"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

напомене пропаст на Каменици ит. д. И тако се у мало без боја растану. Ово је било готово на свршетку јесени; а о новоме љету (године 1810.) доведе Јаков на скупштину изненада 600 људи под оружјем, који су башећи се по улицама викали: „Цара хоћемо! не ћемо Младена и Милоја да нам суде и управљају!" Једни су долазили пред ону кућу гдје се совјет састајао и викали: „Камо тај високосрамни (мјесто високославни) совјет%" и искали да им се покаже шта је писано у Русију и каки су одговори из Русије долазили. На скупштини су (у Кара-Борђијевој кући) исто тако старјешине готово све викале на Младена и на Милоја, и кривиле их за пропаст на Каменици. Милоје, још прије него је КараЂорђије пошао на Лозницу, на малој скупштини у Асан-пашиној паданци окривљен је и осуђен да сједи у Остружњици, куда је већ био и отишао; сад пак Кара-Борђије рекне овако: „Е којекуде,акоМладен није добро чинио,тигосподару Јакове сједи на његово мјесто па ради боље; а кад сви хоћете цара, хоћу га и ја, и ти господару Миленко и ти Кума-Милане (к Милану Обреновићу) и ти господине Мелентије (к Рачанском архимандриту, Хаџи-Мелентију), идите у Каравлашку те тражите цара и доведите Русе у Србију, па, којекуде, нека најприје .... моју жену" (јер се говорило да Руски војници силују жене и дјевојке).

Јаков сједавши на Младеново мјесто одмах заповједи да неколико совјетника, који му нијесу били по вољи, иду својијем кућама, и мјесто њих други да не долазе, додајући, да нема откуда би се свима могло плаћати, а да их није ни од потребе имати толико много. И тако се најприје совјет надре и почне кварити! Онога ље-