"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

Турску дође и сам Кара-Ђорђије и прикупи нешто војске, што се могло, али је Турака било толико много, да им се Срби у пољу нијесу смјели ни показати, него на брзу руку поправе стари шанац (још од времена докле Крушевац _ није био узет од Турака) на Јасици, и оданде стану Турске чете по селима пресретати; али Турци ударе ту на њих и послије жестокога боја и прољева крви с обје стране обладају шанцем и побију многе Србе, али не остану у Српскоме Шанцу на Јасици, него га покваре, пак се опет врате натраг у главни логор. Српски војници, особито гледајући како Турци пале и харају села и ударају на збјегове те робе жене и дјецу, тако се поплаше да стану међу собом говорити и спремати се да оставе старјешине, пак да бјеже сваки својој кући,и да гледају шта ће чинити са женама и с дјецом, као што и учине многи, особито „Лијевчани; а тако би исто учинила и нахија Крагујевачка у Делиграду како би дознала да су Турци преко нахије Јагодинске продрли даље у Шумадију. Кад Кара-Борђије ово све види, он пише неколико књига једну за другом и Џетру Добрињцу и графу ЊЦукату: или одмах да се пошаље војске Руске Србима у помоћ предове Турке, или Петар да остави Русе и Кладово, па час прије да похита са свом војском Српском к њему, „ер“ вели „кад пропадне све амо, шта ће нам онда ТЕладово пољлоћи 2"

Граф ЊЦукато од војске Руске, коју је имао код себе, није могао Србима послати ништа, а пустити Петра с војском Српском оданде, било му је још теже, јер би он онда одмах морао оставити Србију и прећи у малу Влашку и тако прекинути пут између Срба и Руса; за то јави