"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= 828. —

кривци не само из Шумадије, него и чак одозго испреко Колубаре'"), али изван Пореча није могао ни почети ништа против Кара-Ђорђија, а Кара-Борђије нањ у Поречу није ударао, једно за то, што се народа стидио, и бојао се да му ко не би рекао, као неки његов момак, Милосав „Лаповац, године 1804. кад је позвао момке да ударе на кнеза Теодосија из Орашца: „Ми нијесмо устали да се бијемо с браћом својом, него смо устали да се бијемо с Турцима, а вама ако је

12)

овијех ријечи, — које је мени барон Шилинг приповиједао пошто смо се вратили натраг —рекне му да ме доведе. ИН тако барон Шилинг вративши се к мени изиђем и ја нз кола те отндемо у салу, Како је Родофиник чуо да сам ја пнсао рјечник, одмах је морао помислити да сам Аустријски Србин, јер се опомињао, да је у Србнји за времена његова бављења онамо било врло мало људњ који су само чатитн знали; за то ме дочека на ове ријечи: „Камо се вну Србију да бијемо Туркеј“ А ја му одговорим: „Ја сам, ваше превосходнтељство, бно Турке у Србији н прије вас н послије вас.“ И тако пошто дозна н увјерн се да сам занста родом из Србије разговарао се са мном о Кара-Борђију н о Младену н о другоме којечему).

Бао н.п,. из Шапца писар Луке Лазаревића, по имену Јован Манојловић, који је био родом однекуд нз Бачке (зинн ми се из Сенте или Суботице), па слао некаке лопове, који су опет одонуда били родом, те харали трговце негдје у Потисју. Пошто се позна нешто од отетнјех ствари на жени и у кући његовој, н Кара-Ђорђије на тужбу н на нскање Аустријскога правнтељства преда главнога од оннјех лопова н стане даље истраживати, ко је јопгу то бно помнјешан, он се поплашн за свој живот н побјегне к Миленку у Пореч. Овај је Јован Манојловић бно вјешт столарски мајстор (тишлер), н радно је послије у Биограду свој занат, па кад једном начини један особити сандучић са тајпијем преклечићима н покаже га Младену, рекне му он: „Море, ваљало бн те битн, па не датн плакати: код такијех златнијех руку, па идеш да служиш другога н да тражиш хљеба преко погаче,“