"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

05 —

није хтио Милоју да се покори него му јавно показивао да гане признаје за свога старјешину. Тако се и остале све мање старјешине, које су се ондје биле скупиле, подијеле на двоје: једни постану Милојевци а други Петровци. Али поред свега тога војска се опет крене из Делиграда к Нишу, и Ресавски кнез, Стефан бинђелијћ, са својом војском начини шанац до самога Ниша на селу Каменици. У том, Српском несрећом, Руси не могну због Дунава, који се био излио, рано пријећи у Бугарску, за то војска Турска, која се била доље скупила, потрчи сва Нишу у помоћ. Искупивши се сви Турци према Орбима, један дан (негдје око Петрова дне) баш кад је Петра с коњицима Хајдук-Вељко био одазвао Гургусовцу у помоћ, ударе Турци свом силом на Ресавски шанац. Војници су из другијех шанчева хтјели да иду Ресавцима у помоћ, али Милоје- заповједи да се нико није макао, него свак да чува свој шанац. Турци ударе на Ресавски шанац на јуриш, и Ресавци су се јуначки бранили, али „Ко ће сили Божјој одољети“ Једни су Турци падали а други су преко њих ишли у напредак, и тако кад се опкопи испуне мртвима, живи преко њих навале у шанац и стану се са Србима бити пушкама кијачки, сјећи и бости сабљама и ножевима, и чупати се за вратове. Кад кнез Отефан види да Турци обладаше, он из пиштоља запали џебану и отиде у вјетар с многијем Србима и Турцима који су били око њега. И тако изгину сви Ресавци, којијех је, као што се онда говорило, било око 3000, "") само сеиз кнеза Стефана, младо и врло

:) Турци послије од њиховијех глава сазидају кулу па путу иза Ниша, која и данас јопе стоји,