"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

ПН Њ =

вицама заповиједа у свачему, као што свједочи и натпис на печату: „Правишелсшвуљоши совђтљ“, јер правителљствовашњ у Руском језику значи: „Имбтр правителљственнујо, или верховнујо властђ.“

Тако је совјет у Вољавчи и у Боговађи за она неколика мјесеца само судио, ако му је ко на суд дошао; али сад намјестивши се у Смедереву и уредивши своју канцеларију, стане се мијешати и у земаљске уредбе и старати се мало по мало да власт себи присвоји. Тога ради Божо и прото Ненадовић и Биоградски владика Леонтије (који је у почетку године 1805. изишавши из Биограда остао међу Србима, и у Смедереву се помијешао међу совјетнике) наговоре којекако Кара-'Борђија и остале поглавице, да се сад опет у Смедереву сазове скупштина, да се совјет потврди и призна за највећу власт у земљи.Кад се та скупштина састане и у совјетној канцеларији каже се управо, шта се хоће, онда Кара-Ђорђије, видећи да му се гледа власт из руку да узме, изиђе на поље, па са својијем момцима, којијех је било више него у свију осталијех поглавица, опколи ону кућицу гдје је совјет био, и промоливши кроз прозоре пушке у канцеларију. повиче: „На поље, курве, по души вас..... | „„Ласно је у врућој соби уређивати и заповије»дати; него да вас видим сјутра у пољу, кад „Турци ударе“. Катић истина проговори: „Бог „с тобом, Ђорђије, шта је тебиг Нијеси ти „полудио; ходи унутра;““) Јаков, ваљада боје-

о

5) Године 1839. у прољеће мене је прото Ненадовић пред људима у очн корно н карао н готово ружно за ово,