"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

сина и могао је мислити да ће Младеново имање најпослије остати њему и његову сину, а уз то ни одређено мјесто у Биограду није му било неповољно, особито кад му син у нахији остаје војвода, с тога је већ био мало попустио ик Младену се приближио; на скупштину за то није хтио ићи, док види с каком ће снагом Петар и Миленко доћи и ко ће бити јачи: они, или Кара-Борђије и Младен; сад пак видећи да Петар и Миленко не могу ништа учинити дође и он у Биоград, ади мјесто с војском, као што је обрицао, на саоницама са двоје момчади. Миленко и Џетар слабо су куд смијели и излазити из кућа у којима су сједили, него је Стефан Фивковић мутио једнако по вароши те разбирао и њима казивао шта се ради. Кад Вељко с бећарима отиде из Биограда и Јаков дође на саоницама с двоје момчади, Живковић једно вече рекне Петру и Миленку у својој кући: „И Вељком Јаков издадоше нас: сад се више ни у што немамо уздати,него да ударимо на кућу ономе псу дебеломе (Младену), па како њега надвладамо и убијемо, онај ће пас прни (Кара-Ђорђије) или пристати с нама или побјећи у Ш/умадију.“ Миленко и Петар реку му на то: „Шемамо људи“, а он: „Е, немамо људи! ја и вас два то су тројица, у мене има двоје троје момчади, у вас по двоје по троје, ето нас десеторица, можемо му на кућу ударити, па како стану пушке пуцати би ће људи“ "); а они му одговоре:

25) МИ заиста би било људи, једно, што су Биограђани мрзили на Младена, а друго, што је Стефан Живковић Бугарима, којијех је онда било сила у Бнограду, много добра чинио, па би сви пошли за њим, а може бити да би и сељаци пљачке ради навалили, и Биоград похарали и попалили.