"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

== ПИ ==

и тако Јаков остане са врло мало људи, да се морао бојати и Срба као и Турака. У том КараЂорђије дође из Шумадије с војском пред Бошњаке и славно их разбије на Мишару, и наново одметне народ који се Турцима био испредавао, и постави или потврди нове старјешине по онијем крајевима говорећи им, да су они као и Јаков и да Јаков њима у напредак нема ништа заповиједати већ ако по његовој заповијести. Тако се у нахији Шабачкој подигне „Лука Лазаревић као „комендат" или нахијски старјешина, ипоред његавојводе: Стојан Чупићод Мачве иМилош Стојићевић од Поцерине; у нахији Сокоској Хаџи-Мелентије архимандритРачански као нахијски старјешина, и поред њега војвода Петар Молер; из нахије У жичкејош из почетка је Кара-Борђије Јакова био истискао с помоћу Милана Обреновића, те тако Јаков остане комендат само од нахије Ваљевске, па је и ту поред себе имао у једној кнежини Грбовића, а у другој Кедића. којима је Кара-Борђије говорио да су они као и Јаков; па и у самој његовој кнежини подговараоје гдјекоје главаре да га не слушају, као н. п. Цинцар-Јанка, који је тако био обезобразио и осилио да је опљачкао Јаковљеву жену, кад се 1806. године селила из Бранковине на Забрежје, да би оданде послије, ако би било до невоље, лакше могла побјећи у Сријем; попа Милована из Грабовца, којега је Јаков због шуровања с Кара-Борђијем и посјекао 1806. године у селу Дријену; једнога капетана или буљубашу из села Звечке (чини ми се да се звао Ерић) и т. д. И тако се у почетку 1807. године у свој Србији већ знало и говорило да је Кара-Борђије главни управитељ над свијем старјешинама. Али у исто вријеме изиђу на глас доље преко Мораве у на-