"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

== (На =="

Кара-Борђија ваља ограничити, да не може по својој вољи чинити шта хоће, него совјет да заповиједа и њему, и да ваља тако уредити, да се он може и збацити кад би се нашло да је од потребе. Уз Миленка и Шетра најприје пристане Јаков, по том „Лука „Лазаревић и Вуица Вулићевић, а уз ове и друге гдјекоје мање старјешине. С Кара-Борђијем пак остане Младен Миловановић са својијем кумом Милојем етровићем, оба из нахије Крагујевачке (Младен из села Ботуња а Милоје из Трнаве), који су и за Турскога времена ортаковали тргујући свињама, а сад се сродили и као браћа живљели у једној кући; осим ове двојице, кнез Симо Марковић из нахије Биоградске, из села Борка, који је по смртићКатићевој постао главни старјешина у нахији Биоградској; Милан Обреновић из нахије Рудничке, из села Бру снице, с којим се Кара-Борђије кумао, јер му је био вјенчани кум _ братуМилошу, и који је био главни старјешина од нахијеРу дничке, Пожешке и Ужичке, и ХаџиМелентије архимандрит Рачански, који је био

главни управитељ у нахији Сокоској, и којему је Кара-Борђије обрицао да ће га учинити владиком; а уз ове великаше и друге многе мање старјешине; а осим овијех народнијех старјешина с Кара-Борђијеве стране била су још двојица од писарскога реда: Мван Југовић, родом из Сомбора, и Михаило Грујовић родом из Руме, али они као иностранци у народу нијесу могли ништа учинити него су само учили Младена и Кара-Ђорђија, особито Југовић, којега су обојица много слушали.

Сви овиКара-Борђијеви непријатељи, да би им слободније било викати на Кара-"Борђија, викали су највише на Младена и на Милоја и на

2