"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

= А ==

„Немамо џебане.“ Онда он отиде те донесе пуне бисаге Фишека говорећи: „Ево и џебане.“ Али су они већ били клонули духом и ништа их то није могло наговорити и охрабрити, него, као што ми је Живковић сам у Бесарабији ово приповиједао пред Шетром корећи га: „Миленко пуши, а Шетар тарка у ватру.“

Пошто Кара-Борђије уклони Вељка изБиограда, један дан Младен позове на ручак шефа Руске војске са свијем оицирима и Кара-Борђија са знатнијим Српскијем старјешинама, које су се ондје налазиле, међу којима су били Миленко и ЏШетар. Послије ручка Кара-Борђије добро накићен вином и ракијом, са својијем момцима отпрати шефа у његов стан и онамо, може бити навалице, заметне с Миленком некаку распру и мало по мало тако се сваде, да повиче на момке да Миленку отпашу сабљу и да га затворе. Бала онда стане Кара-Ђорђија молити, да то не чини, особито код њега, код кога је Миленко као гост. Кад Бала изговори ове ријечи, Кара-Борђије скинувши своју шубару с главе стане му говорити: „Шефе, тако ти хљеба царевога! кажи ми право, јеси ли ти дошао у Србију да браниш Миленка и Петра од мене“ Бала се на ово питање нађе мало у чуду, па одговори: „Господару Борђије! нити сам ја дошао у Србију да браним Миленка и Петра од тебе, ни тебе од њих, него ме је мој старији послао народу Српскоме у помоћ, а под твоју заповијест.“ Чувши ово Кара-Ђорђије пође Бали к руци, говорећи: „Кад је тако, дај да те пољубим у руку мјесто цара.“ Бала му се не дадне пољубити у руку, него се пољубе у образ. По том се Кара-Борђије прође Миленка, и отиде са својијем момцима. Сјутрадан, како се по од-