"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

|

= 50 =

ша по смрти Милановој у Биоград, мени говорио: „Ми ћемо све ово зауздати" (рекавши ли мислио је себе и Миљка Радоњића и Михаила Грујовића); али се преварио, јер не добије никаке друге службе осим учитељства у великој школи.

Дознавши Младен и Кара-Борђије да су противници њихови тврдо наумили Кара-Борђија ограничити, а Младена и Југовића истјерати из народнијех послова, и да им се у томе не може смести ако је и умрђо Милан у Букрешу, они смисле ову уредбу:

1. Миленко, Шетар, Јаков и кнез Симо, да би се одвојили од народа, да дођу у Биоград у совјет и да се назову попечишељи: Миленко иностранијех послова, Петар правосуђа, Јаков унутрашњијех послова, кнез Симо народне касе, а Младен да буде попечитељ војничкијех или ратнијех послова.

2. Све остале старјешине, и дојакошње и које би се наново поставиле, да се назову 80)воде, и у власти да буду једнаки између себе, и да им нико други не може заповиједати осим Кара-Борђија и совјета, или онога којега би Кара-Борђије у вријеме рата одредио.

8. Од дојакошњијех совјетника, који су се још налазили у совјету, да се начини велики или народним суд у коме ће предсједних бити попечитељ правосуђа или „велики судија вилаетеки“. 4. Ко на ову уредбу не би пристао онај да се истјера из земље “).

Да је ова уредба смишљена и да ће се по

г2) Мени је Младен прнповиједао у Брагујевцу 1522, године, да је ову уредбу измислио он с Миханлом Грујовићем путујући једном из Биограда у Тополу.