"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

шанац поправљати. Кад Турци у јутру опазе да се Срби опет купе у Јасици, они наново ударе на њих, али их Срби с помоћу Руса (за које Турци још нијесу ни знали) узбију натраг. По том граф Орурк пошаље КараЂБорђија у нутра у Србију, као да диже нову војску, говорећи му: „Ало Турци буду јачи, боље је да разбију самога љлене него и мене и тебе." (Вн пак видећи да на Јасици није мјеста за Руску војску, премјести се оданде са свом Руском и Српском војском у поље Варваринско, и ондје начини шанац за 1000 људи и 8 топова, а унаоколо утврди се засјекама. У нас се приповиједало, да је Рушић-паша, кад је видио Србе и Русе у равну пољу, сазвао старјешине своје војске па им рекао: „Све кажете да Србин не смије у поље, него се крије по шуми или се по брдима закопава у земљу као свиња; сад ето поља, а ето Србина: сад да видимо ко царев хлеб једе!" — По том један дан, Септемврија 6. ударе Турци свом силом на Србе и на Русе, али не могну ништа учинити, него се узбију натраг. Турци су до сад били улогорени у пољу без шанца, али послије овога боја одмах у вече стану копати шанац око свега логора и до у јутру буду готови. Послије неколика дана Турци су опет ударали, али све у залуд; најпослије видећи да се Србима и Русима ништа учинити не може, крене се сва војска Турска и отиде натраг. Говорило се, да је Рушић-паша прије него се кренуо с војском натраг, наваљивао на старјешине, да учине јуриш на Србе и на Русе и да их растјерају, макар шта стало; али му Смаилбет из Сереза одговори: „Ми то можемо учинити, ако ћемо прегорети неколике хиљаде људи, али шта ћемо тијем добити Јесмо ли онда