе, а потраживања писмено доставе жељезничкој управи у року од 4 недеље дана, а уз то ако се докаже да су губитак или повреда постали у времену пријема па до предаје.