"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

је и Петар Добрињац отиду у Србију, али Милан не хтједне без Руске војске никако, него остане у Букрешу као народни посланик. Још се није могло уредити ни одредити да се војска Руска пошаље у Биоград, али се одреди да на прољеће пријеђе неколико хиљада преко Дунава Србима у помоћ.

К Миленку су у Пореч бјежали гдјекоји

бити с њиме у љубави н пријателству. Ја сам у овој скњижици само као мимогред споменуо заваду Срба с Родофиником, а кад би се то хтјело управо описати н редом побројнти све,што се он могао тужити на Србе н шта су се Срби на њега тужили, ваљало би написати читав повеликн чланак; алн томе овдје није мјеста. Онда се тако говорило, да га је граф Каменски окривио и дао под суд, али онаковоме господину н с онакијем разумом ласно се било оправдати н КараЂорђија окривити, Наскоро иза тога постао је у Петербургу управитељ Азијатскога одсјека у министарству иностранијех послова,и у тој је служби био више од 20 година; кад је граф Неселроде ишао куд на пут, он је остајао на његову мјесту, као управитељ цијелога министарства. Сви Српски послови ишли су преко њега, једно за то, што су припадали у његов одсјек, а друго, што се мислило да их он, што је око двије године био у Србији, најбоље познаје. Појединијем Србима много је добра учинио,а о народу Српскоме како је мислио, показаће овај догађај што ћу сад да приповједим. У почетку године 1819. познам се ја у Петербургу с бароном Шилингом, који на питање своје дознавши од мене да познајем РодоФиника каже ми да је велики његов пријатељ н понуди се да ме води к њему, и ја приставши радо на то, он дође к мени у одређени дан са својијем колима и узевши ме у њих пођемо к Родофиниковој кући. Кад дођемо пред кућу,он отиде најприје сам да види јели домаћин код куће и може ли нас примити; а кад се с њиме састане ни каже му да му је довео једнога Србина, који је написао и издао Српски рјечник, он с подсмијехом рекне: Што ће Српски рјечник“ — Али опет може билам од потребе: кад несшане Срба да се зна какијем су језиком говорили.“ (Иза