"Правителствующіи совѣтъ сербскіи" за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти

јутри, пошаљу се Миленку и Петру дипломе на одређена им мјеста, али их они одмах врате натраг, изговарајући се у писмима да та мјеста нијесу за њих и да их не могу примити, него ако им се не да, да буду и у напредак оно што су до сад били, а они ће ићи сваки у своју постојбину, па у селу живљети сваки у својој кући као и остали људи. Други дан по томе освану на свијем знатнијим раскршћима на зиду приковане пресуде, како се Миленко и Шетар изгоне из земље: најприје су им биле побројене кривице, као н. п. Миленку, како се у Поречу био одметнуо од совјета и од Кара-Ђорђија, како је некаке новце, који су из Русије били послати народу у помоћ, узео и потрошио у Поречу на бећаре; како је код Пореча заграђивао Дунаво, 60јаги ради хватања рибе, а управо да хвата људе, који би на чамцима ишли с писмима од Кара-Борђија и од совјета у Каравлашку к Русима и како је такова писма, као и она што су Руси из Каравлашке слали Кара-Ђорђију и совјету, хватао и отворао и задржавао и т. д.; а Петру, како послије пропасти на Каменици (1809.) није хтио да се стара своје војнике ослободити и у скупу их задржати, него их оставио па побјегао у Биоград и оданде с Родофиником у Каравлашку; како се онамо сам од себе начинио народни посланик; како је задржао некаке новце, које је у Кладову скупио од ђумрука ит. д. Шо том се додаје како им је све то било опроштено, и како су им мјеста у Биограду одређена, и будући да их они не ће да приме и да не пристају на уредбу која је постављена на скупштини, тако се изгоне из земље да иду куд им је воља. Ова се пресуда оно јутро пошаље и њима и они одговоре да желе ићи у Каравлашку, и