"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= 50 —

прномањасто момче, узјаше на кнежева хата, ни умијешавши се међу Турке, који су мислили да је циганче и сеиз каквога Турског поглавице, остане у животу и дошавши међу Србе каже како је било "'). Кад Срби из другијех шанчева виде шта би од шанца Ресавскога, они сви, и сам Милоје, оставе своје шанчеве и топове, па побјегну к Делиграду, а Турски коњици навале за њима, те их многе постижу и исијеку, а и од онијех који измакну, многи се не уставе ни у Делиграду него се разбјегну куд ко зна. Петар Добрињац више се и не врати в својој војсци него, како чује шта је било на Каменици, отиде у Биоград к Родофинику, и оданде послије с њиме преко Баната у Каравлашку.

Кара-Борђије очистивши онако онај крај од Турака и саставивши Србију с Црном гором, остави ондје нешто војске, а с осталом врати се на Нови Пазар, и ударивши одмах на варош попали многе куће а Турке сатјера у шанац, па их стане бити из топова и из кумбара: и баш кад се за цијело надао да ће му се који дан предати, стигне му овај жалосни глас од Каменице. Онда он одмах распише свијем старјешинама да оставе све што су гдје наново заузели и да се врате за пређашње границе, па нека их чувају пограничне нахије као и прије, а остала сва војска да похита дан и ноћ на Мораву; а он оставивши Нови пазар потрчи с коњицима к Делиграду. МИ он и Миленко застану Срба још у Делиграду, али су Турци тако били осилили и узели мах да их не могну узбити, него извадивши Српску војску из Делиграда Миленко отиде к

4) Ово је момче било послије код Хајдук-Вељка, н ја сам у Неготину с њиме говорно о овом догађају.