"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

___ р5р —

ономе крају, а кад он дође на Лим, Херцеговци од Лима до Шрне Горе устану на Турке, и тако се он заиста састане с Црногорцима, и многи Црногорци и Херцеговци дођу му у логор да виде њега и његове топове и војнике, а и он пошаље у Црну гору своје двије војводе, ЧолакАнта и Рака Левајца; Миленко пријеђе преко Мироча и саставши се с Русима опколе Кладово, али се од стране Нишке приправљала несрећа, која ће све то учинити у ништа.

У Делиграду је отприје управљао Шетар Добрињац, и свагда срећно; сад Младен мислећи за цијело да ће Срби узетиНиш и жалећи и завидећи даПетар, као непријатељ његов иКара-Ђорђијев опљачкаонаку варош и још већма осили, наговори Кара-Ђорђија те мјесто њега постави Милоја Петровића главнијем управитељем на ономе крају. Сад се на несрећу народну састану у Делиграду два хата на једнијем јаслима: Милоје силан и бијесан а уздајући се у Младенамн у Кара-Борђија, није гледао Петра лијепијем ријечима да ублажи и с њим да се сложи (као што му је Кара-Борђије и наручивао), него је хтио управо да му на срамоту заповиједа и пркоси; Петар пак уздајући се у своје пријатеље и једномисленике и опомињући се својијех заслуга,

н Србе корити што тако на вјерн раде. ара-Ђорђије се правдао. да су то учиннлн људи непокорни без његова знања ни допуштења, н тако Турке наговорн којекако да опет пођу, алн и другн пут буде као н првн, Трећи пут морао је Кара-Борђије дати Турцима у таоство кнеза Ђука, из нахије Крагујевачке, н још неколнка од зпатнијих поглавица (којијех нмена не могу сад тражити), ни тако остали Турци нзиђу н отнду с миром ни Срби узму Сјеннцу. Ово су мени овако прниповиједалн људи којн су ондје билн н очима гледали.