"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

— ч=====>

Поречу да чува Дунаво оздо, а Кара-Борђије пред Турцима стане се измицати к Ћуприји. Кад је Кара-Борђије одовуд ишао к Делиграду, он остави у Ћуприји својега буљубашу Шетра Јовића и Капетана Радича Петровића да ондје шанац утврђују и чувају, у коме би се он мого уставити, ако не могне Турака узбити на Делиграду; али неко дође те буљубашу Џетра и Радича превари (нехотице или навалице, то се незна), да је Кара-Борђије другијем путем утекао са свом војском својом преко Мораве 15), за то они шанац у Ћуприји запале, и топове, које онаво у хитњи нијесу могли повући, побацају у Мораву. Док је Петар још палио и кварио шанац, стигне Кара-Ђорђије пред Турцима надајући се ондје да се затвори, и на своје велико чудо и жалост видећи шта је, у који мах запита Петра: „Шта је то, по души те....2“ у онај мах

15) Ја сам прије тако чуо и написао, и сад се тако почело штампати; алн ми у том каза син истога Петра Јокића, г. Манојло, како је отац његов приповиједао више пута, да га је Младен, пролазећи онуда у Шумадију прије Нара-Борђија; наговорио, да запали шанац у Ћуприји рекавши му, да му је Кара-Борђије по њему то поручно; и да је Кара-Борђије по том у Јагодини, кад се Младен стао правдати, пуцао нањ као и на Петра у Ћуприји, и будући да су у онај мах сједили, и Младен прекрстивши ноге држао по обичају сабљу преко крила, зрно му из пиштоља дохвати мало кора од сабље и рани га у мошње, од које је ране послије лежао и видао се (ово се слаже с онијем што су жене по Биограду зуцале, да Младен са другом же= ном својом није могао ништа радити). Петар је, као што каже поменути његов син, додавао још и то, да је Младен њега у овом преварио једно за то, што је нањ мрзио због некаква Турскога коња, око којега су се негда отимали, а друго, што се био поплашио од Турака, пак се бојао да га Кара-Ђорђије не би оставио ондје у шанцу за управитеља.