Право и привреда

Lex mercatoria kao posebno trgovačko pravo razvilo se u srednjem veku kao pravo trgovačkog staleža (ius mercatorium), u tadašnjim prilikama kao medunarodno trgovačko pravo, različito od ostalog, rascepanog prava gradova-državica u kojima se lex mercatoria praktikovala. 1 Nju su činila mcđunarodna običajna pravila kojima se podčinjavao trgovački stalež pri obavljanju trgovinc. Međunarodni karaktcr lex mercatoria proisticao je iz nekoliko faktora: jedinstvenog karaktera prava vclikih međunarodnih sajmova i luka, gdc su dolazili trgovci iz svih zemalja; univcrzalnosti pomorskih običaja; poscbnih sudova sastavljenih od trgovaca." To pravo je razvijala mcđunarodna zajenica trgovaca, a ne pravnici. U 18. i 19. vcku, sa stvaranjem nactonalnih država, dolazi do pojavc nacionalizacije srcdnjevekovnog autonomnog prava trgovaca. U Englcskoj ovaj proces se vezuje za ime Lorda Mansfilda. U jednoj odluci on ističe da su pravo trgovaca i pravo zemlje jedno te isto. 3 U Francuskoj, kodifikacija započinjc sa donośenjcm Ordonnance sur le commerce iz 1673. godine i Ordonnance sur la marine iz 1681. godine, koje su doenije uklopljcne u Code de commerce. U Ncmačkoj, kodifikacija je izvršena kasnije sa donoâenjem Zakona o menici (1848) i Trgovačkog zakonika (1861)/ Šta čini modemu lex mercatoria? Shvatanja o tome su različila. Tako Šmilhof smatra da aulonomno međunarodno trgovačko pravo ima dva izvora; međunarodno zakonodavstvo (čine ga međunarodne konvcncije i jcdnoobrazni model-zakoni) i međunarodni trgovački običaji. 5 Goldman ističe da su izvori lex mercatoria; običajna pravila koja stvaraju spontano praktičari međunaordne trgovine i arbitražna praksa. 6 Prcma Goldštajnu lex mercatoria čine: međunarodnc multilateralne konvencije; međunarodna praksa koja se manifestuje putem trgovačkih običaja, opštih uslova poslovanja, tipskih ugovora, klauzula; mcđunarodno prihvaćena opšta načcla obligacionog prava (pacta sunt servanda, bona fides, dužnost saradnje ugovarača, dužnost obaveštavanja, poštenjc i razumno ponašanje). Varadi navodi da nadnacionalno pravo međunarodne trgovačkc uzanse i običaji, samoregulativni ugovori, međunarodnc konvencije i jednoobrazni zakoni. 8 Kod svih autora postoji saglasnost da su međunarodni trgovački običaji izvor iex mercatoria. Polazeći od mercatoria, potrebno je odgovoriti na pitanje šta se podrazumeva pod međunarodnim trgovačkim običajima? Pored običaja, treba ut-

1 Isto, str. 38 2 Kassis, A., Theorie generale des usages du commerce, Paris, 1984, sir. 272; Goldâtajn, A., Privredno ugovorno pravo, Zagreb, 1980, str. 17. 3 Varadi, T., Od srcdnjevekovnog do savremenog lex mercatoria, Anali, br. 1-2/71, str. 110. 4 Isto, str. 110-111. 5 Schmilthoff, €., Međunarodno trgovačko pravo, Zagreb, 1972, str. 96, 6 Goldman, 8., La lex mercatoria dans les contrats et l’arbitrage internationaux: realites et perspectives, Clunet, 1979, str. 478-500. 7 GoldJtajn, A., Međunarodno trgovačka arbilraža.., str. 43. 8 Varadi, T., nav. članak, str. 115-117.

31

M. MIĆOVIĆ: Lex mercatoria i međunarodni trgovački običaji (sir. 30-40)