"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= борне

што криво, ето вам поља, па се удрите сами“ а друго,што се бојао да Миленко у невољи не би Пореча предао Турцима (Репепу из Адакале). Тако Миленко, као одметник проведе у Поречу неколико мјесеци с бећарима, а кад потроши све што је имао, и не имадне више чим плаћати им, те се они стану бунити против њега, а уз то се он још разболи од костобоље, онда се помири с Кара-Ђорђијем.

Кад се у Србијн дозна да ће војска Руска пријећи преко Дунава у Србију, одреде се из свију нахија најизбранији војници да иду на Дунаво пред Русе, и да с њима оно љето онамо војују, а на јесен кад се врате у своје нахије да могу народу казати да је војска Руска заиста прешла у Србију и да су они с њоме војевали. Из даљнијех нахија не опреми се у ову војску људи по много, али се изберу све најприкладнији и најбољи, да би Руси видјели каку добру војску Срби имају, и одреде им се нове старјешине, воје прије нијесу биленишта,тако је, н. п. Јадране и Рађевце водио Троношки архимандрит Методије Лазаревић, а Мачване и остале из Шабачке нахије брат Луке Лазаревића, Њуко; из онијех пак нахија доље од Мораве, одреди се сва војска са својијем старјешинама и још с лијеве стране Мораве нахија Смедеревска с Вуицом, и Грочанска с Атанасијем Чарапићем; а над свом овом војском постави се главни заповједник Петар Добрињац. — Руске војске преведе у Крајину граф укато, као што се говорило, око 7000")

18) Тако се у нас онда говорило, а у Руској историји („Миханловскаго-Данилевскаго: Описанје турецкон воннбг сљ 1806. до 1812. года“) стоји да је граф Цукато“ имао свега војске у малој Влашкој 7350 људи, од којн-