"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

Инона

Кад се ови посланици Српски године 1805. врате у Србију, прото Ненадовић и Божо Грујовић, којега су посланици из Русије довели са собом "), навале једнако око Јакова да се постави совјет, које и Јакову буде по вољи. ИМ тако оне исте године, пошто освоје Карановац и Ужичани им се предаду и плате уцпјену, Јаков позове Кара-Борђија да дође о Великој госпођи у манастир Боговађу, да се о том разговоре и договоре. Но Кара-Ђорђије не хтједне отићи у Боговађу, него он дозове Јакова у нахију. Биоградску у село Борак, и ондје се сазову и остале знатније поглавице, те уреде, да свака нахија избере по једнога поштена и паметна човјека, па ти сви људи да се састану на једно мјесто, да суде и пресуђују све веће распре и тужбе земаљске, и ето тако постане“ у Србији совјет, који се у почетку највише звао синод или скупштина; а на печату (на коме су били грбови Србије — под круном крст и четири оцила — и Тривалије — под круном свињска глава са стријелом забоденом у чело — који су на сриједи свезани један за другни између ЊИХ расте крин; одозго огријало сунце и луче своје

8) Овај Божо Грујовић био је родом из Срнјема, из Руме, но свршивши науке н поставши доктор права, отиде године 1504. с Чардаклијном женом у Русију н постане у Харкову професор; но будући да је бно слаба здравља, особито у пренма, за то му зима Руска буде врло несносна, н кад дођу Српски посланици у Харков, препоручи им се тега узму за тумача н секретара, н тако га по жељни његовој изведу из Русије, Он се прије звао Теодор Филиповић а у Србнији, може бити да се не би одмах дознало ко је н откуда је, назове се Божо Грујовић (преведавши крштено име Теодор па Српсен, а Грујо ваља да му је бпо отац),