"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= 4

писара или секретара Лазара Воиновића (родом из Сријемске Митровице) Кара-Борђију као курира, и овај разабравши у Биограду да је КараЂорђије на ономе крају, дође му у ово исто вријеме у Лозницу. Које Младен у Биограду, које Кара-Борђије овдје, обласкају и поткупе овога Миланова секретара, те изда господара својега, и каже им све шта он с Миленком и с Петром и с Јаковом и с осталијем старјешинама ради и мисли учинити. Ношто се овај Лазар Вониновић врати у Букреш, Милан се наскоро за тијем ондје разболи и умре, за то се онда говорило у Србији, а и у Букрешу, особито међу Милановијем момцима, да су Кара-Борђије и Младен поткупили и наговорили Воиновића, те га је отровао. Говорило се и то, да су они Воиновићу обрекли да ће бити код Кара-Борђија први секретар, и за ово бих ја готово могао рећи да је истина, јер је Воиновић, вративши се из Букре-

Борђије који је жељео ни радно да у свакој кнежинн војводство остане у једној породици, да би н он могао лакше своју власт н господство оставитв својему сину, вјерује Јанку све, па позове к себиу Тополу Илију и Миљка н уведавши их у некакву собу узме столнцупа н великога вилаетскога судију нпопечитеља иностранијех послова све њоме, докле је сву о њих није изломно! Па не само што је КараБорђије овако тукао старјешине, које је могао; негоје н Јаков године 1 807.у Лозници тукао наџаком Рађевскога војводу, кнеза Крсту Игњатовића, који је годинама био много старији од њега ин просјед. Јасам онда истина био у Лозници, али сеу опај мах нијесам десно пред чадором, него самбио у канцеларији, н Крста мн се послије тужно говорећи: „Није ми жао што ме бије господар Јаков, пего зашто да ме бије н његов слуга“ (неки Ђорђије, кога су звали диртлшите н који је код Јакова од прилике био оно што се у Њемачкој код господе 30ве камердинер; па кад је Јаков викнуо да Брсту обале на земљу, н онга ударио ногоми песницом неколика пута)“

4