"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

потегне из пиштоља те га здраво рани више лијеве сисе под раме, али зрно не прође на другу страну него се устави у некакој кости, и наши самоуки видари нијесу га могли извадити, него се рана онако замлади, и тако је он зрно носио неколико година докле му га у Земуну не изваде Њемачки учени видари.

И тако Кара-Ђорђије са свом Српском војском пријеђе ондје на лијеву страну Мораве, а Турци без страха и без икакве сметње палећи и харајући отиду на Мораву између Пожаревца и Смедерева. Како се ово дозна у Биограду, РодоФиник с владиком „Леонтијем и с Петром Добрињ-

цем и с Јованом Протићем (совјетником нахије Пожаревачке) и још с неколико душа мањега реда пребјегне преко Дунава у Панчево, и оданде преко Баната и Ердеља отиде уБукреш. Људи од овијех бјегунаца мањега реда, као н. п. Стефан Живковић, који је прије био секретар у совјету, па на свршетку прошле године истјеран из службе, казивали су послије да им Родофиник, кад су пошли из Биограда, није казао куда ће, него их позвао само к Дунаву да се шетају, а кад су дошли к лађи на Дунаву ниже Биограда, онда им заповједио да улазе у лађу. Кад се разгласи да је Руски посланик из Биограда побјегао, људи се од тога поплаше још већма него од Турака. У том нахија Биоградска с Дрине, а по том и друга војска од Сјенице и од Новога Пазара приспије на лијеву страну Мораве, те тако Турке мало обуставе, а још на праву срећу Руси пријеђу преко Дунава у Бугарску, и Турцима свима дође заповијест да оставе Србију и да похитају пред Русе, и тако Турци оставе не само Мораву, него и Делиград и у њему позаглављиване велике топове, које Срби