"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

О

Кад прави посланици дођу у Букреш, Петар се Добрињац придружи к њима и без њихове воље, и навали око Милана те га одврати од КараЂорђија доказујући му да они не желе КараЂорђија збацити, него хоће само да га ограниче да не може по својој вољи све чинити шта хоће. М тако Милан, у којега се Кара-Борђије највише уздао, пријеђе на ону страну и постане највећи противник владе Кара-Ђорђијеве. Дознавши ово Кара-Ђорђије пошаље у Букреш за своју обрану некога архимандрита Спиридона Филиповића, који је био родом однекуд из Далмације и у Биограду с Руском пензијом живљео господски, готово као и Родофиник, и показивао се Кара-Борђију велики пријатељ и непријатељ Родофиника и његовијех послова. Филиповић је Кара-Борђија правдао да он није хтио Родофиника убити, а Родофиника је тужио да је за то побјегао из Србије, да би Турци лакше и прије њоме обладали; али свијем трудом својијем слабо више и он могне што учинити до што се послови Српски замуте и заплету још већма. У том мјесто кнеза Багратиона постане главнијем управитељем Руске војске на Дунаву граф Каменски, који, видећи да се у оваковијем сметенијем и замршенијем пословима са Србијом и у Србији не може ништа радити, стане гледати како би партаје ове помирио и сложио колико се може, и тако да би Кара-Ђорђија, за којега је знао да у земљи највећу власт има, умирио и ослободио, напише му као „вертовнољу вожд» народа Сербскаго", лијепо писмо, а Родофиника окриви што је побјегао из Србије и метне га под суд'). По том архимандрит Хаџи-Меленти-

15) Родофиник је био врло паметан н у своме послу вјешт човјек, н за Србе је велика несрећа што нијесу могли