"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= у —

новоме љету на скупштини објавити, то се дознало у земљи још прије новога љета. Милан истина умре у Букрешу, али за живота изради те се одреди „неншлотекии пћхотињи полкљ“ да иде у Биоград још оне године.

Петар и Миленко жељели су и радили, да би и ова одређена Руска војска приспјела у Биоград прије скупштине, али се она задоцни, као што се говорило, због јаке зиме и великога снијега; а кад војска не могне доћи, не дођу ни они, премда су били позвани. Јаков пође до Палежа, па ондје дознавши да војска Руска и Петар и Миленко не ће доћи, он се учини болестан и не хтједне даље ићи него пошаље на скупштину својега сина Јефрема.

Какогод што су Кара-Борђијеви противници жељели и радили да би Руска војска приспјела уБиоград за скупштину, тако су Кара-Ђорђије и Младен гледали да би се са скупштином ускорило прије доласка Руске војске а с њоме и Петра и Миленка. Тако се скупштина сазове одмах по новоме љету, на како на њој не буде ни Миленка ни Шетра ни Јакова, војводе све приме нову уредбу с великом радошћу, и закуну се Кара-Борђију да ће му бити вјерни. Само тројица била су на скупштини, којима није била повољна ова уредба: Лука „Лазаревић, Вуица Вулићевић и Милош Обреновић; али шта су њих тројица могли чинити против онолике множине пређашњијех војвода и новијех војводица7 Није су смјели ни проговорити.

Пошто се ова уредба објави и прими, заповједи се свима, одлаљ да иду сваки на своје мјесто, да их не би Петар и Миленко с војском Руском ондје застали, за које се већ знало да су на путу, као што заиста и приспију у Биоград

Х