"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

Роа 7

прије нијесу могли извући. И тако Срби, мјесто што су се за цијело надали границе своје распространити, једва се на једвине јаде одрже у ономе што су прије имали.

Кад се војске Српске по заповијести КараЂорђијевој врате испреко Дрине, Бошњаци (закона Турскога) одмах се стану прикупљати к Дрини, према Јадру, и кад се искупе сви, онда пријеђу преко Дрине и опколе Лозницу и тако је притијесне, да је била у великој невољи. Турске је војске ту било толико много, да је Јаков, који је био пошао Лозници у помоћ, није могао од Лознице одбити ни кроза њу у Лозницу продријети. Кад се Турци онако срећно врате с Мораве натраг, Кара-Борђије сам собом с нешто војске отиде Лозници у помоћ и саставши се с војском Јаковљевом, ударе на Турке те их одбију од Лознице, а по том их претјерају и преко Дрине.

ошто се и овдје посао тако срећно сврши и Кара-Ђорђије се стане спремати да иде натраг, Јаков, кад су све старјешине заједно сједиле, запита Кара-Борђија, ко ће у напредак чувати Лозницу, а Кара-'Борђије му одговори: „Онај, који је и до сад чувао," т.ј. Јаков с Јадранима. Онда Јаков одговори, да он не Ке, већ нека је чувају Младен и Милоје, који не ће Руске војске да приме, него хоће сами да царују; и пошто се тако добро сваде, Јаков упаради сву своју војску, коју је још напријед био приправио, па изведавши свога синовца прота на сриједу, стане говорити: „Ево, браћо, ја сам овога послао, још како смо се стали бити с Турцима, те нам је нашао цара, који ће нас се примити и за нас се старати; али Младен и Милоје не ће да га приме, него сами хоће да царују;“ по том