Право и привреда

vrdili po čemu se medunarodni trgovački običaji razlikuju od unutrašnjih običaja. Time bi se siekli uslovi za tvrdnju da medunarodni trgovački običaji prcdslavijaju poseban izvor lex mercatoria. Pre nego Slo se pride bližem određcnju međunarodnih trgovačkih običaja i njihovom razgraničenju u odnosu prcma unulrašnjim običajima bićc posvećena pažnja izraz.u lex mercatoria budući da pojedini autori upotrcbljavaju i neke druge termine kao sinonim za lex mercatoria. Bićc izneto i nckoliko shvatanja o lex mercatoria kao primer da i pored toga Sto postoje brojne pristalice ove teorije nc postoji saglasnost o tome Sta sc pod tim podrazumeva.

2. Lex mercatoria - transnacionalno ili anacionalno pravo

Lex mercatoria je izraz koji se uobičajcno koristi za oznaćcnjc prava međunarodne trgovine. Meditim, pojedini autori smatraju da jc prikladnijc upotrebiti neke druge termine, jer na potpuniji i precizniji način održavaju postojanjc jednog autonomnog sistcma. Horn ističc da su mcđunarodni trgovački ugovori podvrgnuti nacionalnom pravu odrcđenc zcmljc, ali uprkos tome transnacionalni značaj komcrcijalne prakse nameće spccifične pravne problème i poslcdice. Zalo smatra najpogodnijim da se prihvati savremeni termin "transnacionalno pravo". Prema njcmu, io je naziv za sve pravnc norme kojima sc urcduju mcđunarodni poslovni ugovori. 1 Prema Goldmanu, lex mercatoria se raz.likuje od nacionalnih porcdaka. Ona jc iransnaeionalna. Čine je transnaeionalna pravila koja tvorc jedno transnacionalno običajno pravo." Šmithof smatra da lex mercatoria predstavlja iransnacionalni pravni poredak. Međunarodni trgovački običaji stvaraju transnacionalni sistem, ali sistem koji nije potpuno autonoman u odnosu na nacionalno pravo. 3 Ncki drugi autori, kao FuSar, upotrcbljavaju termin "anacionalno pravo". Govoreći o medunarodnom trgovačkom pravu FuSar konstatuje da se ono formira, primenjuje van državnog autoriteta, unuiar grupe koja se ne konstituiše u krugu jedne nacijc. To jc razlog da on odbacuje izraz "transnacionalno pravo" kao pogrcSan, a usvaja termin "anacionalno pravo". 4 Gore navedenim shvatanjima zajednićko jc da sc "transnacionalno", odnosno "anacionalno" pravo shvata kao treće pravo iii treći poredak. Nasuprot tome neki

1 Golšlajn, A., Mcdunorodna Irgovačka arbitraža.., sir. 42. 2 Goldman, 8., r,a. Cclo, sir. 475. 3 Schimitthoff, C., L’inlerpretation el l'applicalion des usages commerciaux internationaux, Paris, 1981, sir. 21. 4 Fouchard, Ph., L'arbitrage commercial inlemacional, Paris, 1965, sir. 402.

32

Pravo i privrcda 1/2 1993. vol 31