"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

== Б5д =

на неколико дана пошто се скупштина разиђе. Младен и Кара-Борђије не допусте да се војска Руска смјести у граду, него је разреде у вароши по кућама, а њезиноме »„таефу“, који се звао Бала, одреди се кућа Кучук-Алијна, у којој је прије сједио Родофиник. Миленко остане у кући код шефа Бале, а Петар отиде к СтеФану Живковићу. Миленко и Џетар нијесу могли повести са собом никаке војске Српске, осим Хајдук-Вељка са неко 70 бећара, а уз то су се уздали и у Јакова да ће, као што је обрицао, довести војске као и на лањску скупштину. Ви-

дећи Кара-Борђије да је Шетрова и Миленкова једина узданица Хајдук-Вељко, он га обласка што се више могло, говорећи му и заклињући се да га не дијели од свога сина Алексе; уз то још поклони му неколике стотине дуката и даде му диплому на војводство у Бањи, које је прије године дана побјегавши из Биограда к Миленку у Пореч, био изгубио, и на то му се он обрече и закуне да ће му у напредак бити вјеран; а да би га из Биограда што прије кренули и од Петра и Миленка одвојили, начине Младен и Кара-Борђије писмо, као да су Турци удари„ли на Бању, па га у Гроцкој даду у мезулану, те га оданде суруџија донесе у Биоград трчећи колико игда може. Како Кара-Ђорђије прими ово писмо одмах дозове Вељка к себи, и покаже му га говорећи: „Вељко сине, трчи!“ Вељко није чекао да му се ово двапут рекне, него одмах заповједи своме чаушу те удари у таламбас, и са својијем бећарима отиде из Биограда пут Бање. Јаков је од прије био први и највећи непријатељ Кара-Борђијев и Младенов, али је прије године дана узео Младенову једину кћер за свога