"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

ово главноме управитељу Руске војске, графу Каменскоме, и он му испод Рушчука пошаље за помоћ Србима граФа Орурка „еф ладожскилљ полвколмф, баталљонотф воленскихђ уланов', пазачо смо полкољлф, 300д-ти Арнаџпсовђ '9) 6–70 орудаљли легвоц п 4-лти донскон арппсллери (као што се у настоворило свега око 3000 људи).

Хајдук-Вељко са својијем бећарима поведе ову војску Руску уз Тимок, али не отиду пријекијем путем пред Рушић-пашу него сврну лијево на Бању; ја мислим да је на овај заходни пут графа Орурка највише навратио Хајдук-Вељљко, да би му узео Бању од Турака, из које је он прошле године кроз војску Турску морао побјећи. У Бањи је било сад у шанцу око куле 400 Турака с једнијем топом. ГраФ Орурк не имајући кад ту бавити се заповједи те Руси овај шанац узму на јуриш: Турци су се тако бранили да их је од 400 остало у животу само 90, а Руса је које мртвијех које рањенијех било 126 људи. Граф Орурк узевши тако Бању и предавши је Србима отиде к Делиграду, по свој прилици једно за то, кад је онако близу дошао, да би видио онај знатни Српски шанац, а друго, да би се што прије састао с Кара-Борђијем, који је онда био ондје дошао да војску Српску слободи и притврди да не би шанчева оставила. Из Делиграда Кара-Борђије и граф Орурк с војском Руском отиду управо на Јасику и стану пређашњи

!') Ово су били бећари, међу којима је било најмање правијех Арнаута (аможе бити да није било ни једнога), него су били Срби ин Бугарн, н гдјекоји Гркни Цинцарин. У Каравлашкој се и данас зове Арнаупин свакн бољарски момак, који је у Турскнијем хаљинама н с оружјем,

макар кога народа бно.